Jeste li ikada osećali da je neka igra napravljena baš za vas? Nešto što se savršeno uklapa u vaše omiljene estetike, stil igranja, priču i temu, tako da je kao da su developeri izvukli direktno iz vaše unutrašnjosti? „Labyrinth of Zengetsu“ je ta igra za mene.
U vrlo jednostavnim terminima, „Labyrinth of Zangetsu“ je vrlo tradicionalna igra u kojoj istražujete tamnicu. Formirate tim od šest likova (troje u prednjem redu, troje u zadnjem), a zatim istražujete tamnicu korak po korak, dok se mapa polako popunjava mestima koja ste istražili. Često ćete naići na neprijatelje i boriti se protiv njih u sistemu borbe na poteze, a kada neprijatelji budu poraženi, ostaviće za sobom škrinju koju vaša ekipa treba da proveri da nema zamke pre nego što je otključa i uzme plen.
Ovo je, naravno, kako većina igara u stilu dungeon crawler-a funkcioniše. Moderne „crawler“ igre, poput već klasika „Etrian Odyssey“, „Stranger of Sword City“ i nedavno objavljenog „Labyrinth of Galleria“, igraju se na sličan način. „Zangetsu“ ne krši tradicije niti inovira formulu, ali podiže „hardcore klasične ‘crawler’ igre“ na potpuno novi nivo. Magičari su vezani za sličan Vancian sistem magije koji je bio popularan u drugom izdanju Advanced Dungeons & Dragons-a, ali je od tada napušten. Oni imaju određeni broj čarolija nivoa 1, 2, 3 i tako dalje, koje mogu koristiti tokom svog istraživanja tamnice, umesto modernijeg sistema „MP bodova koji se koriste za bilo koju čaroliju iz vaše biblioteke“ koji se nalazi u većini modernih JRPG igara. Vancian sistem magije uvek je znak da RPG pokušava da se osloni na nostalgiju starijih milenijalaca koji su odrasli znajući šta je THAC0.
Igra takođe pruža izazov, iako sa jednim malim ustupkom modernim igrama – umesto nasumičnih susreta, možete videti gde se neprijatelji nalaze zahvaljujući dimnim oblacima koji se pojavljuju u tamnicama. To vas, srećom, sprečava da doživite potpuno uništenje cele ekipe od nasumičnog susreta noćne more prilikom bega iz tamnice radi oporavka. Inače, „Labyrinth of Zangetsu“ se igra mnogo više kao rane dane igre „Wizardry“ nego moderni „crawler-i“. Koliko god to može biti frustrirajuće ponekad, kao neko ko i dalje uživa u istraživanju klasičnih „crawler“ igara, ovo me odmah privuklo.
Stil umetnosti u igri je takođe neverovatan, inspirisan sumi-e tehnikom slikanja mastilom. Za ljude koji nisu upoznati sa azijskim stilovima slikanja, sumi-e je drevna tehnika koja je potekla iz Kine. Ona je prepoznatljiva po tome što koristi crno mastilo da bi stvorila monohromatski efekat nalik na „akvarel“. Cilj umetnika koji su radili u ovom stilu nije bio da uhvate realističan nivo detalja subjekta, već njegov duh. Iz tog razloga, često se upoređuje sa impresionističkim pokretom u Evropi zbog apstraktne namere koju umetnik ima prilikom slikanja.
Sumi-e je stigla u Japan zahvaljujući zen budističkim monasima, i u Japanu je ovaj umetnički oblik od tada viđen kao izraz zen izraza. Filozofski, ovaj oblik umetnosti smatra se jednostavnim i nekomplikovanim. To je napor da se radi sa kontrastom (praznina i beli papir) kako bi se stvorila harmonija koja izražava jednostavnu lepotu i eleganciju.
I to je razlog zašto mislim da ovaj umetnički oblik tako dobro funkcioniše sa strašnim i mračnim podtekstima „Labyrinth of Zangetsu“. U „Labyrinth of Zangetsu“, harmonija je zamenjena zlokobnom, bojom vođenom disharmonijom. Zlo je korumpirajuće mastilo koje preplavljuje sve i iskrivljuje sve što dodiruje u noćnu moru. Vi igrate kao grupa retkih heroja koji mogu da izdrže korumpirajući uticaj mastila, i zaduženi ste da se iz jednog grada gde ljudi još uvek mogu da prežive upustite u borbu protiv širenja zlokobnosti mastila.
Dungeon crawleri generalno imaju tamnu atmosferu. Estetski, trebalo bi da imate osećaj da se spuštate u zaista opasne lokacije s malo prilika za odmor, i da vas zlo vreba na svakom koraku. Prevazilaženje tih izazova i prenošenje sanduka punih plena je nagrada za preuzimanje rizika. Još od originalnog Wizardryja, ton žanra je mračan i zlokoban – estetski preteča Dark Soulsa, može se reći. Naravno, mogu biti šareni i tradicionalno fantazijski (Etrian Odyssey to dokazuje), ali lepo je videti da se „Zengetsu“ vraća svojoj prvobitnoj kvaliteti, sa razvijačima koji su ga učinili mračnim čak i u pogledu umetničkog pravca. To je čudan način za prekidanje četvrtog zida, ali kada je sam umetnički stil iskvaren zlom koje je srž igre, od samog početka osećate da će ovo biti mračna igra.
Impresivno je koliko su razvijači učinili „Zangetsu“ igrivom. Previše igara koje eksperimentišu s alternativnim stilovima umetnosti – posebno crno-belim estetikama – žrtvuju igrivost kako bi osigurali da vizuelni efekti budu što snažniji. Ali „Zangetsu“ gotovo sve radi kako treba, sa jasnom mapom koja pomaže u navigaciji, i pažljivo osmišljenim sistemom borbe koji olakšava praćenje dešavanja. Takođe koristi boje u veoma specifičnim, retkim trenucima kako bi usmerio vašu pažnju na ono što je zaista važno. Jedini problem koji imam s prezentacijom je da su zvukovi menija malo glasni. S obzirom na to koliko često ulazite i prolazite kroz menije, to je iritantno. Međutim, to je tako mala primedba u okviru veoma pažljivo osmišljenog paketa.
„Labyrinth of Zangetsu“ nije najduži dungeon crawler (iako, ako izaberete „hardcore“ režim težine, pripremite se za igranje koji će trajati nekoliko sati). Međutim, on je jedan od najimaginativnijih primera ovog žanra u poslednjim godinama. Meni lično najviše podseća na igru „Dark Spire“, staru (i, nažalost, gotovo zaboravljenu) DS dungeon crawler igru. Baš kao i ta igra, „Zangetsu“ je suštinski retro-tematski dungeon crawler koji se igra kao moderna igra, što je čini mnogo pristupačnijom nego što bi bilo pokušati igrati originalni „Wizardry“ u 2023. godini. I kao dodatni bonus, ima apsolutno neverovatan umetnički stil.