- Doktore Stojanoviću, da se prvo upoznamo – ko ste Vi van laboratorije i učionica, kako ste stigli do Elektronskog fakulteta i kada ste shvatili da je Vaša strast upravo na preseku tehnologije, kreativnosti i edukacije?
Van laboratorije i učionica sam pre svega entuzijasta za sve što spaja tehnologiju i umetnost. Još tokom studija bio sam fasciniran načinima na koje digitalne tehnologije mogu da ožive istoriju, prostor i ideju. Elektronski fakultet u Nišu mi je omogućio da te interese razvijem u akademskom i istraživačkom okruženju, gde danas imam priliku da spajam obrazovanje, istraživanje i praktične projekte.
- Zapanjujuće je koliko različitih oblasti pokrivate – VR, 360°, gaming, multimedija, 3D animacija, dronovi… Kako ste došli do ideje da radite sa toliko naprednih IT tehnologija odjednom i kako uopšte uspevate da pratite sve te tehnološke promene i trendove?
Sve te oblasti zapravo čine jednu veću celinu, vizuelno-istraživački pristup digitalnim tehnologijama. Kada jednom uđete u svet interaktivnih i prostorno orijentisanih medija, logično je da se granice između VR-a, dron snimanja, 3D animacije i gaminga prirodno prepliću.
Pratiti trendove uspevam kroz kontinuirano učenje, konferencije poput VR meetup-a Serbian Games Association, kao i saradnju sa studentima koji donose sveže ideje. To mi omogućava da ostanem u korak sa brzo promenljivim poljem.
- U kojim sve tehnologijama radite – Unreal Engine, Unity, Autodesk Maya, VR headsetovi? Koje tehnologije smatrate perspektivnim za mlade entuzijaste koji tek ulaze u svet IT-a i od kojih oblasti očekujete bum u narednom periodu?
Najviše radim u Unity game engine-u, uz alate poput Autodesk Maya i RealityCapture za fotogrametriju. Od hardverskih rešenja koristimo VR headsetove poput Meta Quest 3, kao i dronove za 3D skeniranje terena i objekata.
Što se tiče budućnosti, verujem da će AI asistencija, Gaussian Splatting, proceduralna generacija sadržaja i real-time renderovanje potpuno redefinisati način rada u 3D i XR industriji. To su oblasti u kojima mladi danas mogu brzo napredovati.
- Hajde da pričamo o konkretnim projektima – VR projekat za Naftnu industriju Srbije, MR projekat za kompaniju Tetra Pak, patente Nikole Tesle… Koji projekat Vas je najviše impresionirao i koji su bili najveći tehnički i kreativni izazovi?
Najviše me impresionirao MR projekat za Tetra Pak, razvijen za obuku u oblasti zdravlja, bezbednosti i životne sredine (HSE). Ova hiper-realistična VR aplikacija omogućava korisnicima osećaj dodira kroz sinhronizovane fizičke objekte u okruženju, savršeno usklađene sa virtuelnim ekvivalentima, čineći obuku izuzetno imerzivnom i efikasnom. Tehnički izazovi uključivali su preciznu sinhronizaciju, optimizaciju za real-time performanse i integraciju haptičkih povratnih informacija. Kreativno, fokus je bio na dizajnu realističnih scenarija koji balansiraju edukaciju i angažman.
VR projekat za Naftnu industriju Srbije, razvijen sa Centrom za nauku i tehnologiju (NTC), koristio je stvarne seizmičke podatke obrađene kroz OpendTect, Python i Segyio, za interaktivnu 3D vizualizaciju procesa istraživanja nafte na Meta Quest 2. Dizajniran u tri nivoa, omogućava učenje kroz gamifikaciju, sa izazovima u optimizaciji modela i integraciji podataka. Projekat je predstavljen na EAGE konferenciji u Beču, gde je dobio odlične kritike.Teslini patenti zahtevali su precizno 3D modelovanje i istorijsku tačnost, sa optimizacijom za VR prikaz. Tada smo koristili UDK, preteču UE4 game engine-a. Mislim da smo među prvima koristili UDK za brzi render video materijala.
- Gaming projekti i VR igre koje ste radili sa studentima – imate li neku priču o projektu ili studentu koji je prevazišao sva očekivanja? Šta Vas kod studentskih radova najviše oduševi?
Uvek me oduševi kada studenti iskoriste cutting-edge opremu. Nedavno je student Lazar Ilić koristio Rokoko odelo za snimanje pokreta za svoj završni rad, što je bio izuzetan primer primene profesionalne opreme i prevazilaženja standardnih studentskih projekata.
- Osim VR-a i 3D animacije, bavite se i video produkcijom, dron snimanjem, 360° sadržajem. Kako vidite konvergenciju svih ovih tehnologija i kakvu primenu dronova koristite u svojim projektima – fotogrametrija, 3D skeniranje…?
