Od samog nastanka moćnih generativnih AI modela poput ChatGPT-a, Midjourney-a i Claude-a, jedno fundamentalno pitanje lebdi u vazduhu i preti da preraste u pravnu oluju veka: Da li je legalno koristiti milijarde knjiga, članaka, pesama i slika za obuku veštačke inteligencije bez dozvole i kompenzacije njihovim autorima?
Danas smo dobili prvi, nagoveštavajući odgovor. Anthropic, jedna od vodećih AI kompanija i tvorac popularnog modela Claude, postigla je poverljivu nagodbu u kolektivnoj tužbi koju je protiv nje podigla grupa autora. Iako detalji sporazuma nisu javni, poruka je kristalno jasna i odjekuje celom Silicijumskom dolinom.
Ovo nije samo vest o završetku jednog sudskog procesa. Ovo je verovatno prvo veliko primirje u ratu koji se vodi za dušu kreativne ekonomije i koje bi moglo da iscrta mapu budućih odnosa između ljudske kreativnosti i mašinske inteligencije.
Suština sukoba: „Poštena upotreba“ protiv masovne krađe autorskih prava
Da bismo razumeli važnost ove nagodbe, moramo razumeti suštinu sukoba.
- Sa jedne strane, AI kompanije tvrde da je treniranje njihovih modela na javno dostupnim podacima sa interneta vid „poštene upotrebe“ (fair use). Oni to porede sa čovekom koji čita knjige u biblioteci da bi naučio – on ne krši autorska prava time što uči iz njih. Po njima, AI samo „uči“ iz kolektivnog znanja čovečanstva.
- Sa druge strane, autori, umetnici i izdavači tvrde da je ovo masovna, nelicencirana krađa autorskih prava bez presedana. Po njima, AI ne „uči“ kao čovek; on pravi direktne, digitalne kopije njihovih dela i koristi ih za stvaranje komercijalnog proizvoda koji im na kraju postaje direktna konkurencija.
Ovo je pravni čvor koji preti da parališe dalji razvoj veštačke inteligencije.
Zašto je nagodba važnija od presude?
U ovakvim situacijama, nagodba je često značajnija od konačne sudske presude. Zašto? Zato što sudska presuda stvara pobednika i gubitnika i donosi rizik za obe strane. Da je sud presudio u korist autora, to bi moglo da uništi poslovni model AI kompanija. Da je presudio u korist AI kompanija, to bi moglo da obezvredi rad miliona kreatora.
Nagodba, s druge strane, predstavlja pragmatičan poslovni potez. Anthropic je verovatno izračunao da je jeftinije i sigurnije platiti autorima i dogovoriti se o budućoj saradnji, nego ulaziti u višegodišnju, skupu i neizvesnu sudsku bitku. Time su uradili dve stvari:
- Implicitno su priznali da sadržaj ima vrednost: Pristankom na nagodbu, poslali su signal tržištu da podaci za trening nisu besplatni i da njihovi kreatori zaslužuju kompenzaciju.
- Postavili su model za budućnost: Ova nagodba otvara vrata novom poslovnom modelu – licenciranju sadržaja. Umesto da se podaci neovlašćeno „stružu“ sa interneta, budućnost bi mogla ležati u dogovorima gde AI kompanije plaćaju izdavačima, novinskim agencijama i autorima za korišćenje njihovih dela.
Domino efekat: Kako će ovaj potez uticati na OpenAI, Google i druge
Anthropic nije jedina kompanija na optuženičkoj klupi. Slične, pa i veće tužbe, vode se protiv gotovo svih velikih igrača:
- The New York Times tuži OpenAI i Microsoft.
- Grupe pisaca, uključujući i poznata imena poput Sare Silverman, tuže OpenAI.
- Foto agencija Getty Images tuži Stability AI (tvorca Stable Diffusion-a).
Nagodba kompanije Anthropic stavlja ogroman pritisak na sve ove kompanije. Njihova odbrana zasnovana na „poštenoj upotrebi“ sada deluje slabije. Ako je jedan od njihovih glavnih konkurenata odlučio da je pametnije platiti, zašto bi oni rizikovali potencijalno katastrofalnu sudsku presudu? Vrlo je verovatno da ćemo u narednom periodu videti čitav niz sličnih nagodbi i partnerstava.
Šta ovo znači za kreativce u Srbiji?
Ova vest, iako deluje daleko, ima direktne implikacije i za kreativnu scenu u Srbiji.
- Priznanje i za naš rad: Dela naših pisaca, novinara, fotografa i umetnika su, bez ikakve sumnje, takođe bila deo ogromnih baza podataka korišćenih za trening globalnih AI modela. Ova nagodba je prvi korak ka priznavanju da i njihov rad ima vrednost u AI ekonomiji.
- Budućnost kolektivne zaštite: Verovatno je da će se u budućnosti razviti sistemi gde će organizacije za kolektivnu zaštitu autorskih prava (poput SOKOJ-a za muziku) moći da sklapaju licencne ugovore sa AI kompanijama u ime domaćih autora.
- Poziv na akciju za zakonodavce: Ovo je jasan signal da domaće zakonodavstvo o autorskim pravima mora da se modernizuje i prilagodi izazovima koje donosi veštačka inteligencija.
Ovo nije kraj priče, već verovatno kraj početka. Nagodba kompanije Anthropic nije rešila sva složena pravna i etička pitanja, ali je otvorila vrata budućnosti u kojoj se inovacija veštačke inteligencije i vrednost ljudske kreativnosti ne isključuju, već međusobno priznaju i, nadajmo se, podržavaju.
