Hookah Haze je kratka, slatka i tužna vizuelna novela o ceni – i nagradi – povezivanja sa drugima. To je iskustvo vođeno likovima koje balansira između simpatičnog, dirljivog i istinski tragičnog. I, ako ne znate šta je nargila, ne brinite, to je samo duvan. Nema teških droga ovde.
Toru Sumiki je terminalno bolestan pacijent koji je odlučio da svoje poslednje dane provede upravljajući mirnim nargila barom. Njihova poslednja želja je da se povežu sa drugima preko svojih interesa: nargila—duvan za vodenu lulu—i akvarijumi. Naoružani fondom sličnim onom iz programa „Make A Wish“, dvonedeljnim zalihama protiv bolova i raznovrsnim ukusima za nargilu, možda će im se želja i ostvariti.
Tri žene ubrzo pokazuju interesovanje za bar: vedra i direktna Amu, vesela, ali nervozna Kokoro i slatka, ali nespretna Kurumi. Svaka od njih ima svoje unutrašnje i spoljašnje probleme sa kojima se suočava. Tokom dve preostale nedelje, Toru možda može zauvek promeniti živote ovih devojaka.
Uprkos simpatičnom umetničkom stilu, likovi iz Hookah Haze su odrasli ljudi sa zrelim problemima. Amu se bori sa neizvesnošću oko svog identiteta i parasocijalnim opsesijama koje dolaze sa radom u maid kafiću. Kokoro se nosi sa traumom, depresijom i gubitkom porodice. Kurumi se bori sa neurodivergencijom i toksičnim radnim okruženjem.
Sve ove žene nalaze put do Toruovog bara i uskoro postaju deo njegovog života. Ali, sa brzim približavanjem kraja, Toru mora odlučiti kako da provede svoje poslednje dane – i sa kim. Pisanje je zaista odlično, a devojke su sve simpatične i složene na svoj poseban način.
Toru je takođe fascinantan protagonist, posebno kako se približava kraj njihovog vremena u baru, a njihovo zdravlje pogoršava. Jedino bih voleo da tempo nije toliko ubrzan.
Kao što sam već rekao, Hookah Haze je skoro u potpunosti vođen likovima. To ide u korist igre, jer likovi zaista mogu nositi igru. U stvari, mogli bi nositi i mnogo dužu igru, i zbog toga ova igra deluje ubrzano.
Iako je Hookah Haze vizuelna novela, sadrži i interaktivne elemente. Upravljanje barom uključuje mešanje novih ukusa za nargilu, vođenje društvenih mreža bara i rukovanje ugljem. Različiti ukusi privlače različite devojke, pa je biranje dnevne ponude ključno za vašu strategiju.
Prezentacija je apsolutna zvezda predstave. Decadentna piksel-art grafika Hookah Haze, sanjiva atmosfera i opuštajući zvučni zapis pružaju vizuelni i audio užitak. Voleo bih samo da postoji glasovna gluma kako bi paket bio potpun. Korisnički interfejs igre je funkcionalan i vizuelno zadivljujući, posebno kada oblaci dima lebde preko njega. Animacije devojaka su ograničene, ali simpatične.
Dizajni likova su fantastični. Toruov relativno suzdržan izgled lepo se uklapa sa nestvarnom lepotom bara. Svaka od devojaka unosi svoj jedinstveni ton preterane energije, što omogućava da Toru ima melanholičnu tugu kada je sam, ali se ipak uklapa u svetle svetove devojaka. Još bolje, bar može primiti dve devojke istovremeno. Zabavno je gledati ih kako se upoznaju i druže, kao i kako komuniciraju sa Toruom. Voleo bih da je bilo više prostora za interakciju sve tri devojke van True Route-a.
Odmah, atmosfera igre je gusta i upečatljiva. Lako je izgubiti se u ritmu mešanja ukusa nargile i pokušaja da privučete određene kombinacije devojaka. Razgovori koje vode variraju od smešnih do tihih i srceparajućih. Svi ovi susreti doprinose temama usamljenosti i ljudske povezanosti. Samo bih voleo da ima više vremena da se uživa u njima.
Najveći problem Hookah Haze je njena dužina. Ova igra je prekratka. Voleo bih da sam imao više vremena da provedem sa Toruom i devojkama, kako zbog prelepe atmosfere igre, tako i zbog potrebe priče da se duže razvija. Dodatni dani pronađeni u Another Day su lepi, ali nisu inkorporirani u glavnu priču.
Amu, Kokoro i Kurumi su sve simpatične, duhovite i problematične na svoje jedinstvene načine. Sve imaju jedinstvenu dinamiku sa Toruom koja može doneti svetlost u dane terminalnog pacijenta. Naravno, napravite pogrešne odluke i cela ekipa će patiti kroz emocionalne agonije neuspele veze. Ali sve su neodoljive – posebno Amu i Kurumi – i želeo bih da su njihove veze mogle da se razvijaju prirodnije.
Dve nedelje jednostavno nisu dovoljne za emocionalne lukove koje igra pokušava da prikaže da bi delovale realno. Mesec dana, ili još bolje, šest meseci, bio bi razumniji vremenski okvir. Deluje pomalo forsirano da se susrećete sa novom fazom veze svaki put kada devojka poseti bar. Čak i u True Endingu, teško je proceniti da li je Toruova veza sa devojkama zapravo romantična.
Sve u svemu, Hookah Haze je šarmantna priča o traumi, prijateljstvu i važnosti ljudske povezanosti. Izgleda sjajno, zvuči lepo, i odlično se bavi temom prolaznosti vremena. Ironično, igri je bilo potrebno više vremena da bi dostigla svoj puni potencijal.