Kraj „samoukih“ programera: Da li IT u 2026. uvodi obaveznu „kliničku“ praksu?

Zamislite da vam se doktor na operacionom stolu, pre nego što zareze, osvrne i kaže: „Nisam siguran šta je ovo – pitaću ChatGPT.“ Odbijate pomisao? Naravno. Ali nešto veoma slično dešava se svakog dana u IT industriji, s tom razlikom što posledice po „pacijenta“ uglavnom ne vidimo odmah. Vidimo ih mesecima ili godinama kasnije, u vidu probijenih sistema, curenja podataka, hakerskih napada i produkcijskih grešaka koje koštaju kompanije milione.

Ovo nije tekst koji će vam reći da je programiranje gotovo ili da AI preuzima sve. Istina je drugačija i složenija, a i bolnija za mnoge koji su ušli u IT sa idejom da je dovoljno naučiti sintaksu jednog jezika i primeniti nekoliko tutorijala s YouTubea.

Ono što ćete pročitati ovde:

• Zašto zapošljavanje junior programera kolapsira globalno i šta podaci stvarno govore

• Kako IT industrija počinje da liči na medicinu i zašto je to neizbežno

• Ko su „novi“ juniori i šta moraju da znaju da bi opstali

• Šta EU AI Act menja u igri i zašto 2026. nije ista kao 2020.

• Kako izgleda budućnost profesionalizacije IT-a i šta to znači za Srbiju

Pročitajte pažljivo. Ovaj tekst se tiče vas, bez obzira da li ste junior koji tek ulazi u industriju, senior koji zapošljava ljude ili kompanija koja razmišlja o narednoj generaciji developera.

Brojevi koji ne lažu: Junior developer je ugrožena vrsta

Hajde da počnemo od podataka, jer opinionima i predviđanjima možete verovati ili ne, ali brojevi su bezobrazno jasni.

Prema analizi objavljenoj na LinkedIn-u u decembru 2025, zapošljavanje entry-level programera palo je sa 35% na svega 8% svih novih IT zapošljavanja između 2024. i 2025. godine – pad od 73%. Isti period za senior developere? Pad od svega 7%. To nije recesija u IT sektoru. To je selektivna eliminacija ulaznih pozicija.​

SignalFire, poznata američka venture capital firma koja prati trendove u tech sektoru, zaključila je u svom izveštaju da su novi diplomci sada samo 7% svih novih zapošljavanja u tech sektoru – pad od 50% u odnosu na pre-pandemijski period. Stack Overflow istraživanje pokazuje da je 54% engineering lidera reklo da očekuje smanjenje broja junior zapošljavanja direktno zbog AI coding alata. Stanford Digital Economy Study beleži da je zapošljavanje softverskih developera starosti 22-25 godina palo za skoro 20% od svog vrha krajem 2022. do jula 2025.

I to nije sve. Prema podacima koje je analizirao ByteIota, u petogodišnjem periodu, Copilot licenca za 10 mesta košta svega 11.400 dolara, što je manje od godišnje plate jednog junior developera. Kada menadžeri koji drže budžet u jednoj ruci i kalkulator u drugoj sagledaju te cifre, odluka deluje lako. Ali, kao što ćemo videti, ta odluka ima skrivenu cenu koju plaćaju svi.​

Šta to znači u praksi?

U januaru 2026. broj oglasa za entry-level softverske inženjere bio je 50% niži nego u januaru 2024. Ne deset posto. Ne dvadeset. Polovina. Dobar deo toga ne dolazi zbog pada potražnje za softverom – naprotiv, softver se gradi kao nikada pre. Razlika je u tome ko (ili šta) ga gradi.​

HackerRank izveštaj navodi da je polovina kompanija u njihovom uzorku gotovo prestala da zapošljava juniore, preferirajući seniore koji „idu od 10x na 100x produktivnosti sa AI alatima“. AWS CEO Matt Garman je, međutim, ovakve prakse nazvao „jednom od najglupljih stvari koje je čuo“, s argumentom da bez juniora nema seniora. I tu počinje pravi problem.

Anatomija greške: Zašto je „AI zameni juniora“ kratkovidost

Postoji fundamentalna ekonomska logika koja deluje ubedljivo na kratke staze, a katastrofalno na duže. Zovemo je pipeline problem (problem cevovoda talenata).

Razmislite ovako: svaki senior developer koji danas rešava arhitekturske izazove, vodi timove i pregleda kod koji je AI generisao – jednom je bio junior. Neko ga je trenirao. Neko mu je dao šansu. Neko je trpeo njegove prve greške u sigurnom okruženju.

