Na planetama s čudnom, gustom atmosferom možda bi moglo biti tekuće vode, pa čak i bića, navode naučnici. Naime, zbog umerenih uslova bi na njima moglo biti tekuće vode kroz milijarde godina, čak i ako planeta zapravo luta svemirom umesto da kruži oko zvezde. 
Kada se planete počnu formirati oko mlade zvezde, one stvaraju primordijalnu atmosferu koja se prvenstveno sastoji od vodonika i helijuma. Mnoge na kraju izgube tu atmosferu jer je zamene težim gasovima, poput kiseonika i azota, baš kao što se to dogodilo na stenovitim svemirskim telima u našem Sunčevom sistemu.
Na njima može biti tekuće vode milijardama godina
Međutim, moguće je da neke planete veći od Zemlje zadržavaju primordijalnu atmosferu, što je zapravo važna stavka jer se, pri dovoljno visokim pritiscima, vodonik može ponašati poput stakleničkog gasa, apsorbujući toplotu i zadržavajući je unutar atmosfere.
Astrofizičar Christoph Mordasini sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj i njegovi kolege napravili su hiljade simulacija kako bi videli koliko se dugo može na planetama malo većim od Zemlje zadržavati pravi temperaturni raspon za postojanje vode u tekućem stanju, piše New Scientist.
Otkrili su da, zavisno od mars planete i udaljenosti od njegove zvezde, ovaj efekt staklenika može održavati umerene uslove i do osam milijardi godina. To je vredilo čak i za takozvane planete lutalice, odnosno one koji putuju svemirom samostalno, bez rotiranja oko svoje zvezde.
Planete lutalice se rađaju u vrtlozima gasa i prašine koji su tipični za stvaranje solarnog sistema, ali neki od tih oblaka na kraju budu premali te ne dođe do nastanka nečega što sliči našem Sunčevom sistemu. Sa druge strane, ova odbegla nebeska tela su možda u prošlosti bila deo već formiranog solarnog sistema, ali iz nekog razloga su bila iz njega izbačena.
„Moguće je da na tim planetama već dugo postoji neki oblik života“
„Ne znamo hoće li zbog prisutnosti vode zasigurno doći do nastanka života, ali moguće je da na tim planetama već dugo postoji neki oblik života“, rekao je Mordasini.
Naime, na Zemlji postoje neke bakterije koje mogu preživeti u sličnim uslovima, okružene vodonikom i helijumom umesto azotom i kiseonikom. Budući da bi te atmosfere bile jako guste, s masom oko 100 puta većom od Zemljine atmosfere, pritisak na površine ovih svetova bio bi jako visok i bilo bi malo temperaturnih varijacija.
„Zbog ciklusa noći i dana na Zemlji imamo temperaturne razlike, ali ove planete to ne bi imali. Tamo sve liči maglovitom danu, temperatura je stabilna, a bića bi bila malčice spora“, kazao je Mordasini.
Istraživanje naziva: „Potential long-term habitable conditions on planets with primordial H-He atmospheres“ objavljeno je u časopisu Nature Astronomy.