Kada je „Halo Wars“ izbačena za Xbox 360 2009. godine, pokušala je da uzdrma RTS žanr (žanr strategija u realnom vremenu) ponovo ga izgrađujući od temelja za konzole. Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je RTS žanr bio skoro ekskluzivno vezan za PC zbog brzine i preciznosti pokreta kod kojih miš i tastatura pružaju u odnosu na kontroler, moglo se očekivati da će ovaj kontroverzni potez prouzrokovati određenu dozu strepnje, a sama igra je dobila mešovite kritike. Pošto „Halo Wars“ izlazi uskoro, „Halo Wars: Definitive Edition“ je dobra prilika da se igrači ponovo upoznaju sa okruženjem, ali i način da se privuku novi fanovi koji možda žele da iskuse „Halo Wars“ serijal.
Smeštena 20 godina pre događaja iz „Halo: Combat Evolved“, ubrzo nakon početka rata između ljudske frakcije UNSC i vanzemaljske Covenant, priča koju pripoveda „Halo Wars“ nema veliki uticaj na ostatak uspostavljenog univerzuma. Završava se pre događaja iz sledećeg nastavka, a likovi koji se pojavljuju nam nisu od ranije poznati. Ovo za cilj ima da se omogući da se igra dopadne kako starim, tako i novopridošlim igračima. Od novih igrača se ne zahteva znanje istorije ovog univerzuma kao celine i veliki deo informacija se pruža kroz brojne inserte i vremenske linije koja se može videti iz glavnog menija.
„The Definitive Edition“ ostaje uglavnom nepromenjena. I dalje sadrži istih 15 misija iz originala, nema dodatnih bonus misija, novih jedinica ili struktura, a težina nije prilagođena; nismo sigurni da li je to dobro ili loše, ali Misija 4 na Legendary težini i dalje predstavlja težak zadatak. Sama igra dolazi u paketu sa svim DLC koji su nam bili na raspolaganju u originalu, međutim ovo dodaje samo nekoliko dodatnih režima igre, mapa za multiplejer i okršaje.
Halo Wars: Definitive Edition
Originalna igra bila je primljena sa mnogo kritika zbog nedostatka objekata i jedinica, te su mnogi smatrali da predstavlja ogoljenu RTS kojoj nedostaje dubina koja je uobičajena za ovaj žanr. Međutim, smanjivanjem uobičajene gužve koju obično viđamo u igrama ovog žanra, pojednostavljivanjem upravljanja resursima, kao i korišćenjem sistema kontrole koji igračima daje brz pristup stvarima koje su bitne, „Halo Wars“ je uspela kao RTS koji se fokusira na akciju, što je izuzetno bitno za igru namenjenu konzolama. Ovo i dalje stoji, do današnjeg dana.
Halo Wars: Definitive Edition
„Halo Wars: Definitive Edition“ je unapređena kako bi mogla da iskoristi bolje performanse konzole Xbox One, povećavajući rezoluciju sa 720p na 1080p. Xbox 360 verzija je zadržala svoj dobar izgled čak i nakon osam godina, iako su sva grafička poboljšanja zanemarljiva a pojedine jedinice, naročito pešadija, izgledaju malo staromodno. Međutim, fps u igri je definitivno stabilniji od verzije za Xbox 360. Određene pre-renderovane sekvence u originalnom izdanju imale su tendenciju da se zakoče, dok sa zadovoljstvom možemo reći da ovo nije slučaj u novom izdanju. U toku igre, čak i u trenucima intenzivne akcije sa bezbroj eksplozija na ekranu, fps ostaje stabilan.
Halo Wars: Definitive Edition
Najveća promena dolazi u vidu činjenice da je možete igrati na PC-u, zahvaljujući Xbox Play Anywhere programu. S obzirom da je naslov originalno dizajniran za konzole, prelaz na miša i tastaturu je prošao relativno bez problema – naravno, i dalje možete koristiti kontroler, ukoliko vam je to prijatnije. Sve kontrole su smeštene u dometu jedne ruke, pri čemu se tasteri W, A, S i D koriste za pomeranje kamere, Q i E za biranje lokalnih i globalnih jedinica respektivno, dok se točak miša koristi za skrolovanje kroz individualne jedinice u selekciji. Na kraju, tasteri Z, X i C se koriste za brz prelazak na određene lokacije na mapi, kao što su vaše baze i jedinice na terenu.
Za razliku od verzije za konzolu, pri igranju na PC-u igraču je omogućeno da kreira prilagođene grupe jedinica koristeći komande Ctrl ili Alt i brojeve. Ova dobrodošla promena dodaje nivo fleksibilnosti koju kontroler, sa svojim ograničenim brojem tastera, ne može da pruži. Nažalost, neće baš sve biti tako divno onima koji odluče da igraju koristeći miša i tastaturu; veliki broj sposobnosti lidera, kao što je Carpet Bomb Sergeanta Forgea i Cleansing Beam Propheta of Truth, očigledno su dizajnirane sa analognim stikom na umu te će, kao takve, biti nezgodne za korišćenje. To neće uništiti vaše uživanje u igri ili išta slično, a nakon određenog vremena navići ćete se na njihovo korišćenje.
Halo Wars: Definitive Edition
Lista dostignuća je takođe blago izmenjena. Dok je originalna verzija sa svojim DLC imala 57 dostignuća, što je ukupno vredelo 1200G, „Definitive Edition“ sadrži 75 dostignuća koja ukupno vrede 1500G. Većina dostignuća je ostala nepromenjena, uključujući izazove vezane za određene misije i izazove koji traže od vas da završite kampanju na Heroic i Legendary težini. Međutim, par njih je izmenjeno. „Definitive Edition“ sada sadrži individualna dostignuća za svaku Misiju. Uklonjena su i dostignuća za specifične rankove na Xbox LIVE, umesto kojih sada stoji niz dostignuća koja traže određen broj pobeda u Skirmish ili Multiplayer mečevima; na primer, dostignuće „Running The Show“ prvobitno je od igrača tražilo da dostignu General Rank na Xbox LIVE, dok je sada jednostavno dovoljno pobediti 30 Skirmish ili Multiplayer mečeva.
Halo Wars: Definitive Edition
U trenutku pisanja ovog članka, „Halo Wars: Definitive Edition“ nije moguće kupiti odvojeno i, prema zvaničnim FAQ, ova igra neće biti „dostupna sve do njenog zvaničnog izbacivanja“ kasnije u toku godine. Jedini način na koji možete igrati pre toga je ukoliko naručite „Halo Wars 2“ iz Microsoft Store. Ovo je lep mali podsticaj za fanove koji razmišljaju o naručivanju nastavka, ali oni koji možda nisu igrali originalnu igru i žele da je probaju pre odluke o tome da li će igrati nastavak moraće da sačekaju ili, alternativno, da kupe Xbox 360 verziju, koja se takođe može igrati i na Xbox One pomoću Backwards Compatibility.
„Halo Wars“ ostaje, do današjeg dana, najpristupačnija RTS igra koja je izbačena za konzolu i, iako joj možda nedostaje dubine koju imaju PC igre iz tog žanra, kao uvod u žanr nalazi se na samom vrhu. Mogućnost da je igramo na PC-u predstavlja dobrodošao bonus koji igrači traže još otkako je igra izbačena 2009. godine. Međutim, ukoliko niste ranije igrali „Halo Wars“ i ne planirate da je igrate koristeći miša i tastaturu, „Definitive Edition“ ne nudi mnogo toga što se ne može naći u verziji za Xbox 360, koju ionako možete igrati na Xbox One zahvaljujući Backwards Compatibility.