Ako industrija prestane da ulaže u juniore, za pet do sedam godina neće biti koga da promovišete u mid-level i senior pozicije. Kompanija sa isključivo senior timom je kao bolnica sa isključivo hirursima – sjajna dok svi rade, ali katastrofalna kada je reč o nasleđu i kapacitetu rasta.

Analiza objavljena u februaru 2026. na tianpan.co je surova: ako industrija zapošljava 50% manje juniora tri uzastopne godine (2024-2026), do 2029. nedostajaće oko 150.000 inženjera sa 3-5 godina iskustva, upravo onih koji bi trebali da preuzmu senior uloge. Krug se zatvara. Ili preciznije, puca.​

Ovo se zove „seniority crisis“ (kriza iskustva u industriji), i nije akademska diskusija. To je već sada vidljiv trend koji menja tržište rada.

Analogija sa medicinom: Jedina koja zaista stoji

U medicini postoji razlog zašto doktor mora da prođe kroz godišnje obavezno stažiranje pre nego što sme da radi samostalno. Taj razlog se ne zove „tradicija“. Zove se sistemski rizik.

Kada junior lekar pogreši, može da povredi pacijenta. Kada junior programer pogreši na produkcijskom sistemu koji obrađuje plaćanja, zdravstvene kartone, vazdušni saobraćaj ili energetsku mrežu, posledice su iste kategorije ozbiljnosti, samo manje vidljive.

IT industrija se godinama hvalila svojom otvorenošću. „Nisi završio fakultet? Nema problema. Prošao si tromesečni kurs? Dođi na intervju.“ Taj romantičan narativ o meritokratiji i „Divljem zapadu“ koji nagrađuje samoinicijativu bio je stvaran u vreme kada je bazična CRUD aplikacija bila kompleksna i kada je AI asistent bio naučna fantastika. Danas je situacija radikalno drugačija.

„Hirurški robot“ nije hirurg: Zašto AI alati menjaju sve – i ne menjaju ništa

Kada student medicine posmatra operaciju, može da vidi svaki pokret hirurga. Može da razume proceduru korak po korak. Ali ne sme da drži skalpel dok ne razume anatomiju, a ne samo pokrete. Isti princip važi u IT-u 2026.

Junior developer koji zna da koristi GitHub Copilot, ChatGPT ili Claude da generiše funkcionalan kod ima vrednost otprilike kao student medicine koji zna da upravlja Da Vinci hirurškim robotom, ali ne razume zašto pacijent krvari.

AI alat može da napiše kod. Ne može da razume:

• Zašto određena arhitekturna odluka uzrokuje cascade failure (kaskadni pad sistema) pod opterećenjem

• Kako memory leak (curenje memorije) koji se pojavljuje jednom u 72 sata utiče na ponašanje celog sistema

• Kada je race condition (trka uslova) odgovorna za intermitentni bug koji se ne reprodukuje u test okruženju

• Kakve su regulatorne implikacije određenog načina čuvanja korisničkih podataka

Ovo su pitanja razumevanja sistema, i to je nova granica između onih koji će imati posao i onih koji neće.​

Šta se dešava kada junior sa AI alatom dođe u produkciju

Postoji jedan primer koji kruži u dev zajednici i koji savršeno ilustruje ovaj problem. Kompanija je zaposlila juniora koji je prošao bootcamp, bio je dobar u promptovanju AI alata i mogao je brzo da isporuči funkcionalan kod. Na testu, sve je izgledalo sjajno.

Kada su pustili sistem u produkciju, pod realnim opterećenjem od par hiljada simultanih korisnika, baza podataka je počela da puca po šavovima. Uzrok: AI generisani kod je radio N+1 upit, poznat antipattern u komunikaciji sa bazom podataka, koji je u test okruženju bio nevidljiv, ali na produkciji je ubijao bazu.

Junior nije znao šta je N+1 problem. Nije znao da ga traži. Nije razumeo query execution plan (plan izvršavanja upita). Znao je da prompt ChatGPT-u da mu napravi API endpoint, i to je radio besprekorno. Ovo nije fiktivan scenario. Ovo je 2026. stvarnost.

IT industrija i medicina: Koliko je analogija zaista tačna?

Medicina ima jasno definisan put: diplomiraš, radiš stažiranje, položiš specijalizaciju, pa radiš samostalno. Svaki korak je regulisan, praćen i sertifikovan. Greška ima jasnu odgovornost.

