„Da sam samo mogao da naučim novi jezik prošle godine…“
„Kad bih samo naučio o ulaganju kada sam još bio u ranim dvadesetim…“
Kad bi samo.
Za mnoge od nas postoji više stvari koje želimo da naučimo nego što imamo vremena. Skraćivanje krivulјe učenja je tema koja se proučava godinama. Lično smo primenili ono što ćemo sada da podelimo da govorimo španski, engleski i korejski (plus malo portugalskog!). Takođe biste mogli da iskoristite ove principe u bilo kojoj temi, uklјučujući poslovanje, muzičke instrumente i još mnogo toga.
Dekonstruišite veštinu
Prvi korak je dekonstruisanje veštine na njene osnovne, fundamentalne komponente.
Ovo se odnosi na popularizovani Pareto-ov princip, gde je cilј generisanje 80 odsto rezultata ulaganjem 20 odsto napora.
Naš cilј bi onda trebalo da bude da odvojimo 20 odsto materijala za učenje koji će nam dati 80 odsto rezultata.
U njegovom Ted Talk-u, Josh Kaufman veruje da vam nije potrebno 10.000 sati da biste savladali veštinu. Kako Kaufman razrađuje, klјuč je prihvatiti prvih 20 sati i naučiti najvažnije veštine podskupa u tom vremenskom okviru kako bi se postigao maksimalan uticaj.
Na primer:
- Ako pokušavate da naučite muzički instrument, znajte najčešće akorde koji vam daju pristup do 80 odsto pesama.
- Ako pokušavate da naučite novi jezik, fokusirajte se na učenje najčešćih 1.500-2.000 reči koje će vam dati 80 procenata pokrivenosti teksta.
Ponavlјanja, ponavlјanja, ponavlјanja
Ovo je deo gde se većina nas bori, a ono što mnogi od nas ne žele da čuju.
Klјuč za brže savladavanje zahteva vežbanje.
Zahteva učestalost i upornost u izvođenju iste veštine iznova i iznova, sve dok to ne budete mogli da uradite podsvesno, a da ne morate da razmišlјate o tome.
Najbolјi izvođači na svetu razumeju ovu „tajnu“ da brže uče i postanu najbolјi, ali retko govore o njenoj važnosti jer zvuči ne-seksi.
Učinak na nivou stručnjaka je prvenstveno rezultat prakse na nivou stručnjaka, a ne zbog urođenog talenta.
Tražite trenutne povratne informacije
- godine, dok su još bili nepoznata srednjoškolska rok grupa, Beatles-i su otišli u Hamburg u Nemačkoj da sviraju u lokalnim klubovima.
Grupa je bila nedovolјno plaćena. Akustika je bila užasna. Publika je bila nezahvalna. Dakle, šta su Beatles dobili od iskustva u Hamburgu?
Neprekidni sati sviranja, vežbanja i trenutnih povratnih informacija naterali su ih da postanu bolјi. To je klјučna razlika koja je Beatles uzdigla na vrh, prema Malcolm Gladwell-u u njegovoj knjizi Outliers .
Kako su Beatles rasli u veštini, publika je zahtevala više nastupa – više vremena za svirku. Do 1962. svirali su osam sati po noći, sedam noći nedelјno. Do 1964, godine kada su izbili na međunarodne scene, Beatles su zajedno odsvirali preko 1200 koncerata.
Poređenja radi, većina bendova danas ne svira 1.200 puta u njihovoj karijeri.
Idite na dugo
Nažalost, mnogi od nas odustaju pre ili tokom onoga što Seth Godin naziva „Umaranje“.
Godin opisuje da iako je važno znati kada prestati, mnogi potencijalni pobednici ne postižu uspeh jer odustanu pre pada.
Prema Godin-u:
Pet razloga zbog kojih možda ne uspete da postanete najbolјi na svetu
- Ponestane vam vremena (i odustajete)
2. Ponestane vam novca (i odustajete)
3. Uplašite se (i odustanete)
4. Niste ozbilјni u vezi toga (i odustajete)
5. Gubite interesovanje ( i odustajete)
Psiholozi su takođe proučavali ono što je poznato kao prelazni ciklus.
Razlog zašto je ovo važno vizualizovati je taj da ako možete da predvidite da dolazi pad kad god naučite nešto novo, lakše ćete se izboriti sa time.
Što je još važnije, pad je tu jer oni koji su dovolјno uporni da ga probiju mogu da jašu na uzlaznom talasu koji se nalazi na kraju tunela.