HTC Desire 12

HTC Desire 12 predstavlja jedan od dva nova telefona kompanije HTC koji su pušteni na tržište. Uzimajući u obzir činjenicu da je tržište smartfona prezasićeno, a da telefoni pojedinih kompanija postaju sve skuplji i skuplji, HTC je odlučio da posveti malo pažnje srednjim i niskim cenovnim kategorijama. Tako su na tržište izbačeni Desire 12 i Desire 12+ s tim što smo oba modela imali na dva različita testiranja. Prvi model koji smo testirali jeste HTC Desire 12.

Telefon je stigao u kvalitetnoj crnoj kutiji koja se malo razlikuje od onoga što smo navikli da viđamo kod kompanije HTC. Naravno veoma je prijatno napraviti neku promenu s vremena na vreme kako bi kompanije na neki način odvukle korisnike od „rutine“ i time zaintrigirale i potencijalne kupce. Prednja strana kutije ističe sliku uređaja, a iznad je ispisan logo kompanije sa oznakom modela. Sa zadnje strane su ispisane detaljnije tehničke specifikacije uređaja. Sadržaj pakovanja ne donosi ništa inovativno, tu je pored telefona smeštena standardna prateća oprema koja je neophodna. Dakle tu je punjač, USB kabl, uputstvo za upotrebu sa alatom za otvaranje fioke i jedan par stereo slušalica koje sigurno nisu najkvalitetnije koje smo videli, ali njihov kvalitet je svakako zadovoljavajuć do nekog nivoa.

Ono što je vrlo bitno kod svakog telefona i igra veoma važnu ulogu u odabiru istog jeste dizajn. Sa modelom Desire 12, HTC je napravio veoma dobar posao. Uređaj je jako atraktivan, ako ne i jedan od najatraktivnijih u svojoj klasi. Prihvaćeni su već mnogi trendovi od ekrana pa do same izrade kućišta pa je tako sa zadnje strane upotrebljeno akrilno staklo koje uređaju daje sjaj i određenu dozu estetike. Ovo donosi čvrstinu i sigurnost telefonu, ali i nedostatak u vidu klizanja što je posledica same prirode materijala. Uređaj fino stoji u ruci zahvaljujući zakrivljenju stakla ili takozvanom 2.5D staklu, a prihvatanje trenda ekrana sa stranicama 18:9 takođe nije uticao na povećanje gabarita u ovom slučaju. Dimenzije telefona su 148.5×70.8×8.2mm uz težinu od oko 130 grama što je sve u granicama proseka, bar po današnjim standardima. Prilikom izrade telefona, dosta pažnje je posvećeno i različitim varijantama odnosno bojama pa smo na testiranju imali prilike da vidimo roze model sa prelamajućim bojama, ali su dostupni i modeli zlatne i crne boje koji su takođe vrlo atraktivni.

Bočne strane su blago zaobljene, lepo stoje pod prstima i udobni su. Na desnoj strani se nalaze dva uobičajena tastera i to jedan za uključivanje uređaja sa teksturom koncentričnih krugova i drugi malo duži taster za konfiguraciju jačine tona na telefonu. Sa druge strane se nalazi fioka koja se otvara pomoću alata koji smo dobili uz telefon, a fioka koja je ujedno napravljena od metala sastoji se od čak tri slota pa je nešto duža nego što smo imali ranije da vidimo. Uglavnom pravilo je bilo da uređaj koristi kombinaciju dve SIM kartice ili SIM i SD karticu, dok je bilo i uređaja koje podržavaju i memorijsko proširenje zajedno sa DualSIM opcijom ali u odvojenim fiokama. U ovom slučaju sva tri slota su smeštena u jednu fioku. Moguća je upotreba dve SIM kartice u formatu Micro SIM i jedna kartica za memoriju formata MicroSD sa maksimalnim kapacitetom do 2TB. Sve kartice koje smo testirali su išle do 256GB i radile su kako je predviđeno. Sa donje strane uređaja su smešteni USB konektor, ali nije u pitanju reverzibilna verzija već klasična što nam se već nije toliko dopalo. Tu je još i mikrofon, konektor za slušalice (3.5mm) i sporedni zvučnik.