Vidim konvergenciju ovih tehnologija u XR ekosistemima, gde dronovi za 3D skeniranje pune VR sadržaj, a 360° video integriše se sa animacijom za imerzivna iskustva. U projektima poput Srbija 3D koristim dronove za fotogrametriju i 3D skeniranje kulturnih dobara, optimizujući modele za VR prikaz i HTML5 platforme, što omogućava virtuelne ture i očuvanje baštine.Na Multimedijalnim tehnologijama predmeti iz fotografije i video produkcije, koje predaje diplomirani reditelj Boban Rajković, ključni su za razumevanje pravilne upotrebe fotoaparata ili bespilotne letelice, u suštini letećeg fotoaparata. Znanje iz analogne fotografije posebno je važno za kontrolu virtuelne kamere u alatima poput Unity ili Autodesk Maya, jer omogućava razumevanje kompozicije, osvetljenja i kadra u virtuelnom prostoru.
- Predajete 3D animaciju, multimediju i game development. Koliko se promenilo ono što predajete studentima u odnosu na period kada ste Vi počinjali i šta je danas ključno znanje koje studenti moraju da savladaju?
Kada sam ja počinjao, alati su bili manje pristupačni i manje moćni. Danas su alati poput Unreal Engine-a daleko napredniji. Ključno znanje danas je razumevanje real-time rendering principa, proceduralna generacija sadržaja i integracija AI alata u radni tok. Studenti moraju da savladaju ne samo tehničke veštine, već i multidisciplinarni pristup i sposobnost brzog usvajanja novih tehnika (npr. 3D Gaussian Splatting).
- Organizovali ste gostujuća predavanja sa osnivačima studija kao što su Crater i Peaksel. Koliko je važna veza između fakulteta i industrije i kakvo je stanje VFX i gaming industrije u Srbiji – koliko smo konkurentni na svetskom tržištu?
Ta saradnja je izuzetno važna jer studentima pruža realan uvid u profesionalne standarde. Industrija u Srbiji beleži stalni rast, posebno u segmentima VFX produkcije, mobilnih igara i 3D servisa. Iako još uvek nismo u rangu svetskih centara, domaći talenti rade za najpoznatije globalne studije, što potvrđuje da posedujemo i znanje i potencijal.
Tu bih naročito spomenuo gostovanje sa Serbian Games Association u Francuskoj gde smo se tokom samo 5 dana susreli sa mnogobrojnim kreatorima i univerzitetskim predavačima, posetili studije i škole. Francuska je jedna od vodećih evropskih zemalja kada je u pitanju razvoj video-igara, a odlikuje je i stručnost u kreativno-tehnološkim oblastima poput video-efekata, kompjuterske grafike i animacije.
- Sarađivali ste na brojnim projektima sa studentima koji su kasnije otišli u inostranstvo ili radili za međunarodne kompanije. Kako vidite „odliv mozgova“ – problem ili prirodan tok stvari?
To vidim kao dvosmeran proces. Mnogi studenti odlaze u inostranstvo, ali neretko sarađuju na međunarodnim projektima iz Srbije. Naš cilj je da im stvorimo uslove da iz Srbije rade globalne poslove, da ovde nastaje kreativni ekosistem koji podstiče povratak znanja i iskustva.
- 3D Gaussian Splatting, Hyperscape tehnike – već uvodite u nastavu cutting-edge tehnologije. Koliko će AI u 3D modelovanju, proceduralnoj generaciji sadržaja i real-time renderingu promeniti način na koji radimo u oblasti 3D grafike i VR-a?
Uvođenje 3D Gaussian Splatting i Hyperscape tehnika nije trend, već fundamentalna promena. 3DGS omogućava brzu, visokokvalitetnu digitalizaciju bez UV mapiranja i teksturisanja, skraćujući proces digitalizacije sa dana na sate, čime se drastično smanjuju troškovi produkcije i otvara put masovnoj digitalizaciji stvarnog sveta za VR, AR i level design u game-devu.
AI je asistent, ali znanje i razumevanje su ključni za prilagođavanje modela prema zahtevima klijenata, nema čarobnog štapića za savršen rezultat jednim klikom.
- Apple Vision Pro, Quest 3, nove generacije VR/AR uređaja – kako vidite budućnost extended reality (XR) tehnologija? Hoće li XR postati mainstream ili će ostati niša?
XR će vrlo brzo postati deo svakodnevnog života, posebno u oblastima edukacije, medicine, turizma i kulturnog nasleđa. Kada tehnologija postane dostupnija i komfornija, granica između digitalnog i stvarnog sveta biće sve tanja. Mislim da nas čeka nova era proširene percepcije stvarnosti.
- Na čemu trenutno radite i šta imate u planovima za budućnost? Ako biste mogli da birate bilo koji projekat bez ograničenja budžeta ili tehnologije – koja bi bila Vaša „dream“ realizacija?
Trenutno radimo na proširenju projekta Srbija 3D, sa posebnim fokusom na digitalizaciju manastira Hilandar. Projekat je dobio blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, što za nas predstavlja veliku čast i odgovornost. U ovom trenutku smo u pregovorima sa Svetom lavrom Hilandara o načinu i obimu saradnje, koja će obuhvatiti VR rekonstrukciju, 3D skeniranje, dokumentarni film i edukativne sadržaje.
