Vrlo rano u Infernax-u, postoji scena koja ukratko prikazuje igru. Nakon što je ubio nekoliko čudovišta, selјanin prilazi vašem liku moleći vas da ga ubijete. Tada imate izbor da ispunite njegov zahtev ili ga poštedite, da pokušate da ga spasite. Ako odlučite da ubijete – što smo bićemo iskreni, uradili bez ikakvog oklevanja – igra tada prikazuje da vaš buzdovan razbija lobanju u punom 16-bitnom sjaju.
Dakle: retro vibracije, nekoliko izbora tu i tamo, puno nasilјa i kante krvi. Ako to nije Infernax ukratko, ne znamo šta jeste.
Očigledno, osim možda nivoa krvi, ništa od ovoga nije posebno novo.
Da li je ovo Metroidvania, sa naglaskom na „-vania“, pošto je uticaj stare škole Castlevania ovde veoma jak. I grafika i chiptunes rezultati se osećaju kao da bi mogli da izađu direktno iz igre iz SNES ere, ako ne i iz NES ere.
Štaviše, nije da ne postoje druge igre iz poslednjih godina koje ispunjavaju potpuno istu nišu. Slučaj: Imali smo otvorenu Infernax-ovu Steam stranicu na jednoj kartici i videli snimak iz Bloodstained: Curse of the Moon na drugoj, i trebalo nam je nekoliko trenutaka pre nego što smo shvatili da gledam Bloodstained kada smo pomislili da smo prešli na Infernax.
Šta nas je na kraju navelo da shvatimo našu grešku? Krv. Kao što smo rekli, ovo je veoma krvava igra. Krv eksplodira iz svakog neprijatelјa na kojeg naiđete; čak i kada tek dobijate prve pogotke, znate da ste uspostavili kontakt jer prskanje krvi ostaje na njima. Čudovišta jedu krvave leševe. Kada umrete, sve postaje crveno i crno jer poslednji udarac na vas u suštini čini da vaše telo eksplodira u bezbroj malih komada. Da je ovo igra modernijeg izgleda, verovatno bi bila dovolјna da vam bude muka, ali kako sada stvari stoje, to su samo lude količine 16-bitne krvi.
Ali sva ta krv čini prilično zadovolјavajuću borbu. Infernax shvata to što je te stare igre činilo tako zadovolјavajućim – nije bilo tako teško, imao je igru koju je istovremeno lako shvatiti, ali koja i dalјe zahteva veliku veštinu za savladavanje. Ovde to dobijate u velikim količinama, a programeri zaslužuju zasluge što su uklјučili i „ležernu“ opciju – koja nije značajno lakša, ali koja barem nudi više poena za uštedu i oduzima vam manje resursa nakon što umrete. (Ako nam verujte: i dalјe ćete mnogo umirati.)
Sve u svemu, to čini prilično sjajno iskustvo. Šta god da Infernax-u nedostaje u originalnosti, on to nadoknađuje time što nije samo veliki omaž njegovim uticajima, već je odličan za igru. Možda je tek februar, ali našli smo jednu od naših omilјenih igara koja je zaklјučana da bude najbolja u godini.
