Izdavačka kompanija Devolver Digital ima talenta za otkrivanje sirovog potencijala. Pregledajte njihove radove i spazićete da ne nedostaju veliki hitovi puni ličnosti: „Hotline Miami“, „Enter the Gungeon“, „Shadow Warrior“. „Ruiner“, impresivna pucačina koju je razvila kompanija Reikon Games, smeštena u sajberpank sirotinjskom kvartu, savršeno se uklapa u taj profil i predstavlja dostojan dodatak ovoj listi.
Priča počinje zbunjujućom izmaglicom. Glavni lik – vi – nema pojma ko je. Devojčica, koju igra zove „Ona“, vas kontaktira. Ona vam daje nadimak „Puppy“ („Štene“), što je odgovarajuće jer ćete provesti igru izvršavajući njena naređenja kao lojalan pas. Kaže vam da je vaš brat u nevolji i da morate da idete i ubijete nekog tipa. Pošto je ovo video igra, nema potrebe za dodatnim pitanjima, te se bacate na posao. Ciljevi vam blješte na ekranu u toku igre: „Ubij Nerva“, „Pronađi brata“. Sa olovnom cevi u ruci, šetaćete se kroz lepo, ali jednolično i turobno sajberpank okruženje u „Ruiner“. Jedinstveni estetski stil igre preplavljuje svet crvenom bojom, a nakon što vi završite sa svojim neprijateljima biće još crvenije. To je zaista sjajna igra sa okruženjem tako ubedljivo mračnim i turobnim da vas prosto mami.
Vrlo brzo ćete svoju olovnu cev zameniti Ruinerom, pištoljem iz naslova. Nakon toga igra dobija osobine pucačine sa dve palice, ali sa puno više od samo kretanja i pucanja. Iznenađujuće na početku, ali postoji i stablo veština, a možete ulagati u sposobnosti kao što su štitovi, hakovanja neprijatelja, različite vrste granata, poboljšana regeneracija i još toga, a svaka od ovih sposobnosti može se naknadno nadograditi. Zbog brutalne, brze borbe sa jakim fokusom na izbegavanju osetićete se zaista opasno, a biće vam oproštena i povremena gestikulacija rukom nakon što uspešno predvidite i izbegnete smrtonosni napad neprijatelja. Ovo je dodatno pojačano činjenicom da je „Ruiner“ daleko od lake igre. Umiraćete često i iznenada sve dok ne uđete u pravi ritam borbe i razvijete odgovarajuće veštine.
Osim standardnih oružja, Ruinera i vaše dobre stare cevi, ima još alata uništenja koje možete pokupiti sa zemlje i kojima se možete igrati. Bacači plamena, bacači granata, šokeri i smrtonosni mačevi samo su neka od preko dvadeset oružja na koja ćete naići. Zaista je zabavno pronaći novi predmet i uzbuđeno čekati sledećeg neprijatelja koji će naići kako bi ga isprobali.
Ruiner
Međutim, „Ruiner“ je igra sa određenim manama. Prvih nekoliko sati ispunjeni su iznenađenjima, pokušajima i greškama, a sve izgleda sveže. Svaki novi neprijatelj je prilika da naučite nešto, a svaki novi boss će vas razbiti za par sekundi, sve dok ne otkrijete najbolji način za borbu protiv njihove agresije. Međutim, „Ruiner“ postaje sve nezanimljiviji dok se provlači kroz ono što bi trebalo da budu momenti koji definišu jednu video igru. Posle nekog vremena, primetićete obrazac u pojavljivanju neprijatelja. Iznova i iznova ćete se suočavati sa istim neprijateljima i mini-bossevima. Najgore od svega, više borbi protiv bosseva, uključujući i onu protiv finalnog bossa, su kopije prethodnih susreta. Ne samo da ovo smanjuje uzbuđenje, već i sam izazov. Već znate kako da se borite protiv njih. Pobeđivanje finalnog bossa iz prvog pokušaja zato što je borba ista kao jedna od prethodnih je razočaravajuće i zaista trulo.