IT je dugo funkcionisao kao suprotnost: ulaz bez barijera, greške bez odgovornosti, titule bez standarda. „Full-stack developer“ može da znači sve i ništa. „Senior engineer“ sa tri godine iskustva u jednoj kompaniji i „senior engineer“ sa deset godina u drugoj – to su planete udaljene jedna od druge.

Ali evo šta se menja, i menja se veoma brzo.

Licenciranje softverskih inženjera: Ne nova ideja, ali nova urgentnost

Ideja o licenciranju softverskih inženjera nije nova. Texas je od 2013. godine uveo Professional Engineer (PE) licencu za software engineering. Kanada (Professional Engineers Ontario) i Australija (Engineers Australia) imaju akreditacione programe. IEEE i ACM godinama guraju standarde profesionalizacije.

Problem je što su ove inicijative godinama bile marginalne. Industrija ih je ignorisala jer nije morala da ih uzima u obzir. Tržište je apsorbiralo sve, od genijalaca bez diplome do prosečnih bootcamp absolvenata.

AI je promenio tu računicu. Kada jedan developer sa Copilotom, Cursorom ili Claude Code-om može da uradi posao koji je ranije zahtevao tim od pet juniora, tržišna cena juniora pada, a tolerancija za neiskustvo i rizik pada još brže.

Rezultat: industrija prirodno gravitira ka modelu koji zahteva dokazivu kompetenciju pre nego što se bilo kome da pristup produkcijskim sistemima.

Interesantno je i da je NCEES (National Council of Examiners for Engineering and Surveying) u aprilu 2023. zvanično objavio da ponovo uvodi PE ispit za software engineering, nakon što ga je ukinuo 2019. godine. Signal je jasan: čak i u SAD, gde je slobodno tržište gotovo sveta vrednost, industrija počinje da traži formalne mehanizme provere kompetentnosti.​

EU AI Act: Regulacija koja menja sve za developere

Ovde dolazimo do tačke gde sve ovo prestaje biti akademska diskusija i postaje regulatorna stvarnost.

EU AI Act (Zakon EU o veštačkoj inteligenciji) stupio je na snagu u avgustu 2024., a od februara 2026. u punoj je primeni za većinu kategorija. Od avgusta 2026. puna primena važi za high-risk AI sisteme, sa kaznama do 35 miliona evra ili 7% globalnog prometa kompanije.

Šta to praktično znači za developere? Prema analizi objavljenoj na dev.to:​

1. Transparency labels (labele transparentnosti): Svaki sistem koji donosi odluke koje utiču na ljude mora da bude jasno označen kao AI-potpomognut

2. Risk classification (klasifikacija rizika): Developer mora da zna u kojoj risk kategoriji se nalazi sistem koji gradi

3. Logging (beleženje aktivnosti): Automatsko beleženje svih odluka high-risk sistema je obavezno

4. Human oversight (ljudski nadzor): Obaveza implementacije mehanizama za intervenciju čoveka

5. Incident reporting (prijava incidenata): Strukturiran sistem prijavljivanja ozbiljnih kvarova

Ovo nisu stvari koje možete da pustite ChatGPT-u da reši. Ovo zahteva razumevanje pravnog okvira, sistemske arhitekture, risk managementa (upravljanja rizicima) i dokumentacionih standarda. Jednom rečju, zahteva ono što junior „sa ulice“ 2026. gotovo sigurno nema.

Šta EU AI Act znači za kompanije u Srbiji?

Srbija nije članica EU, ali velika većina srpskih IT kompanija radi za klijente iz EU ili isporučuje softver koji se koristi u EU. To znači da EU AI Act važi i za njih, jer važi za softver koji se koristi od strane EU korisnika, bez obzira na to gde je razvijen.​

Kompanija koja zapošljava juniora koji ne razume EU AI Act compliance i koji piše AI-asistovani kod za high-risk EU klijente – kompanija je ta koja snosi regulatornu odgovornost. I kazne. Iznenada, onboarding (uvođenje) juniora prestaje da bude samo pitanje troška. Postaje pitanje pravne odgovornosti.

Model „digitalni stažista“: Kako izgleda u praksi?

Hajde da budemo konkretni. Kako bi izgledao formalizovani model stažiranja u IT-u koji zaista funkcioniše? Postoji nekoliko kompanija koje su već krenule tim putem, i iskustvo sa njima daje prve naznake.

Airbnb apprenticeship program: Šestomesečni program u kome prvih tri meseca junior nema pristup produkcijskom kodu, već uči codebase, alate i interne standarde pod direktnim nadzorom.​

IBM apprenticeship programi: Kombinuju formalnu edukaciju (20% vremena) sa radom na realnim projektima (80% vremena), uz jasne kompetencijske milestone-ove koje junior mora da dostigne pre nego što dobije veće odgovornosti.​

Strathclyde University Graduate Apprenticeship (Škotska): 48-mesečni program koji kombinuje akademski i praktični rad, sa direktnim mappingom na BCS (British Computer Society) sertifikate, CITP i RITTech.​

Zajednički elementi svih ovih modela:

• Strukturirani mentoring: Junior radi uz seniora koji je eksplicitno odgovoran za njegov razvoj

• Postepena autonomija: Pristup produkcijskim sistemima se daje korak po korak, kako se dokazuje kompetencija

• Merljivi standardi: Postoje jasni kriterijumi šta junior mora da zna pre nego što pređe na sledeći nivo

• Formalna dokumentacija: Portfolio rada koji dokazuje razumevanje, a ne samo završene zadatke

Anatomija novog juniora: Ko se zapošljava u 2026.?

Ako su juniori koji znaju samo da koriste AI alate nezapošljivi – a jesu – šta je onda traženo od entry-level programera u 2026.?

Tehničke kompetencije koje su postale baseline

Cloud arhitektura nije više „plus“. AWS Solutions Architect Associate, Microsoft Azure Fundamentals ili Google Cloud Digital Leader postaju standardni zahtev čak i za juniore. Kompanije ne zapošljavaju ljude koji ne razumeju gde živi kod koji pišu.​

Cybersecurity osnove su obavezne. CompTIA Security+ ili ekvivalentni sertifikat pokazuje da programer razume šta su attack surface (površina napada), SQL injection, OWASP Top 10 i zašto to nije problem „onih u SecOps timu“. U eri kada AI generiše kod koji može imati ranjivosti koje junior ne prepoznaje, ovo postaje kritično.​

AI governance i odgovorni AI su nova kategorija znanja. Šta je hallucination (halucinacija modela)? Šta je bias (pristrasnost) u ML modelu? Kako se testira AI sistem? Koji su regulatory zahtevi za AI koji donosi odluke? Ovo više nije samo za data scientist-e, to je opšte znanje koje se očekuje.​

Containerization i DevOps osnove su gotovo standardni zahtev. Docker, Kubernetes, CI/CD pipeline – junior koji ne razume kako se kod pakuje, testira i deploys-uje smatra se nedovoljno pripremljenim za realno okruženje.​

Soft skills koji postaju diferencirajući faktor

U svetu gde AI generiše kod, ono što odvaja juniora koji će dobiti posao od onog koji neće više nije količina koda koji zna da napiše. To su:

• Sistemsko razmišljanje: Sposobnost da se razume kako delovi sistema utiču jedni na druge

• Kritička evaluacija AI outputa: Znanje kada AI greši i kako to proveriti

• Komunikacija o tehničkim rizicima: Sposobnost da se netehničkim stakeholderima objasni zašto je nešto opasno

• Dokumentacija i knowledge transfer: Pisanje koje ostaje korisno i kada autora nema

Pipeline koji puca: Srbija u 2026. godini

Srbija ima specifičan kontekst koji čini ovu temu još urgentnom. IT sektor je jedna od retkih privrednih grana u kojima srpske kompanije i freelanceri uspešno konkurišu globalno. Ali taj uspeh je počivao na relativno jednostavnoj formuli: mladi, obrazovani, relativno jeftini developeri koji brzo uče i isporučuju kvalitetan rad za zapadne klijente.​

Ta formula se menja. Ne nestaje, ali se menja suštinski.

Šta se dešava u srpskom IT sektoru:

Prema podacima FTN Informatike, kompanije u Srbiji su počele da diferenciraju ponude za juniore, mediore i seniore znatno agresivnije nego pre. Juniori bez dokazanog portfolija i bez razumevanja cloud i bezbednosnih osnova teže nalaze posao nego pre dve ili tri godine.​

Istovremeno, srpske kompanije koje rade sa EU klijentima počinju da osećaju pritisak EU AI Acta. Outsourcing firme iz Novog Sada, Beograda i Niša koje razvijaju softver za nemačke, austrijske i holandske klijente moraće da dokažu usklađenost sa EU regulativom, što automatski znači da njihovi developeri moraju razumeti te standarde.

Šta to znači za mlade koji razmišljaju o IT karijeri u Srbiji:

Tromesečni kurs i projekat na GitHubu više nisu dovoljni. Nisu bili ni pre, ali se to moglo prevideti. Sada se ne može. Strukturirano obrazovanje – bilo kroz fakultet, bilo kroz formalne apprenticeship programe – postaje ozbiljan faktor diferencijacije.

Za više informacija o tome kako da pravilno počnete IT karijeru u Srbiji, pogledajte ITNetwork.rs sekciju o karijerama, gde ćete naći aktuelne vodiče prilagođene srpskom tržištu.

Budućnost u 5 koraka: Šta industrija treba da uradi

Dijagnoza je jasna. Šta je terapija? Evo konkretnih koraka koje industrija, obrazovne institucije i pojedinci moraju da preduzmu:

1. Formalizovati apprenticeship (stažiranje) kao standard, ne izuzetak

Svaka ozbiljna IT kompanija treba da ima strukturiran program uvođenja juniora. Ne „sedni pored seniora i gledaj“, već formalni program sa jasnim milestoneima, mentorima koji imaju dedicirano vreme za to i metrikama napretka. Ovo je već praksa u Nemačkoj (dualni sistem obrazovanja), Škotskoj i delimično u Kanadi. Nema razloga da srpske kompanije ne mogu to da implementiraju.

2. Industrija treba da definiše standarde kompetencija

IEEE, ACM i nacionalna udruženja informatičara trebaju da sednu za isti sto i definišu šta znači biti „junior developer“ u 2026. godini. Ne kao titulu, već kao skup proverljivih kompetencija. Ovo je ono što medicina ima od svog postanka kao profesije, a IT nema ni danas.

3. Fakulteti moraju da revidiraju kurikulume odmah

Kurs koji uči studente da pišu kod bez da ih uči kako sistemi padaju, kako se oporaviti od greške u produkciji i kako funkcioniše regulatorno okruženje, ne priprema studente za 2026. tržište. Ovo nije kritika profesora – to je sistemski problem koji zahteva sistemsko rešenje.

4. Certifikacije moraju biti deo obrazovnog puta, ne opcija

AWS, Azure, Google Cloud, CompTIA Security+, Kubernetes – ovi sertifikati treba da budu deo formalnog obrazovnog plana, integrisani u kurikulum, a ne nešto što student radi „na svoju ruku“. Mnoge evropske zemlje to već rade kroz partnerstvo sa cloud provajderima.

5. Kompanije moraju da prestanu da kažnjavaju juniore za neiskustvo

Postoji apsurdna situacija na tržištu: kompanije ne žele da zapošljavaju juniore jer nisu iskusni, ali niko ne daje junioru šansu da stekne iskustvo. To je zatvoreni krug koji industrija mora sama da razbije, jer ako to ne uradi, za sedam godina neće imati koga da zapošljava.

Kako senior developeri treba da se pozicioniraju u ovom novom svetu

Ovo nije tekst samo za juniore. Seniori koji misle da su bezbedni samo zato što imaju deset godina iskustva griješiće – oni koji ne budu znali da budu mentori, da prenesu znanje i da upravljaju AI alatima na sistemskom nivou, biće zamenjeni brže nego što misle.

Nova uloga seniora u eri AI-a:

Senior developer 2026. nije neko ko piše više koda od juniora. Senior je neko ko:

• Evaluira i validira AI output pre nego što ide u produkciju

• Postavljа arhitekturne granice unutar kojih AI alati mogu da rade bez rizika

• Mentoriše juniore kako da kritički misle o kodu koji AI generiše

• Komunicira sa regulatornim telima i klijentima o compliance zahtevima

• Dizajnira sisteme otporne na greške koje nastaju iz AI generisanog koda

Ovo su kompetencije koje se ne stiču iz GitHub Copilota. One se stiču godinama iskustva i svesnog učenja. I upravo zato su vredne.

Pogled u budućnost: Šta nas čeka do 2030. godine

Na osnovu trenutnih trendova, možemo da skiciramo verovatne scenarije za razvoj IT profesije u narednih nekoliko godina.

Scenario 1 – Regulatorna profesionalizacija (verovatnoća: visoka)

Do 2028. godine, EU će verovatno uvesti formalne kompetencijske standarde za developere koji rade na high-risk AI sistemima. To neće biti opcija, biće zakonska obaveza. Kompanije koje to ne implementiraju neće moći da rade sa EU klijentima. Ovo je već naznačeno u EU AI Actu, a sledeći logičan korak su individualne kompetencijske licence za određene kategorije razvoja.

Scenario 2 – Industrija sama uvodi standarde (verovatnoća: srednja)

Alternativno, industrija će, pod pritiskom osiguravajućih kompanija i investitora, sama uvesti de facto standarde. Već sada vidimo da neke venture capital firme zahtevaju od startupa da dokažu da njihov tim ima relevantne sertifikate pre nego što dobiju finansiranje. Ovaj pritisak odozdo gore mogao bi biti efikasniji od regulatornog.

Scenario 3 – Bifurkacija industrije (verovatnoća: visoka)

Najverovantniji ishod je bifurkacija: industrija se deli na visoko-regulisani segment (fintech, healthtech, odbrambeni sistemi, kritična infrastruktura) gde se primenjuju medicinski slični standardi profesionalizacije, i relativno slobodan segment (SaaS alati, mobilne aplikacije, sadržajne platforme) gde su barijere ulaska i dalje niže. Juniors bez formalnih sertifikata moći će da rade u drugom segmentu, ali ne i u prvom.

Šta to znači za vašu karijeru:

Ako planirate karijeru u IT-u koja ima dugoročnu vrednost, ciljajte na kompetencije i sertifikate koji vas kvalifikuju za regulisani segment. To je onaj deo industrije koji će imati i veće plate i veću stabilnost.

Šta da radite odmah: Praktičan vodič za juniora u 2026.

Teorija je važna, ali ono što čitaoci ITNetwork.rs-a uglavnom traže su konkretni koraci. Evo ih:

Ako ste student ili nedavni diplomac:

1. Ne čekajte na posao da biste naučili cloud – položite jedan od entry-level cloud sertifikata (AWS Cloud Practitioner ili AZ-900 za Azure) i uzmite to kao minimum za koji ne tražite kompromis

2. Naučite osnove Dockera i Kubernetesa kroz besplatne resurse (Kubernetes.io dokumentacija je odlična) i napravite portfolio projekat koji pokazuje deployment, ne samo kod

3. Pročitajte EU AI Act summary (postoji zvanični plain language vodič na artificialintelligenceact.eu – razumevanje regulatornog okvira razlikuje vas od 90% juniora

4. Nađite mentora kroz lokalna IT udruženja, LinkedIn ili sajtove kao što su ITNetwork.rs

5. Gradite portfolio koji dokumentuje arhitekturne odluke, ne samo kod koji funkcioniše

Ako ste firma koja zapošljava:

1. Reconsider (preispitajte) politiku „ne zapošljavamo juniore“ – kratkoročno štedite, dugoročno iscrpljujete vlastiti pipeline talenata

2. Investirajte u formalni mentorship program – dedicirano vreme seniora za juniore nije trošak, to je investicija

3. Integrirajte EU AI Act compliance training u onboarding svim novim developerima, bez obzira na seniority nivo

4. Razmotrite partnerstvo sa lokalnim fakultetima i ITNetwork.rs zajednicom za kreiranje apprenticeship programa

Za sve resurse vezane za učenje programiranja, cloud tehnologija i modernih IT standarda u Srbiji, ITNetwork ostaje centralno mesto za srpsku IT zajednicu – od osnova programiranja do naprednih tema o sistemskoj arhitekturi i DevOps-u.

Umesto zaključka

Medicina je postala regulisana profesija ne zato što su lekari to hteli, već zato što pacijenti nisu mogli da priušte da se svakim doktorom eksperimentiše na njima.

IT je na istom raskršću. Sistemi koje gradimo kontrolišu finansije, zdravlje, privatnost, infrastrukturu i bezbednost milijardi ljudi. Pitanje nije da li ćemo regulisati ko sme da ih gradi. Pitanje je samo koliko grešaka će se desiti pre nego što shvatimo da moramo.

Junior koji razume sistem koji gradi, koji zna šta radi AI alat koji koristi i koji može da preuzme odgovornost za ono što isporuči – taj developer ima budućnost. Junior koji samo promptuje ChatGPT i isporučuje kod koji „radi na mom laptopu“ – taj developer igra igru sa krajem koji je već napisan.

Industrija se menja. Možete da se menjate sa njom ili da čekate da vas promeni. Razlika između te dve opcije je samo u tome ko drži inicijativu.