Motorola Moto G7 Play

Moto G7 Play je najslabiji telefon iz nedavne G7 linije kompanije Motorola. Po rangiranju nalazi se ispod flegšipa Moto G7, pojačanog Moto G7 Plus, kao i Moto G7 Power kod koga je akcenat bačen na bateriju. Kada kažemo naslabiji, u ovom slučaju podrazumevamo manji ekran i gabarite, sličan pristup u izradi, te ujedno i manju cenu koja u ovom slučaju smešta uređaj u nisku cenovnu klasu. Nakon testiranja sva tri navedena uređaja, stigao je i poslednji odnosno Moto G7 Play, poslednje testirani telefon u nizu iz Motoroline Moto G7 linije.

Kutija u kojoj je telefon isporučena je ispunila naša očekivanja. U ovom slučaju smo očekivali potpuno istu kutiju kao i kod prethodna tri telefona – kutija sa većim brojem pažljivo odabranih zelenih dezena sa logoom kompanije na sredini i imenom telefona pri dnu kome je samo dodat Play natpis. Iz kutije se prvo izvlači telefon – to smo i uradili. Ispod telefona odnosno njegovog postolja nalazi se prateća oprema u koju spada: punjač, USB kabl, alat za otvaranje fioke, papirologija, stereo slušalice i dva para rezervnih gumica za slušalice. Silikonske maske nije bilo u odeljku sa pratećom opremom već je ona odmah fabrički stavljena na telefon.

Moto G7 Play dolazi sa jeftinijim rešenjem u poređenju sa svojom braćom. Sastoji se od plastičnog kućišta, nema modernog rešenja odnosno kombinacije i stakla, a takođe nema ni nano premaza koji je prisutan kod ostale braće. Ergonomski posmatrano, telefon veoma lepo leži u ruci, udoban je ali ne ostavlja utisak da je u pitanju premijum model. Ovo pominjemo kao osvrt na to da smo do sada imali prilike da vidmo telefone slabije izrade, ali koji u ruci ostavljaju bolji utisak. Sa druge strane imamo silikonsku masku pa je njenom upotrebom utisak manje više isti kao i kod ostalih telefona kada se upotrebi ova maska. Gabariti telefona su manji, iznose 147.3×71.5x8mm a ako je nešto za pohvalu to je težina od 149 grama koja u ruci deluje poput pera, pogotovo ukoliko u jednoj ruci držimo Moto G7 Play i npr. Moto G7 Power koji je znatno teži zbog baterije. Zadnja strana je blago zaobljena ka uglovima što doprinosi ergonomiji, varijanta koju smo mi testirali je zlatna i izgleda lepo otisci se ne primećuju zbog teksture ali to ne znači da ih nema. Na ogrebotine telefon takođe nije preterano otporan što je posledica prirode materijala.

Sa leve strane telefona je kombinovana fioka sa dva nanoSIM slota i jednim microSD slotom. Nema biranja između memorije i dualSIM-a, a što se proširenja tiče, podržane su kartice do 512GB interne memorije mada verujemo da toliki kapacitet ovom telefonu nije potreban. Sa desne strane su smeštena dva tastera za podešavanje jačine zvuka odnosno za uključivanje ili isključivanje uređaja. Gornja strana sadrži sporedni mikrofon za smanjenje smetnji, tu je i 3.5mm konektor. Sa donje strane imamo glavni mikrofon za razgovore i USB konektor. Prijatno smo iznenađeni upotrebom reverzibilnog USB konektora što nismo imali prilike da vidimo u nižim cenovnim kategorijama skorije. Sa zadnje strane se nalaze uobičajeni detalji: okrugli panel sa jednom kamerom i LED blicem. Panel je u boji kućišta, blago je ispupčen. Ispod njega je smešten čitač otisaka prstiju sa iscrtanim logoom kompanije na njemu. Senzor generalno nije jedan od najbržih na tržištu, sasvim očekivano s obzirom da je reč o skromnijem telefonu. Ipak tokom testiranja ni u jednom trenutku nije bilo problema sa radom senzora. Radio je dobro i precizno, najbitnije. Takođe pozicioniran je vrlo mudro tako da ne dolazi do nenamernog pritiskanja u toku korišćenja. Spreda dominira ekran ispod koga je traka sa imenom kompanije. U gornjem delu je implementiran notch koji je u širokoj upotrebi ali ne prikuplja previše simpatija na tržištu. Kako god, na njemu se nalaze senzori, kamera, zvučnik pa čak i slabiji LED blic za bolje selfije. Staklo koje prekriva ekran je slabije generacije, kućište telefona pritom nema nikakav IP sertifikat.

