Zamislite scenu. Sedite u svojoj kancelariji u Nišu, dan kao i svaki drugi. Zvoni vam telefon. Na ekranu je ime vašeg generalnog direktora iz Beograda. Javite se, a sa druge strane čujete njegov prepoznatljiv, autoritativan glas. Zvuči napeto. Objašnjava da je u toku hitna, poverljiva transakcija i da morate odmah, bez pogovora i objašnjavanja kolegama, da prebacite značajnu sumu novca na određeni račun. Svaka sekunda je bitna.
Ili, još gore. Uveče ste kod kuće, zvoni vam mobilni. Čujete glas svog deteta, plačan i uspaničen. Govori da je izazvalo saobraćajnu nesreću, da je neko povređen i da mu treba novac odmah kako bi izbeglo hapšenje. Glas drhti, zvuči prestravljeno. Vaš prvi instinkt je da pomognete.
Ali šta ako to nije bio vaš direktor? Šta ako to, zapravo, nije bilo vaše dete?
Dobrodošli u novu, zastrašujuću eru sajber-kriminala, eru u kojoj naši najosnovniji instinkti i čula postaju oružje protiv nas. Zahvaljujući munjevitom razvoju veštačke inteligencije, prevare koje koriste klonirane glasove i „deepfake“ video snimke više nisu domen holivudskih filmova. One su surova realnost, a broj ovakvih napada raste vrtoglavom brzinom, beležeći porast od preko 140% na globalnom nivou. Ova pretnja je već stigla u Srbiju, a meta može biti apsolutno svako.
Kako funkcioniše ‘prevara sa kloniranim glasom’?
Do pre samo nekoliko godina, za kloniranje nečijeg glasa bili su potrebni sati audio materijala i moćni računari. Danas je situacija drastično drugačija. Kriminalcima je potrebno svega nekoliko sekundi vašeg glasa da bi stvorili uverljivu kopiju. A gde pronalaze vaš glas? Svuda. Na Instagram i TikTok video snimcima, u objavama na Facebook-u, na snimcima sa poslovnih konferencija dostupnim na internetu.
Danas postoje AI alati, dostupni za svega nekoliko dolara, koji mogu da uzmu taj uzorak i stvore model koji može da izgovori bilo koju rečenicu glasom koji je skoro identičan vašem.
Tipičan scenario prevare se odvija u nekoliko koraka:
- Impersonacija: Kriminalci biraju glas osobe kojoj verujete – člana porodice, bliskog prijatelja ili nadređenog na poslu.
- Stvaranje panike: Poziv uvek sadrži element ekstremne hitnosti i stresa. To može biti lažna saobraćajna nesreća, hapšenje, hitna medicinska intervencija ili poverljiva poslovna prilika koja se ne sme propustiti. Cilj je da vas šokiraju i isključe racionalno razmišljanje.
- Insistiranje na tajnosti: Obavezno će vam reći da „nikome ne govorite“, kako bi vas sprečili da pozovete nekog drugog i proverite priču.
- Poziv na akciju: Zahtev je uvek isti – hitna uplata novca na račun.
Evolucija poslovnih prevara: Od lažnih mejlova do lažnih video poziva
Poslovni svet u Srbiji se već godinama bori sa takozvanim „BEC“ (Business Email Compromise) prevarama, gde zaposleni dobijaju lažni mejl od direktora sa nalogom za hitnu uplatu. Veštačka inteligencija podiže ovu pretnju na potpuno novi nivo.
Sada, nakon lažnog mejla, može uslediti i telefonski poziv sa kloniranim glasom direktora koji potvrđuje instrukcije. Šansa da zaposleni nasedne na ovakvu kombinovanu prevaru je neuporedivo veća.
Vrhunac ove tehnologije je „deepfake“ video. Najpoznatiji primer desio se nedavno kada je finansijski službenik u jednoj multinacionalnoj kompaniji prebacio 25 miliona dolara prevarantima. Zašto? Zato što je učestvovao u video konferencijskom pozivu sa osobom za koju je verovao da je njegov finansijski direktor iz Londona, kao i sa drugim kolegama. Svi učesnici poziva, osim njega, bili su realistični, AI-generisani „deepfake“ avatari.
Svi smo meta: Zašto je vaša baka jednako ugrožena kao i direktor vaše firme
Iako poslovne prevare donose najveći profit kriminalcima, najpodmukliji napadi su usmereni na obične građane i njihove porodice. Takozvana „prevara sa bakom i dekom“ je postala zastrašujuće efikasna.
Prevaranti koriste klonirani glas unuka ili unuke koji, plačnim glasom, moli za pomoć i novac. Emotivni šok i instinkt da se pomogne voljenoj osobi su toliko jaki da mnogi, nažalost, uplate novac bez razmišljanja.
Kako se odbraniti? Praktični saveti za pojedince i kompanije
U svetu gde više ne možemo verovati onome što čujemo, naša najbolja odbrana su zdrava sumnja i unapred definisani protokoli.
Za pojedince i porodice:
- Uspostavite „sigurnu reč“: Dogovorite se sa članovima porodice oko jedne reči ili fraze koju ćete koristiti u hitnim slučajevima za potvrdu identiteta. Ako vas neko zove i traži pomoć, a ne zna „sigurnu reč“, to je prevara.
- Prekinite vezu i pozovite vi: Ako dobijete sumnjiv poziv, recite da ćete pozvati nazad. Prekinite vezu i pozovite tu osobu na njen dobro poznati broj telefona. Nikada ne zovite broj sa kojeg ste pozvani.
- Postavite lično pitanje: Pitajte nešto što samo ta osoba može znati. „Kako se zvao naš prvi pas?“ ili „Gde smo letovali 2018. godine?“. AI to ne može znati.
- Oduprite se pritisku hitnosti: Prevaranti koriste paniku kao oružje. Ako vas neko tera da delujete „odmah“, to je najveći znak za uzbunu. Dajte sebi vremena da razmislite.
Za kompanije:
- Edukacija zaposlenih: Organizujte redovne treninge i podižite svest o postojanju ovih prevara. Puštajte primere kloniranih glasova kako bi ljudi shvatili koliko su realistični.
- Višestepena potvrda plaćanja: Za sve transakcije iznad određenog iznosa, uvedite obaveznu potvrdu od strane najmanje dve osobe, i to putem različitih kanala. Na primer, nakon mejla, obavezan je direktan poziv na poznati broj telefona ili lična potvrda.
- Simulacije napada: Redovno testirajte svoje zaposlene slanjem lažnih, simuliranih pretnji kako biste proverili koliko su oprezni i da li prate procedure.
Vreme je za zdravu dozu paranoje
Tehnologija je promenila pravila igre. Naša sposobnost da prepoznamo glasove i lica voljenih osoba više nije pouzdan mehanizam odbrane. Moramo da usvojimo novi način razmišljanja zasnovan na principu „proveri, pa tek onda veruj“.
Svest o ovoj pretnji je prvi i najvažniji korak u zaštiti. Razgovarajte sa svojim roditeljima, decom i kolegama. U svetu gde se glasovi mogu krasti, a lica lažirati, najvažnije je da ne izgubimo zdrav razum.
