U jeku globalne trke za dominaciju u oblasti veštačke inteligencije, OpenAI je uputio zvaničan zahtev administraciji predsednika Donalda Trumpa da proširi poreske olakšice predviđene Zakonom o čipovima (Chips Act) i na infrastrukturu za AI. Ovaj potez otkriva koliko su ambicije kompanije velike, ali i koliko su izazovi u izgradnji AI ekosistema kompleksni i kapitalno zahtevni.
Šta OpenAI zapravo traži?
U pismu upućenom direktoru Kancelarije za nauku i tehnologiju Bele kuće, kompanija predlaže da se postojeći program poreskih podsticaja – Advanced Manufacturing Investment Credit (AMIC) – proširi i na komponente koje nisu direktno vezane za proizvodnju čipova. To uključuje:
- AI servere i data centre
- komponente elektroenergetske mreže
- kritične sirovine poput bakra, aluminijuma i retkih zemnih elemenata
Trenutno, AMIC omogućava povraćaj do 35% investicija u proizvodne kapacitete za čipove, ali ne pokriva širu infrastrukturu neophodnu za rad AI sistema.
OpenAI tvrdi da bi proširenje ovog programa:
- smanjilo troškove kapitala
- umanjilo rizike za rane investitore
- privuklo privatni kapital
- ubrzalo razvoj AI infrastrukture u SAD
Dodatni zahtevi: dozvole, sirovine i strateške rezerve
Pored poreskih olakšica, kompanija predlaže i:
- ubrzane procedure za izdavanje građevinskih i ekoloških dozvola
- formiranje strateških rezervi sirovina koje su ključne za proizvodnju AI hardvera
Ovi zahtevi ukazuju na sve veću zabrinutost zbog uskih grla u lancima snabdevanja i birokratskih prepreka koje mogu usporiti tehnološki napredak.
Reakcije iz kompanije: razjašnjenja i poruke javnosti
Nakon što su se u javnosti pojavile spekulacije da OpenAI traži državne garancije za kredite, finansijska direktorka kompanije je brzo reagovala, objasnivši da je došlo do nesporazuma i da kompanija ne traži direktne garancije za svoje infrastrukturne projekte.
Generalni direktor OpenAI, Sam Altman, dodatno je naglasio da kompanija ne želi da vlada bira pobednike i gubitnike, niti da poreski obveznici snose posledice loših poslovnih odluka privatnih firmi. Ipak, Altman je potvrdio da su u toku razgovori o mogućim garancijama za fabrike čipova, što je u skladu sa nacionalnim interesima.
Vizija rasta: milijarde u igri
OpenAI planira da do kraja 2025. premaši 20 milijardi dolara godišnjih prihoda, a do 2030. da dostigne stotine milijardi. Da bi to postigla, kompanija je već obezbedila oko 1,4 triliona dolara kapitalnih obaveza za izgradnju infrastrukture u narednih osam godina.
Ova brojka jasno pokazuje da se ne radi samo o razvoju softvera, već o masovnoj industrijskoj transformaciji koja zahteva podršku države, ali i pažljivo balansiranje između javnog interesa i privatnog profita.
Zahtev OpenAI-a za poreske olakšice nije samo pitanje finansija, već i strateško pitanje budućnosti američke (i globalne) AI industrije. Ako vlada odluči da podrži ovakav model, to bi moglo otvoriti vrata novoj eri javno-privatnih partnerstava u razvoju veštačke inteligencije. S druge strane, postavlja se pitanje: gde je granica između podrške i subvencionisanja privatnih interesa?
Ako želiš da tvoj blog bude mesto gde se analizira budućnost tehnologije i ekonomije, ovaj tekst je idealan za publiku koja prati AI, geopolitiku i digitalnu infrastrukturu. Mogu dodati i poređenje sa evropskim pristupom subvencijama ili primer iz Srbije – samo reci.