Za ekran je upotrebljena IPS LCD matrica, dijagonala je smanjena na 5.7 inča dok je notch panel nešto veći nego ranije. Takođe rezolucija je smanjena na 720×1512 piksela, odnos stranica je ostao 19:9 dok je gustina 294 piksela po inču. Generalno ekran je, kratko rečeno, upotrebljiv. Za svakodnevnu upotrebu je dobar, ali po pitanju performansi nismo baš oduševljeni. Uglovi gledanja nisu najbolji iako je kontrast dobar. Crna boja nije baš najdublja, balans boja nije takođe na najboljem nivou, a poređenja radi postoje telefoni iz Xiaomi kompanije koje u ovom cenovnom rangu nude bolje ekrane na svojim telefonima no prva stvar na koju kompanije često štede kod jeftinijih telefona su upravo ekrani. Softverski deo telefona nam se jako dopao, a reč je o skoro čistom Android 9.0 Pie operativnom sistemu. Korisnički interfejs dolazi bez bloatware-a, a izmene koje su unete su veoma sitne, odnose se uglavnom na dodate gestove.

Moto G7 Play koristi isti čipset Snapdragon 632 kao Moto G7 i Moto G7 Power sa Adreno 506 grafikom. Ono što nam najviše bode oči je svega 2GB RAM memorije. Ako se vratimo par godina unazad, 2GB RAM memorije na budžetskom telefonu bi se smatralo premijom, ipak porastom zahteva i korisnika i samih aplikacija 2GB RAM memorije se za zahtevne radnje čini jako slabim. Tu bismo ubrojili gejming pre svega, zahtevne igre dovode do pada performansi čak i kad su na „low“ grafici, dok surfovanje internetom sa velikim brojem tabova takođe s vremena na vreme dovodi do pada performansi. Za svakodnevnu upotrebu telefon je dobar, nema kočenja u video reprodukciji i umerenom surfovanju, a aplikacije se uglavnom dobro pokreću. Takođe interna memorija je 32GB, mada spram performansi jasno je da telefon nije namenjen zahtevnijim korisnicima. Što se tiče baterije, upotrebljena je baterija kapaciteta 3000mAh što se čini fer. Sa druge strane nema podrške za brzo punjenje kao kod njegove braće nažalost. Autonomija je generalno dobra, sa nekim prosečnim korišćenjem obezbeđen je dan i po korišćenja, zadovoljni smo postignutim rezultatima.

Budžetski telefoni su uvek bili jako loše konkurentski pozicionirani u polju kamera. Iz toga nije izuzet ni Moto G7 Play telefon sa jednim senzorom na zadnjoj strani, bez sporednog senzora koji bi pomogao u stvaranju bokeh efekta. Glavni senzor ima 13 megapiksela, prednja selfi kamera ima 8 megapiksela ali i LED blic koji pomaže u slikanju po mraku. Kvalitet fotografija po danu je respektabilan, mada može imati više detalja. Fokus i brzina kamera su prvi deo koji nam se ne dopada previše, ima tu odlaganja od jedne do dve sekunde od trenutka pritiska tastera za okidanje i do trenutka stvaranja slike. Slikanje u mraku takođe je jako loše, malo detalja, puno smetnji i zrnastih detalja uz sporo okidanje. Selfi kamera ima iste karakteristike, po danu – dobro, po noći – slab kvalitet čak i preko LED blica, ima puno prostora za napredak, čak je u ovom segmentu bolji i konkurentski Xiaomi Mi A2.

Zaključak:

Generalno Motorola Moto G7 Play nudi sasvim korektne specifikacije u poređenju sa cenom koja je ubedljivo najniža u odnosu na sva tri starija brata. Izrada telefona je solidna, ne deluje premijum ali zadovoljava neke minimalne zahteve. Hardver je isti kao i ranije izuzev RAM memorije koja je jako mala, verujemo da je moglo biti bar još 1GB memorije više dok je autonomija baterije malo iznad proseka, sasvim zadovoljavajuće. Generalno konkurencija u ovom rangu je takva tako da su razlike među telefonima male, jedino možemo uzeti Xiaomi Mi A2 kao trenutno najvećeg konkurenta ovom telefonu.

Specifikacije:

Zvanični sajt proizvođača: https://www.motorola.com/

Video pregled: