Honor Play

Honor je kao što smo u više navrata rekli predstavlja zasebnu kompaniju iako je dobar deo svog imena izgradila kroz brend Huawei. Ipak uprkos razdvajanju ove dve kompanije su i dalje veoma usko povezani, a ono što svima zapadne za oko jeste proizvodnja velikog broja telefona na godišnjem nivou. U tom pogledu mislimo na novodizajnirane modele sa novim oznakama, kako u Honor kompaniji tako i u Huawei-ju dok recimo Samsung ne praktikuje takvo poslovanje, a Apple još manje. Proizvodnjom velikog broja različitih modela Huawei se trudi da osvoji tržište i bude ispred Samsunga, a to istovremeno radi i preko Honor kompanije no ko će izaći kao pobednik ćemo ostaviti po strani. Ovaj put smo na testu imali jedan pristupačniji Honor telefon, a reč je o Play modelu sa pristojnim karakteristikama.

Telefon je stigao u minimalističkoj beloj kutiji koja ističe samo oznaku telefona i logo kompanije. Sa zadnje strane se nalaze malo detaljniji podaci tj. najistaknutije karakteristike telefona. Nakon otvaranja kutije, izvukli smo telefon na kome je već fabrički bila prilepljena zaštitna folija. Pored telefona smo zatekli puno delova kao što su AC adapter, USB kabl, slušalice, zatim garancija i uputstvo za upotrebu, alat za otvaranje fioka za SIM kartice i jedino prijatno iznenađenje u vidu futrole za telefon tako da nismo imali dodatnih finansijskih troškova oko nabavke maske ili futrole. Zaista jedan potez kompanije vredan poštovanja.

Dizajn telefona ne donosi nešto revolucionarno, no mora se priznati da telefon izgleda veoma atraktivno sa veoma prijatnim konturama i blago zaobljenim uglovima. Oko ekrana ima puno prostora, telefon je dosta gabaritan no nasuprot tome ima težinu od 176 grama te je jako prijatan u ruci. Telefon je napravljen od metala, nema popularng trenda u vidu stakla na zadnjem panelu mada nam to nije ni nedostajalo u ovom momentu pogotovo što znamo da je telefon iz srednje kategorije. Telefon je dostupan u crnoj, plavoj boji i ljubičastoj koja je bila u našem slučaju. Promena boja nam je malo skrenula pažnju sa monotonih boja poput bele i crne koje smo nekad imali na testiranju vrlo često stoga sada malo pribegavamo drugačijim varijantama, a dobra stvar je što nam je Honor to obezbedio. Sa zadnje strane se nalaze sitnija zaobljenja ka bočnom okviru, sa prednje strane isto mada je okvir oko ekrana mogao biti manji. Prelaz je neosetan, telefon je hirurški precizno napravljen, u ruci stvara prijatan osećaj s tim što sa estetske strane ima nedostatak u vidu nakupljanja otisaka prstiju sa zadnje strane no kako god sagledali taj problem, vrlo je čest pa čak i kod vodećih modela.

Sa leve strane se nalazi fioka za dve nanoSIM kartice, ali postoji mogućnost kombinovanja jedne nanoSIM kartice sa jednom memorijskom microSD karticom (do 256GB) tako da smo i kod ovog modela imali odabir ili-ili. Sa desne strane se standardno nalaze dva tastera za podešavanje jačine zvuka na telefonu i za uključivanje odnosno isključivanje ekrana. Treba pomenuti i po dve plastične linije na obe strane, dok se na gornjoj i donjoj strani nalazi po jedna linija od plastike. Sa gornje strane je smešten sporedni mikrofon, donja obiluje detaljima: USB Tip-C reverzibilni konektor zajedno sa sporednim zvučnikom i glavnim mikrofonom. Prisutan je i 3.5mm konektor za slušalice.

Honor se potrudio da zadnju stranu što više oslobodi tako se u gornjem delu nalazi čitač otisaka prstiju, nema nenamernog dodirivanja. U gornjem levom uglu je dvostruka kamera sa blicem, kamere su blago ispupčene ali ne preterano. Duž leve strane se nalazi nekoliko natpisa između ostalog logo kompanije sa natpisom „AI Camera“. Prednjom stranom dominira ekran sa zasečenim Notch panelom što nas je navelo da se zapitamo koja je svrha trake ispod ekrana na kojoj je istaknut samo logo kompanije. Iako je Honor hteo da istakne svoj brend, mislimo da je traka ispod ekrana totalno bespotrebna. Što se samog Notch-a tiče, na njemu se nalazi kamera, glavni zvučnik, LED indikator kao i nekoliko senzora.