Važno je istaći da se ceo projekat realizuje bez komercijalnih motiva, isključivo u cilju očuvanja duhovnog i kulturnog nasleđa.Pored toga, učestvujemo u projektu „Aktivna zaštita kulturnog nasleđa: Tabula Peutingeriana“, koji zajednički sprovode grad Niš, opštine Merošina, Svrljig i Gadžin Han, uz podršku RRA Jug. U okviru tog projekta održana je radionica o projekcionom mapiranju, koju smo realizovali. Tokom obuke, polaznici su savladali osnove projekcionog mapiranja, tehnike koja povezuje tehnologiju, umetnost i kreativno izražavanje. Inspiraciju su pronalazili u Pojtingerovoj tabli i bogatom kulturno-istorijskom nasleđu našeg regiona.
Rezultati njihovog rada biće prikazani na Niškoj tvrđavi tokom završnog događaja planiranog za kraj godine. Projekat finansira Evropska unija u saradnji sa Vladom Republike Srbije kroz program EU PRO Plus.
- Specijalizacija vs. multidisciplinarnost – Vi ste očigledan primer nekoga ko pokriva širok spektar. Šta biste savetovali mladima koji žele da uđu u svet VR-a, gaminga, 3D animacije – odakle da počnu, koje veštine da razvijaju i da li je bolje biti ekspert u jednoj oblasti ili znati malo o svemu?
Ja sam 3D generalist, volim da pokrivam širok spektar tehnika. Međutim, to nije došlo preko noći. Ključ je u radoznalosti i spremnosti da stalno učite nove tehnologije i prilagođavate svoj workflow. Danas, sa pojavom AI alata, proces se menja iz dana u dan, ti alati nisu pretnja, već novi alati koje treba naučiti i uklopiti u savremeni pipeline.
Mladima bih poručio: nemojte se plašiti da uđete u ovaj svet zato što izgleda kompleksno. Poenta nije da znate sve, već da budete spremni da stalno učite i prilagođavate se. Fleksibilnost i radoznalost danas vrede više od straha da nešto ne znamo.
- Koje su najveće zablude ili mitovi koje mladi ljudi imaju kada ulaze u ove industrije? Šta očekuju, a šta je stvarnost i kakva je realna perspektiva za ovaj tip karijere u Srbiji?
Zabluda je da su industrije lake i donose brzu slavu. Stvarnost je dugo učenje i timski rad. U Srbiji je perspektiva dobra, ali očekujte freelance ili startape; zarade su konkurentne uz umrežavanje.
Realna perspektiva? Postoji, ali samo za one koji su spremni da konstantno uče, eksperimentišu, prate alate i aktivno ih testiraju u praksi, a ne da ostanu na nivou gledanja i čitanja. U ovoj industriji se ne nagrađuje ko zna nazive tehnologija, već ko zna da ih primeni.
- Kada pogledate unazad na sve što ste uradili – od edukacije stotina studenata do realizacije kompleksnih VR projekata – koji momenat ili projekat izdvajate kao najznačajniji (ili više njih)? I kakva je Vaša vizija za Elektronski fakultet u Nišu kroz narednih 5–10 godina?
Ako bih morao da izdvojim projekat koji mi je posebno blizak srcu, to bi bio Srbija 3D. „Platforma za 3D digitalizaciju nepokretnih kulturnih dobara Srbije“, https://www.srbija3d.rs/. To je više od klasičnog VR ili digitalnog projekta, to je spoj kulturnog nasleđa, nauke i savremene tehnologije. U njemu se nalaze svi elementi koji me inspirišu: digitalizacija realnih lokacija (Gaussian Splatting, fotogrametrija, dron), narativni segment kroz tekstove koje piše arheolog dr Julka Kuzmanović Cvetković, web-bazirana video igra i kviz znanja kao ulaz u edukativno iskustvo, a sve to kulminira u VR iskustvu koje korisniku omogućava da „uđe“ u istoriju. To je projekat koji povezuje interdisciplinarnost, tehnologiju i identitet, i zato ga doživljavam kao svojevrstan manifest onoga čime želim da se bavim.Što se tiče vizije, za mene Elektronski fakultet u Nišu u narednih 5 do 10 godina treba da postane referentni centar za imerzivne tehnologije, gde se VR, AR, AI i gaming ne tretiraju kao usputni projekti, već kao strateški pravac razvoja. Želim da vidim laboratorije koje funkcionišu kao mini produkcioni studiji, gde studenti rade na realnim projektima, prave prototipe, testiraju sopstvene ideje i izlaze na tržište još tokom studija. Moj idealni scenario je da fakultet ne bude samo mesto učenja, već inkubator za startape, kreativne timove i međunarodne saradnje, prostor gde se tehnologija ne uči samo iz knjiga, već se gradi i živi svaki dan.
Bonus pitanje za zaključak: Jedna poruka svim mladim ljudima koji razmišljaju između „sigurne“ karijere i ulaska u svet kreativnih tehnologija – šta biste im rekli iz svog iskustva?
Sa osmehom odlazim na posao. 🙂
