Nakon tri decenije, Heretic je konačno debitovao na konzolama, zajedno sa svojim nastavkom Hexen-om, koji nije video izdanje za kućne konzole još od svog prvobitnog lansiranja. Poslednji put kada je Hexen bio igriv na konzolama, to je bilo na PlayStation-u, Saturn-u i Nintendo 64. Ovo ponovno izdanje, nazvano Heretic + Hexen, stiže na Switch zahvaljujući studiju Nightdive, čije je iskustvo u osvežavanju igara iz ove ere već dobro poznato. U ovom paketu ima zaista mnogo toga za otkriti: obe originalne igre, Hexen-ovu ekspanziju Deathkings of the Dark Citadel, potpuno novu ekspanziju za svaku igru, kao i solidnu količinu bonus sadržaja.
Heretic, prva igra u serijalu, predstavlja prilično direktan nastavak Doom formule, ali smešten u svet mača i magije. I ne mislim ovo u negativnom smislu. Iako je opterećen mnogim tehničkim ograničenjima kao i prva dva Doom naslova, Heretic pokazuje sveukupno impresivniju upotrebu endžina u dizajnu svojih nivoa. S druge strane, veoma je lako povući direktne paralele između oružja i neprijatelja u Heretic-u i njihovih pandana u Doom-u.
Ali, ako je Heretic više-manje srednjovekovni Doom, onda je Hexen potpuna reinvencija načina na koji su rane pucačine iz prvog lica mogle da funkcionišu. Hexen od igrača traži da izabere jednu od tri različite klase, od kojih svaka ima drugačija oružja, sposobnosti i statistike. Pomešajte to sa dizajnom nivoa koji je znatno nelinearniji i više se fokusira na istraživanje i rešavanje zagonetki, i Hexen povremeno ima isto toliko zajedničkog sa igrama kao što su Zelda ili Metroid, koliko i sa Doom-om.
Pored dve osnovne igre, tu su i tri ekspanzije. Jedna za Heretic i dve za Hexen. Prva Hexen-ova ekspanzija je originalno objavljena 1996. godine, dok su druga, zajedno sa ekspanzijom za Heretic, potpuno nove u ovom izdanju. Nova Heretic ekspanzija, Faith Renewed, je izvanredno urađena i gura endžin još dalje nego originalna igra. Obe Hexen ekspanzije su solidne, i zapravo mislim da mi se nova Vestiges and Grandeur više dopada od Deathkings of the Dark Citadel iz 1996, ali ne mislim da ijedna od njih uspeva da uhvati magiju originalne igre. Ipak, obe su veoma dobre.
Jedina stvarna prepreka sa kojom sam se suočio dok sam skakao između, u suštini, pet jedinstvenih igara, jeste to što svih pet iz nekog razloga dele isti sistem za snimanje pozicija. Još gore, sve dele jedan jedini slot za brzo snimanje (quicksave). Više puta mi se desilo da zaboravim da koristim quicksave slot za Hexen, samo da bih ga potom iskoristio u Heretic-u i morao da se vratim na neku stariju poziciju u Hexen-u. Čak i samo pronalaženje ispravne pozicije za učitavanje postaje gnjavaža kada pretražujete snimke za svaku igru. Imajte na umu da ovo važi i nakon što ste već pokrenuli određenu igru – vaši snimci nisu filtrirani samo za nju.
Što se tiče vizuelnih opcija, Nightdive je ovde bio prilično direktan. Podrazumevano, igra radi u visokoj definiciji (imajte na umu da je ovo izdanje za Switch, ne Switch 2, pa je rezolucija ograničena na 1080p). Iz menija sa opcijama možete je spustiti na „originalnu“ rezoluciju ili nekoliko faktora skaliranja između. Takođe možete da se prebacujete između odnosa stranica 16:9 i 4:3, birate između nekoliko različitih opcija za HUD, prilagodite nišan i birate između remasterovane ili originalne muzičke podloge. Primetio sam da kada se koristi opcija za HUD preko celog ekrana (koja podseća na verziju Hexen-a za Nintendo 64 za koju me veže nostalgija), teksture neba se ne skaliraju baš kako treba. To znači da ako pogledate skroz gore, možete videti kako se ponavljaju na dnu. S obzirom na to da N64 verzija koristi isti HUD, zanimalo me je da li se isto dešava i tamo, ali taj problem ne postoji u toj verziji. Nemam originalno PC izdanje, pa iskreno nisam siguran da li je ovo bio postojeći problem ili je jedinstven za ovo ponovno izdanje.
Ali kad smo već kod Nintendo 64 verzije, taj port se generalno smatrao najboljom verzijom Hexen-a za kućne konzole do sada. Bio je zasnovan na originalnoj verziji sa flopi diskova, tako da mu nedostaju pre-renderovani video snimci, ali je inače značajno bolji od verzija za PlayStation i Saturn u pogledu preciznosti i performansi. Igrajući ih jednu za drugom, impresioniran sam koliko je Nintendo 64 verzija zaista bila verna originalu. Ali moram priznati, to me je nateralo da poželim da mogu da filtriram teksture u ovoj ažuriranoj verziji. Mislim da sami sprajtovi definitivno izgledaju bolje nefiltrirani, ali u HD rezoluciji, sirove nefiltrirane teksture stvaraju mnogo vizuelnog šuma. Verovatno nepopularno mišljenje, ali dajte mi opciju da ih filtriram ili dodam CRT filter.
Heretic + Hexen je fantastična kolekcija jedne veoma dobre i jedne apsolutno neverovatne igre. Dodatni sadržaj, kako novi tako i stari, samo služi da ojača ova dva naslova. S druge strane, nespretni sistem snimanja i donekle ograničene opcije za prezentaciju ovih igara na modernom TV-u blago kvare iskustvo. Čak i jedan CRT filter bi učinio čuda za prenošenje vizuelnog identiteta u višoj definiciji. Ali s obzirom na to da je prethodni najbolji način da se ovo igra na kućnoj konzoli bio da iskopate Nintendo 64 ili da trpite kompromitovane verzije na PlayStation-u ili Saturn-u, ovo je i dalje svakako napredak u celini. Nadajmo se da ćemo u budućnosti dobiti i ostatak Heretic/Hexen serijala.