Sa zadnje strane se nalazi kamera koja je uglavljena u gornji levi ugao kako bi zadnji panel ostao čistiji. Ispod njega je blic dok je na sredini ispisan logo kompanije. Sa prednje strane se nalazi veliki dominantni ekran od 5.5 inča, ali glavni razlog velike dijagonale ekrana jeste upravo nov trend koji predstavlja ekran čiji je odnos stranica 18:9 koji je prvi uveo Samsung. Vremenom se ispostavilo da je ova ideja Samsunga sve prihvaćenija da je čak i Apple primenio isti princip na svojim uređajima uz manja odstupanja. Za ekran je upotrebljena IPS LCD matrica koja je sasvim pristojna u ovom slučaju, ali treba imati na umu da nije reč o skupoj verziji ekrana. Rezolucija ekrana je 720×1440 piksela uz gustinu od oko 293 piksela po kvadratnom inču. Prikaz je dobar, tu su zatim dobri uglovi gledanja i jako osvetljenje koje omogućava upotrebu i po suncu, ali vidljivost nije toliko jaka kao što smo imali prilike da vidimo kod nekih uređaja. Tastera nema ispod ekrana već su oni virtuelni. Pored ekrana na prednjoj strani se nalazi prednja kamera, glavni zvučnik i senzori.

Hardverski sklop Desire 12 modela je izazvao veliku polemiku na testiranju. Može se reći da je glavni razlog neispunjavanje očekivanja i upotreba znatno slabijeg hardvera. Dakle upotrebljen je MediaTek čipset oznake MT6739 sa četvorojezgranim procesorom koji radi na svega 1.3GHz. Dakle performanse nisu jača strana ovog čipseta pogotovo ukoliko je reč o multitaskingu, a o niskim performansama svedoče kako softverski rezultati tako i naše iskustvo sa telefonom. Sa druge strane imamo 3GB RAM memorije što je i više nego dovoljno i zaslužuje da pored sebe ima jači procesor i čipset, ali šta je tu je. Dostupno je oko 28 od 32GB interne memorije koja je proširiva MicroSD karticom o čemu smo pričali već. Grafika je takođe solidna. Nažalost uređaj dolazi sa Android 7.1 operativnim sistemom naspram 8.0 koji je implementiran u Plus verziji ovog modela. Softver donosi sa sobom puno jedinstvenih opcija, a reč je o Sense korisničkom interfejsu. Radi veoma lepo, ali su performanse hardvera te koje su uticale na konačni utisak, no Sense UI je svakako bolji za korišćenje od klasičnog Stock Androida.

HTC Desire 12 koristi jednu kameru sa zadnje strane naspram dve koliko ih je prisutno kod Desire 12+. U pitanju je kamera sa 13 megapiksela i jasno je da nije baš najbolje rešenje, a čak u ovoj klasi postoje modeli sa daleko boljim senzorima. Sa druge strane prisutan je veoma jednostavan i brz softver, HTC u tom pogledu već godinama radi dobar posao i ne stvara nikakve komplikacije. Sve opcije su jednostavne za nalaženje, interfejs je jednostavan. Uprkos slabijem senzoru prisutan je fazni autofokus koji uveliko vadi prosek kamere i zbog otvora blende od f/2.2 kojim uređaj ne može baš da se pohvali. Fotografije su dobre svakako, dinamika je dobra ali je prisutan šum mada je to sasvim logičan sled okolnosti u ovom segmentu telefona. U toku noćnog snimanja nismo prošli toliko loše, ali LED blic koji je ugrađen ne ispunjava baš neka naša očekivanja, vrlo je loš. Video snimci su ograničeni na 1080p pri brzini od 30fps. Što se tiče prednje kamere, senzor ima 5 megapiksela i manji otvor blende f/2.4. Ipak utisci su vrlo slični, može se reći da je i prednja kamera korektna. Unutar telefona je ugrađena punjiva baterija kapaciteta 2730mAh što prema papiru ne deluje obećavajuće. No u toku testa izvukli smo oko 8 sati reprodukcije YouTube videa. Takođe uz neko slabije korišćenje izvukli smo jednodnevnu autonomiju ali opet baterija niti je dobra niti je loša.

Zaključak:

HTC Desire 12 je slabiji model u poređenju sa modelom 12+ koji su istovremeno pušteni na tržište. Desire 12 može da se pohvali lepim izgledom i kvalitetnom izradom, ali performanse i autonomija nisu predviđene za vrtoglave zahteve. Kamere su u rangu sa klasom telefona pa možda čak i za nijansu ispod, ali ništa razočaravajuće.

Specifikacije:

Zvanični sajt proizvođača: https://www.htc.com/

Video pregled: