Možda mislite da je Platform Fighter žanr predvidiv, ograničen na ono što će doneti sledeća igra Super Smash Bros., ali postoji jedan mali indie naslov koji dokazuje suprotno.
Dok su igre poput Multiversus ili Nickelodeon All-Star Brawl neuspele da privuku publiku, Platform Fighter žanr i dalje cveta.
Ovaj simpatični indie naslov, koji se iz male igre pretvorio u kultni serijal, dolazi iz uma strastvenih fanova Melee-a i privukao je mnoge već svojom prvom igrom. Izostanak štitova i ivica, uz fokus na pariranje, izdvojio ga je od drugih, a uz to je imao i neverovatnu pikseliziranu umetnost.
Međutim, upravo ta privlačnost izazvala je konfuziju kada je najavljen Rivals of Aether II (originalno nazvan Rivals 2), jer je izgledalo da je serijal spreman da prigrli mainstream norme, barem unutar platformskog borilačkog podžanra.
To stavlja Rivals of Aether II u jedinstvenu poziciju, gde mora da se dokaže daleko više nego njegov prethodnik, s obzirom na to da je mehanički prilično sličan Smash Ultimate-u.
Dok svaka platform fighter igra može biti zabavna s prijateljima, zaista izuzetne igre zahtevaju mnogo pažnje kako bi obezbedile dugotrajnu dubinu i kvalitet. Ovde ćemo saznati da li Rivals of Aether II uspešno prelazi iz statusa autsajdera u industrijskog titana, ili ipak ne uspeva da zadovolji očekivanja.
Trenutno, priča u Rivals of Aether II praktično ne postoji. Ovo može biti razočaravajuće za one koji su uživali u kratkim zapletima iz prve igre ili dubljoj priči u Dungeons of Aether, ali developeri su uverili fanove da priča dolazi u budućnosti.
Aether Studios su kroz svoj Kickstarter izjavili da će story mode biti punopravna kampanja, slična Subspace Emissary modu iz Brawl-a, napisanu od strane Sonic pisca Iana Flynna. Iako sve to zvuči lepo u teoriji, trenutno je samo u konceptu, pa ćemo morati da sačekamo da vidimo rezultate.
Mali delovi priče koje dobijamo kroz trejlere i druge materijale su lepi, ali čekam dan kada ćemo zaista moći da prođemo kroz avanturističku platformer-borilačku priču.
Za sada, možemo oceniti samo ono što je pred nama, i s obzirom na to da trenutno nema priče, to je crna tačka za Rivals of Aether II u ovom trenutku pisanja.
Dok većina platform fighter igara koje nisu Smash izgleda gotovo užasno za igranje, Rivals je praktično jedina koja uspeva da precizno uhvati platformsku borbu. Konkretno, Rivals of Aether II oseća se kao Smash Ultimate u smislu brzine, ali sa nivoom veštine koji je blizak Melee-ju, posebno zahvaljujući dubljim karakterima.
Ovi karakteri variraju od fundamentalnih, jednostavnih boraca kao što su Clairen ili Zetterburn, do kompleksnih, tehnički teških likova kao što su Loxodont i Maypul.
Obično imate zabavno, zanimljivo koncipiranog karaktera sa nekoliko poteza preuzetih iz Smash-a, ali s dodatkom onoga što izgleda kao milion skrivenih veština koje obogaćuju proces savladavanja svakog karaktera.
Ovo je postignuto posebno dobro integrisanjem tehnika iz celog Platform Fighter žanra, a pritom zadržavajući unikatne ideje.
Naime, dodaci poput posebnih dizanja i poteza koji daju više opcija kada ste u nepovoljnom položaju, čine igranje daleko zabavnijim.
Jedino negativno što mogu reći je da bi Rivals of Aether II mogao biti bolji kada bi se više držao sopstvenih ideja, a manje se oslanjao na ono što već „funkcioniše“.
Na primer, mislim da bi mehanika ivica, lomljenje štitova i posebno uglovi koji su potrebni za optimalno DI mogli biti intuitivniji.
Sveukupno, ovo je izuzetno solidan platform fighter, gde vam gameplay daje prostora za predah, ali nikada ne osećate da je igra usporena.
Uporediva je sa Smash Ultimate-om, što je sjajno s obzirom na to da je igra duplo jeftinija. Postoje sitnice koje mi smetaju, ali teško je poreći da je osećaj igranja u ovoj igri fenomenalan.