Honor Play koristi LTPS LCD ekran dijagonale 6.3 inča. Odnos stranica je 19.5:9, dakle Honor prati trend izmenjenog odnosa stranica, a svaka kompanija koja je primenila ovaj princip primenjuje ujedno i neki svoj odnos koji se relativno malorazlikuje od ostalih. Rezolucija ekrana je 1080×2340 piksela sa gustinom od 409 piksela po kvadratnom inču. Ekran je pokazao dobre rezultate na testiranju, u opcijma postoji mogućnost skirvanja notch panela. Boje su dobre, uglovi gledanja su maksimalni ekran ima solidno osvetljenje međutim ne ponaša se baš najbolje po jakom suncu. Kontrast je slabiji kao i gama no u nekom svakodnevnom korišćenju ovo može da se zanemari u nekoj meri izuzev ukoliko dođe do direktnog poređenja sa jačim modelima. Kao što uglavnom nepisana pravila nalažu, telefon sa velikim ekranom mora da vuče sa sobom i bateriju jakog kapaciteta. Baterija Play modela ima kapacitet od 3750mAh što je na testiranju obezbedilo jednodnevnu autonomiju pri aktivnom korišćenju, dvodnevna je moguća sa slabijim intenzitetom. Sa druge strane imamo i mogućnost brzog punjenja, baterija se u tom režimu puni za oko sat i 20 minuta.

Honor Play se može pohvaliti veoma jakim i savremenim čipsetom kompanije Huawei, u ovom slučaju je model Hisilicon Kirin 970 koji je do skora bio najmoćniji, no kako je razvijem Hisilicon Kirin 980, model sa oznakom 970 može da se koristi kod telefona srednje klase. Grafički čip Mali-G72 MP12 dok je upotrebljena neka „minimalna“ kombinacija memorije odnosno 64GB interne i 4GB RAM memorije što dovoljno za gotovo sve operacije. Rezultati testiranja su kao što se očekivalo, odlični. Neka kašnjenja, seckanja ili zastajkivanja softvera pri jačem opterećnju. Gejming je na vrhunskom nivou, a tu je i GPU Turbo koja vrši ograničavanje frejmova u sekundi kako se hardver ne bi preopteretio. Sa druge strane, telefon fabrički poseduje opcije za igre u odeljku sa alatom što bi se verujemo, dopalo većini ljubitelja igara. Ne dopada nam se što se telefon mnogo zagreva pri jakom opterećenju što dovodi do neprijatnog osećaja u ruci. Softverski deo telefona čini Android 8.1 Oreo sa korisničkim interfejsom EMUI 8.2 kompanije Huawei. Noviteta nema, softver je dobar i radi veoma fluidno, dobro je optimizovan sa hardverskim delom telefona.

Honor Play koristi dvostruku kameru sa zadnje strane. Međutim primetili smo da je Honor imao dosta štedljiv pristup samim kamerama, stoga imamo glavni modul od 16 megapiksela i sporedni modul samo za zamagljivanje pozadine. Kvalitet fotografija koje su kreirane po danu su dobre, ima detalja. Sa druge strane noćno slikanje je veoma loše, pojavljuje se dosta šuma tj. smetnji, kvalitet naglo opada. Prednja kamera takođe ne odudara od zadnje. Kvalitet je osrednji, no pri većim rezolucijama pojavljuje se više smetnji. Što se video snimaka tiče, moguće je snimanje 4K videa što nismo očekivali, prijatno smo iznenađeni. Softver takođe ne donosi ništa novo, interfejs smo već puno puta do sada upoznali.

Zaključak:

Nema puno detalja po kojima bi se Honor Play razlikovao od nekih sličnih modela kompanije Huawei. U pogledu hardvera nemamo zamerki kada je reč o performansama i optimizaciji sa softverom. Sa druge strane, zagrevanje ume da bude veliko i neprijatno. Takođe autonomija baterije je dobra, mada ne iskače i granica proseka dok su kamere podbacile, jasno je da su u tom segmentu proizvođači najviše štedeli. Cena telefona je oko 340€ na šta nemamo zamerki barem kada pogledamo konačne rezultate testa i sumiramo sve utiske.

Specifikacije:

Zvanični sajt proizvođača: https://www.hihonor.com/

Video pregled: