Razvijen od strane People Can Fly i objavljen pre nešto više od dve decenije, imam vrlo lepe uspomene na originalni Painkiller. Bezkompromisni first-person shooter, suprotstavljao je igrače legijama pakla i opremao ih jedinstvenim arsenalom oružja za odbranu, uključujući prilično zgodan bacač kočića (stake launcher). Brojni nastavci su objavljeni tokom godina, sve razvijeni od strane drugih studija, sa vrlo promenljivim kvalitetom. Sada serijal redefiniše Anshar Studios, i imao sam priliku da ga isprobam nakratko.
Izlazeći ovog oktobra na PS5, Xbox Series X/S i PC, novi Painkiller se nada da će uhvatiti mnogo magije originalne igre. Ima iste tamne i mračne vizuale, a igrači će istraživati sličan raspon okruženja koja uključuju katedrale i peščane pustopoljine. Međutim, ovde postoji jedna velika promena; ovaj Painkiller je dizajniran kao co-op iskustvo, sa do tri igrača koji rade zajedno kao tim u borbi protiv sila pakla.
Za klasične fanove Painkillera, co-op fokus ovde može biti pomalo razočaravajuć, ali dobra vest je da se može igrati i samostalno. Ako to učinite, bićete praćeni sa dva bota kontrolisana računarom, i iznenađujuće, prilično su efikasni u borbi protiv demona koji vas neprestano napadaju, kao i u podizanju ako vam ponestane zdravlja. Lako im možete i komandovati da se prebace na određene lokacije; na primer, ako trče okolo dok ste pronašli sanduk za otvaranje, možete ih naterati da prekinu ono što rade i dođu do vas kako biste mogli da dobijete svoj dragoceni loot.
Uz co-op fokus dolazi i novi format nalik raidu. Sa gotskom katedralom koja služi kao centralni hub, igrači će moći da postavljaju raidove kroz tri različita bioma, otključavajući nove raidove u procesu. Vredi će se vraćati raidovima, jer su nagrade bazirane na težini na kojoj su završeni: što je veća težina, to je veća nagrada. A šta nagrade znače? Više oružja, bolje nadogradnje i izbor tarot karata.
Možda zvuči razočaravajuće kada navedem da će u Painkilleru biti dostupno samo šest oružja, ali šta ako vam kažem da su izuzetno prilagodljiva? Većinu ovih oružja moraćete da kupite novčićima zarađenim tokom igranja, a za prilagođavanje biće vam potrebni u suštini tokeni zarađeni ispunjavanjem izazova. Svako oružje ima specijalni napad koji uglavnom nanosi neku vrstu elementarne štete, i kao što je već navedeno, možete promeniti način na koji generalno funkcionišu da biste ih učinili svojima. Onaj stakegun koji sam pomenuo na početku ovog članka se vraća, na primer, a jedna od najranijih nadogradnji vam omogućava da ispaljuje tri kočića umesto jednog, u osnovi utrostručavajući vaš firepower.
Tarot karte su još jedan povratak na originalnu igru. Ovde ćete ih morati otključati svojim teško zarađenim zlatom, a zatim možete odabrati nekoliko da vam pruže neka pojačanja u predstojećem raidu. Možete odabrati kartu koja povećava vaše maksimalno zdravlje i drugu koja povećava vašu štetu, na primer. Nakon jednog raida, one će nestati i postati nedostupne za korišćenje, osim ako ne platite da ih ponovo aktivirate ili odaberete neke nove karte. Dodajte četiri igriva lika na izbor, svaki sa svojim jedinstvenim izgledom i perkom, i dobićete igru gde možete donekle fino podesiti svoj stil igre.
Međutim, osnovni gameplay Painkillera je verovatno ono što će osvojiti igrače. Ovo je brza, akciona igra koja se ne shvata previše ozbiljno, baš kao i original. Nema skrivanja iza zaklona, sve se svodi na kretanje kako biste izbegli da vas preplavi veliki broj neprijatelja sa kojima se često suočavate, pa ćete biti zahvalni što možete da se penjete po ivicama, jurišate u bilo kom pravcu i koristite svoje pouzdano Painkiller oružje koje vas nikada ne napušta kako biste se zakačili za određene tačke, omogućavajući vam da se podignete u vazduh.
Moja jedina prava briga do sada tiče se krvnih kanistera. U određenim trenucima u oba Painkiller raida koje sam mogao da igram, morao sam da pucam u uređaj da bih oslobodio jedan ili više praznih kanistera pre nego što ubijem neprijatelje u njihovoj blizini da bih ih napunio krvlju. Pune kanistere zatim treba nositi i postavljati u posude kako bi se ostvarili ciljevi kao što je otvaranje vrata. Osećam da bi ovaj zadatak s vremenom mogao postati pomalo repetitivan, a kada se igra samostalno na težim nivoima, uspešno punjenje i nošenje krvnih kanistera do njihovih posuda moglo bi se pokazati vrlo nezgodnim.
Ipak, vrlo sam uživao u onome što sam do sada igrao u Painkilleru, a puna igra takođe obećava epske borbe sa bosovima protiv gigantskih demona. Radujem se što ću je još mnogo igrati kasnije ove godine, i bez obzira da li ste fan Painkillera ili jednostavno volite co-op pucačine, definitivno bi trebalo da je pratite.
