Postoji trenutak u karijeri svakog menadžera kada shvati jednu bolnu istinu: titula na vratima, veća plata i formalni autoritet ne znače apsolutno ništa ako vas ljudi ne prate srcem. Biti „šef“ je lako – to je pozicija. Biti lider je nešto sasvim drugo – to je uticaj.
Godinama sam verovao da je posao menadžera da upravlja zadacima, postavlja rokove i kontroliše rezultate. A onda sam, kroz seriju teških lekcija i neuspeha, shvatio da sam bio samo glorifikovani administrator. Upravljao sam procesima, ali nisam vodio ljude.
Transformacija iz šefa u lidera nije se desila preko noći. Bila je to svesna odluka da usvojim i svakodnevno praktikujem nekoliko ključnih navika. Ove navike su mi u potpunosti promenile karijeru, ali i odnos sa timom i, na kraju, sa samim sobom. Ovo je moja lična mapa puta.
Navika #1: Slušajte da biste razumeli, a ne da biste odgovorili
Ovo zvuči jednostavno, ali je najteža i najvažnija veština od svih. Većina nas u razgovoru ne sluša; mi samo čekamo svoj red da pričamo. U glavi već formulišemo odgovor, repliku ili rešenje, pre nego što je sagovornik i završio rečenicu.
Promena: Počeo sam svesno da ućutkujem svoj unutrašnji monolog. Kada član tima dođe sa problemom, moj jedini cilj je da razumem. Postavljam pitanja: „Kako to izgleda iz tvoje perspektive?“, „Šta te najviše brine u vezi ovoga?“, „Kako mogu da ti pomognem?“. Kada ljudi osete da su zaista saslušani i shvaćeni, nivo poverenja raste eksponencijalno.
Navika #2: Reflektor usmerite na tim, a krivicu preuzmite na sebe
Kada projekat uspe, najveće iskušenje za svakog menadžera je da preuzme bar deo zasluga. Kada projekat propadne, najlakše je pronaći krivca u timu. Istinski lideri rade potpuno suprotno.
Promena: Uveo sam gvozdeno pravilo. Kada god postignemo uspeh, javno i glasno pohvaljujem konkretne članove tima koji su za to zaslužni. Moj posao je da držim reflektor uperen u njih. Kada stvari krenu po zlu, stajem ispred tima. Moja rečenica je: „Ja preuzimam punu odgovornost, hajde da zajedno vidimo šta smo naučili iz ovoga“. Ovakav pristup stvara psihološku sigurnost – okruženje u kojem se ljudi ne plaše da rizikuju i prave greške, što je preduslov za inovacije.
Navika #3: Postanite nemilosrdni čuvar fokusa
Moderne kompanije su preplavljene hitnim zahtevima, novim idejama i stalnim ometanjima. Tim koji pokušava da radi sve, na kraju ne uradi ništa dobro. Uloga menadžera je da bude filter.
Promena: Počeo sam da primenjujem princip „manje, ali bolje“. Zajedno sa timom, na početku svake nedelje definišemo jedan do tri ključna prioriteta. Sve ostalo je sekundarno. Naučio sam da kažem „ne“ novim zahtevima koji nisu u skladu sa tim prioritetima, ili da svesno odložim manje bitne zadatke. Time štitim najvredniji resurs mog tima: njihovo vreme i mentalnu energiju.
Navika #4: Vodite sa empatijom, a ne samo sa autoritetom
Dugo sam mislio da je moj posao da budem „termostat“ – da postavim temperaturu i očekujem da je svi prate. Onda sam shvatio da prvo moram biti „termometar“ – da osetim kakva je zaista temperatura u sobi.
Promena: Počeo sam da obraćam pažnju na ljude, a ne samo na zadatke. Da li je neko u timu preopterećen? Da li neko ima problem kod kuće koji utiče na njegov rad? Empatija nije sažaljenje. To je sposobnost da razumete perspektivu druge osobe. Lider koji razume ljudsku stranu svog tima gradi lojalnost koju nikakav novac ne može da kupi.
Navika #5: Zadržite poniznost i ostanite večiti učenik
Najopasnija stvar za svakog vođu je da pomisli da sve zna. U trenutku kada prestanete da učite, počinjete da zaostajete.
Promena: Svesno sam prihvatio ulogu studenta. Redovno tražim povratnu informaciju (feedback) od svog tima: „Šta mogu da radim bolje kao vaš menadžer?“. Čitam knjige o liderstvu, slušam podcaste, učim od drugih. Najvažnije od svega, naučio sam da kažem tri najteže reči za svakog šefa: „Ne znam, ali hajde da zajedno saznamo“. Poniznost ne umanjuje autoritet, ona ga gradi.
Liderstvo je maraton, ne sprint
Ove navike nisu brzi trikovi koje možete primeniti preko noći. One su rezultat svesnog, svakodnevnog truda. To je maraton ličnog i profesionalnog razvoja.
Biti lider nije destinacija na koju stižete dobijanjem pozicije. To je putovanje. Putovanje na kojem pomažete drugima da postanu najbolja verzija sebe, i usput, neizbežno, postajete i vi.
