U sklopu inicijative pod nazivom Seabed 2030 dosad je mapirano gotovo 25 posto morskog dna na Zemlji.
Preciznije, projekat mapiranja je trenutno na 23,4 posto, ali je cilj inicijative da se posao mapiranja morskog dna obavi do 2030. godine, odnosno za manje od osam godina.
Projekat je deo veće inicijative The Ocean Decade, koju predvodi UN, a oslanja se uglavnom na dobrovoljni doprinos u vidu podataka okeanske topografije.
Rok mapiranja kompletnog morskog dna na planeti do 2030. godine je moguće ostvariti zahvaljujući napretku tehnologije i već dostupnih podataka. Samo tokom prošle godine je mapirano 9,841 miliona kvadratnih kilometara morskog dna primarno otvaranjem arhiva, u odnosu na aktivne napore mapiranja.
Naučnici veruju da će prikupljanje batimetrijskih podataka pomoći u boljem razumevanju klimatskih promena i u naporima za očuvanje okeana. Mapiranje okeanskog dna pomaže i u otkrivanju cunamija i drugih prirodnih katastrova.
Mnogi od korišćenih podataka su već postojali. Projekt se oslanja na doprinose vlada i kompanija, ali neki od njih još uvek oklevaju da otvore svoje arhive iz straha od odavanja nacionalnih ili poslovnih tajni.
Svi podaci će biti dostupni javnosti putem interneta i GEBCO globalne mreže. Pre projekta Seabed 2030 je bilo javno dostupno veoma malo podataka dobijenih direktnim mapiranjem. Većina batimetrijskih merenja se procenjuje pomoću očitavanja satelitskog visinomera, a ta očitavanja daju veoma grubu predstavu o morskom dnu. Neki naučnici veruju da bi napori za pronalazak nestalog aviona Malaysia Airlinesa bili uspešniji zahvaljujući novijim i preciznijim metodama mapiranja okeanskog dna.