Kada sam tražio posao, nakratko sam razmišljao o radu noću; ideja da imam slobodan dan (nisam uzeo u obzir umor) i mogućnost da radim noću u muzeju sa eksponatima samo za sebe bila je privlačna. Međutim, ubrzo sam shvatio da bi to moglo biti zastrašujuće. Ova ideja je, međutim, osnova za najnoviji naslov Professional Villains: Security: The Horrible Nights. Dakle, da li je ovo igra za istraživanje dubina užasa ili bi naša straža trebalo da se završi?
Zaplet u Security: The Horrible Nights je prilično jednostavan: vi ste noćni čuvar zadužen za sigurnost u bolnici. Međutim, ova bolnica je izgrađena na mestu hotela koji je misteriozno nestao. Moraćete da preživite susrete sa duhovima, vukodlacima i drugim čudovištima. Priča je jednostavna, a nema puno toga za otkriti osim osobina i trikova svakog čudovišta jer se priča resetuje svaki put kada umrete. Ipak, postoji jedna međusobno povezana priča koju ćete morati da otkrijete.
Preživljavanje je pravi cilj ove igre i, mali spojler, često nećete uspeti. Kada započnete partiju, moraćete da sedite za stolom sa CCTV ekranima i pregledate različite kamere tražeći nešto neobično. Ovo je prvi izazov igre jer nije jasno šta tražite i može proći neko vreme pre nego što se nešto desi. Srećom, igra nudi zvučne signale koji vam pomažu da shvatite da se nešto čudno događa. Iskreno, početni osećaj monotonije pomaže u građenju atmosfere jer ćete prvih desetak minuta posmatrati sve detalje, samo da biste na kraju počeli da površno pregledate kamere. Tada ćete početi da primećujete čudne stvari krajičkom oka.
Kao čuvar, nemate bogat arsenal oružja ili moći na raspolaganju. Imate samo baterijsku lampu i mogućnost da kažete ljudima da prestanu. Dakle, kada primetite nešto neobično, moraćete da napustite svoju udobnu kancelariju i odete na sprat na kojem ste pronašli neobičnost. U igri postoji mnogo čudovišta, a svako zahteva drugačiji pristup za poraz. Međutim, veći deo vremena ćete provoditi bežeći od njih, a ne boreći se. Ovo je izazov samo po sebi, jer vaš lik nije baš u najboljoj kondiciji.
Mehanika igre je zabavna, a igra je dovoljno jednostavna da ne morate da se previše fokusirate na bilo šta. Može biti i stresna, posebno kada vas proganja duh koji se teleportuje ispred vas. Međutim, problem je što igra može postati pomalo dosadna, pa je ne bih preporučio za duže sesije igranja jer ćete početi da osećate frustraciju.
Vizuelno, Security: The Horrible Nights ima mnogo karaktera, čak i sa jednostavnim 8-bitnim stilom. Posebno mi se sviđa način na koji se trbuh vašeg lika pomera dok trči – čudno je zadovoljavajuće. Muzika i zvučni efekti su takođe odlični i pomažu u građenju atmosfere, ali mogu postati repetitivni. Animacije su fantastične, a neki prikazi smrti su zaista impresivni za gledanje.
Sve u svemu, Security: The Horrible Nights je zanimljiv koncept i zabavna igra. Problem, kao i kod svake igre sa nasumičnim elementima, jeste što neka sesija može biti prilično dosadna. Čini mi se da igri treba još nešto, ali ne mogu tačno da kažem šta. Ipak, Security: The Horrible Nights je odlična vrednost za novac i svakako bih preporučio da je isprobate.