Ruiner
Ni stablo veština nije tako sjajno kao što se na prvi pogled čini. Kad se jednom naviknete na borbu, neprijatelje i sistem unapređivanja u „Ruiner“, shvatićete da su određene sposobnosti apsolutno neophodne, dok druge uopšte nisu vredne trošenja poena. Sistem vam omogućava da sklonite poene iz sposobnosti koje ste razvili i ponovo ih iskoristite u bilo kom trenutku, ali bi iskustvo bilo dublje da postoje druge strategije koje funkcionišu. „Ruiner“ takođe daje utisak da ste prinuđeni da idete određenim stazama: određeni susreti su u velikoj meri fokusirani na jurišanje i zaštitu, pa ćete se mučiti ukoliko niste unapredili ove sposobnosti poenima koji bi mogli biti potrošeni negde drugde. Slično tome, Ghost Break, sposobnost da hakujete neprijatelje je pravo bogatstvo u divljim borbama, jer je mogućnost da preuzmete kontrolu nad najvećim neprijateljem umesto da u njih ispalite desetak šaržera ubedljivo najbolja strategija.
Ruiner
Vreme provedeno uz „Ruiner“ zavisi od vašeg nivoa veština. Možda će vam trebati sedam do devet sati ukoliko se malo mučite, ali će veštom igraču, igraču koji po drugi put prelazi igru ili nekome ko igra na Easy nivou težine biti potrebno duplo manje vremena. Srećom, igra ima tri nivoa težine, pa možete birati u zavisnosti od toga kakav ste igrač: Easy, Normal i Hard, što je težina koju su developeri preporučili. Normal nivo je ponekad bio frustrirajuć, ali daleko od toga da je nemoguć, dok su Easy i Hard odlične opcije za one koji žele manje ili više smrti (za sve vas mazohiste).
Ruiner
Da biste zaradili svih 27 dostignuća u „Ruiner“, moraćete pobediti igru na sva tri nivoa težine (ukoliko pobedite na Hard, automatski ćete dobiti dostignuća za Easy i Normal). Postoji i nekoliko različitih borbenih dostignuća, kao i par sporednih misija nalik na lov na ucenjene glave, sakupljanje novčića i hakovanje, ali su one prilično lake. Igra je prilično linearna, pa većini igrača neće biti potrebna uputstva za njih, a postoji i ugrađena funkcija za biranje nivoa, pa se lako možete vratiti do određenih delova kako biste lakše dobili neka dostignuća. Najteže dostignuće je pobediti u igri bez da ijednom umrete, ali neki igrači su ga već osvojili. Ne čini se kao nešto što je nemoguće ukoliko igrate na Easy nivou težine, i uz par taktičkih gašenja igre kada se nađete u teškoj situaciji.
„Ruiner“ je pravi vihor pucanja, izbegavanja i umiranja koji je tako blizu istinske veličine. Osenčena sajberpank okruženja su depresivna ali prelepa, i pozivaju vas u mračan kriminalni svet kojem ne nedostaje izazovnih neprijatelja i opakih oružja. Smrt je uvek udaljena samo jedan pogrešan korak od vas; naučićete da je prihvatite dok otkrivate motive svakog protivnika. Međutim, na pola puta kroz „Ruiner“ ćete videti sve što ova igra ima da ponudi, a veći deo druge polovine igre sastoji se od bosseva i protivnika koji su prosto lenje kopije prethodnih. Iako je zanimljivo to što postoji stablo veština i nadogradnje, neke od njih jednostavno nisu vredne investicije, a dizajni nekih susreta odaju utisak da vas developeri guraju niz određeni put. Frenetična, brza borba je i dalje veoma zabavna, pogotovu ako ste ljubitelj sajberpanka, a početni nivoi ove igre predstavljaju neka od najboljih gejmerskih iskustava koje smo imali u skorije vreme.