Kada je Home Sports najavljen, nisam mogao a da ga ne posmatram kao modernu VR reinterpretaciju Wii Sports. Iskorišćavajući napredne mogućnosti mešovite stvarnosti koje donosi Meta Quest 3, igra je izgledala kao jedinstven način da se iskusi mnoštvo sportova u virtuelnim okruženjima uz integraciju elemenata iz stvarnog sveta. Razvio ju je studio Resolution Games, poznat po igrama kao što su Demeo i Angry Birds VR: Isle of Pigs, a delovalo je dovoljno obećavajuće da postane vodeći naslov za mešovitu stvarnost u party gejmingu. Nažalost, uprkos inovativnoj upotrebi tehnologije, igra podbacuje u samoj realizaciji.
Home Sports se najviše ističe svojim korišćenjem mešovite stvarnosti. Spajanjem digitalnog i fizičkog sveta, igra omogućava igračima da prilagode stvarne prostore simulacijama sportova. Na primer, transformisao sam dnevnu sobu u mini-golf teren i badminton teren. Ova besprekorno izvedena adaptacija moguća je zahvaljujući naprednoj tehnologiji prolaska slike kroz Meta Quest 3.
Međutim, ova briljantnost dolazi sa ozbiljnom manom: Home Sports zahteva veliku, otvorenu površinu kako biste u potpunosti uživali u igri. Osećaj je kao da smo se vratili u rane dane VR tehnologije, kada je za svaki setup bila potrebna ogromna količina prostora. Deluje kao korak unazad, pogotovo sada kada smo sa Meta Quest uređajima navikli na lakoću upotrebe i prenosivost. Igrači koji žive u manjim stanovima ili imaju ograničen prostor biće znatno uskraćeni za uživanje, jer se igra jednostavno ne uklapa u takva okruženja.
Najveći problem leži u činjenici da nema opcija za igranje iz sedećeg položaja, što isključuje one sa ograničenom mobilnošću ili igračima u manjim prostorima. Ovo je veliki propust koji značajno smanjuje pristupačnost igre i njenu privlačnost. Zbog ovoga sam izgubio mogućnost da svoj Quest 3 koristim u pokretu, što mi je ranije bio ogroman plus.
Home Sports sadrži pet sportova: pickleball, hokej, kuglanje, mini-golf i badminton. Iako na prvi pogled ovaj izbor deluje raznovrsno i obećavajuće, svaki od sportova se svodi na oskudnu i neimpresivnu verziju igre, posebno kada se uporedi sa naslovima kao što su Walkabout Mini Golf VR ili bilo čim iz Wii Sports serijala.
Mehanike pickleballa su generalno plitke. Ne postoji stvarna prilika za stratešku igru, a ograničen broj udaraca čini mečeve ponavljajućim. Posle nekoliko partija, postaje jasno da nema puno toga za istraživanje.
Hokej je haotično iskustvo koje više podseća na air hockey, ali i tada mu nedostaje stabilnost. Kontrole su previše pojednostavljene, a fizika je često nepredvidiva, pa se dešavalo da pak jednostavno „leti“ kada bih ga dodirnuo, ili bi protivnik napravio neočekivan potez.
Kuglanje nudi jednostavnije iskustvo sa mehanikama koje je lako savladati. Međutim, nailazi na problem sa inkonzistentnom fizikom kugle, što narušava imerziju. Nedostatak osećaja taktilne povratne informacije učinio je da mi kuglanje deluje znatno gore u poređenju sa Wii Bowling.
Mini-golf je jedan od solidnijih sportova u kolekciji, ali i dalje ne može da se takmiči sa samostalnim VR naslovima poput Walkabout Mini Golf. Terenima nedostaje kreativnost i završna obrada, a kontrole nisu onoliko precizne koliko bi trebalo da budu. Kao rezultat, teško je opravdati trošenje vremena na ovaj mod kad postoje daleko bolje alternative.
Badminton je najslabiji sport od svih pet. Trpi zbog tromih kontrola i neinspirativnih mehanika. Razmene udaraca deluju sporo i beživotno, zbog čega je ceo doživljaj prilično dosadan.
Home Sports jasno pokazuje ambiciju da oponaša šarm i pristupačnost Wii Sports. Nažalost, podbacuje u gotovo svakom aspektu. Wii Sports je bio uspešan zahvaljujući svojoj jednostavnosti, rejtingu ponovljivosti i neočekivanoj dubini. Bila je to igra koja je okupljala ljude, nudeći aktivnosti koje su bile jednostavne za učenje, ali izazovne za savladavanje. Nasuprot tome, Home Sports deluje plitko i bez inspiracije. Nijedna od njegovih aktivnosti nije ni približno zarazna ili privlačna kao igre iz Wii Sports.
Pored problema sa gejmplejom, Home Sports ima ozbiljnih problema sa pristupačnošću. Zahtevi za velikim prostorom isključuju igrače koji nemaju dovoljno mesta za zamahivanje virtuelnim reketom ili bacanje kugle za kuglanje. Nedostatak opcija za igranje iz sedećeg položaja dodatno pogoršava problem.
Ponovljivost je još jedan problem. Kada jednom odigrate svaki sport jednom ili dva puta, nema mnogo razloga da se vraćate. Igra ne nudi nikakav smislen sistem napredovanja ili otključavanja sadržaja. Bez tih malih „dopaminskih udara“, Home Sports ne uspeva da zadrži igrače i postane glavni VR naslov.
Posebno frustrirajući su propusti igre ako se uzme u obzir napredak koji smo videli u mešovitoj stvarnosti unutar Quest 3 ekosistema. Sa boljom realizacijom, Home Sports je mogao biti naslov koji „prodaje sistem“. Dodavanje više sportova, usavršavanje mehanika i uključivanje funkcija za pristupačnost značajno bi unapredilo igru. Vredi napomenuti da sam naišao i na tehničke probleme, poput nekonzistentnog praćenja i fizike, koji su povremeno narušavali imerziju.
Home Sports je klasičan primer igre sa ambicioznim idejama, ali lošom realizacijom. Njena implementacija mešovite stvarnosti je zaista dobra i uspešno vas uvlači u sportske arene. Međutim, ovu inovaciju zasenjuju plitak gejmplej, problemi sa pristupačnošću i nedostatak ponovljive vrednosti. Za korisnike sa većim prostorima i radošću zbog mešovite stvarnosti, Home Sports može pružiti trenutak zabave. Međutim, za većinu igrača, njena ograničenja će nadvladati prednosti. S obzirom na to koliko kvalitetnih VR naslova postoji, teško je preporučiti ovu igru.
