Kao dugogodišnji fan taktičkih turn-based igara, prošao sam kroz bezbrojne bojišta u igrama poput Age of Wonders: Planetfall i Advanced Wars. Ove igre obično donose brze misije gde se strateške odluke donose u brzom nizu. Međutim, Forgotten but Unbroken, igra razvojnog studija Centurion Developments, bira drugačiji pristup-ukorenjen u realizmu, istorijskoj preciznosti i promišljenom tempu koji oslikava stvarne poteškoće ratnog otpora.
Ova igra nije samo o borbi; ona je o preživljavanju, žrtvi i težini liderstva tokom jednog od najmračnijih perioda istorije. Kombinovanjem klasične turn-based taktike sa sistemima upravljanja resursima i moralom, Forgotten but Unbroken pruža iskustvo koje je izazovno i podsticajno za razmišljanje.
Forgotten but Unbroken se izdvaja fokusom ne samo na bitke, već i na složenu dinamiku vođenja grupe otpora tokom Drugog svetskog rata. Igra stavlja igrače u ulogu komandanta Martina, koji predvodi multinacionalni tim boraca uz podršku saveznika. Za razliku od većine taktičkih igara koje igrače guraju iz jedne bitke u drugu, ova igra prikazuje spor tempo rata-čekanje na obaveštajne podatke, racionalizaciju zaliha i upravljanje dobrobiti svojih trupa.
Između misija, igrači preuzimaju ulogu lidera koji održava bazu otpora. Zadaci poput lova na hranu, popravke oružja i kuvanja ključni su za preživljavanje. Zalihe poput drva za ogrev i medicinskih kompleta nisu samo inventar, već su sredstva koja direktno utiču na moral, zdravlje i celokupnu koheziju grupe. Ignorisanje ovih potreba može dovesti do dezertiranja, gde vojnici napuštaju bazu zbog frustracije ili očaja.
U početku, ovaj nivo mikro-menadžmenta delovao je zastrašujuće, i brinuo sam se da bi mogao da odvuče pažnju od osnovne taktičke igrivosti. Ali kako sam se dublje upustio u mehanike, shvatio sam briljantnost ovog pristupa. Forgotten but Unbroken ne slavi rat; ona oslikava njegove teškoće. Ovaj tempo i pažnja prema detaljima donose jedinstven osećaj autentičnosti koji nisam susreo u sličnim igrama.
Borba u Forgotten but Unbroken će se učiniti poznatom fanovima XCOM-a, ali uvodi svoje jedinstvene obrate. Igra koristi sistem akcionih poena gde svako kretanje, pucanje ili sposobnost troši poene. U početku mi je visok trošak akcija-koji često ostavlja vojnike sa dovoljno poena samo za kretanje ili pucanje-bio frustrirajući. Međutim, počeo sam da cenim kako ovaj mehanizam doprinosi realističnom prikazu borbe.
Novi regrut, neiskusan u boju, ne može se očekivati da pretrči bojno polje, napuni oružje i precizno puca u samo nekoliko sekundi. Forgotten but Unbroken tretira svoje vojnike kao stvarne ljude, a ne superheroje. Kako stiču iskustvo, postaju efikasniji, sposobni da urade više u istom vremenskom okviru. Ovaj sistem napredovanja dodaje nagrađujući osećaj rasta vašoj ekipi, čineći svaku misiju i trening značajnim.
Stealth mehanike takođe igraju važnu ulogu, pri čemu mnoge misije počinju u stanju prikrivenosti. Ovo omogućava tihe eliminacije i strateško pozicioniranje pre nego što borba počne. Kada borba započne, igrači moraju pažljivo balansirati ofanzivne poteze sa odbrambenim taktikama, jer neprijatelji inteligentno koriste zaklon i mogu nadjačati nepripremljene ekipe.
Jedna posebno zanimljiva karakteristika je psihološki aspekt borbe. Vojnici, i vaši i neprijateljski, mogu paničiti pod teškom vatrom. Ovo donosi nepredvidiv sloj u bitke, jer vojnik koji je bio pouzdan tokom cele misije može odjednom pobeći ili izgubiti kontrolu pod pritiskom. To je podsećanje na ljudski trošak rata-još jedna tema koja prožima igru.
Gde Forgotten but Unbroken zaista briljira jeste u prikazu liderstva tokom rata. Za razliku od drugih igara gde su resursi apstraktni ili beskonačno dostupni, ova igra prisiljava igrače da se suoče s teškim izborima.
Kako vreme prolazi, godišnja doba se menjaju, donoseći nove izazove. Zima, na primer, usporava operacije, jer napuštanje baze rizikuje izloženost i otkrivanje. Tokom ovih perioda, morate osigurati da vaše trupe imaju dovoljno hrane, drva za ogrev i medicinskih zaliha za preživljavanje. Zanemarivanje ovih potreba može dovesti do pada morala, povećane bolesti ili čak smrti.
Posvećenost realizmu proteže se i na misije. Neprijatelji su istorijski tačni, a misije variraju od infiltracije do totalnih odbrana protiv talasa vojnika. Jedan nezaboravan trenutak uključivao je upravljanje mitraljezom kako bih odbio nadmoćne snage, samo da bih shvatio da sa ograničenom municijom ne mogu da ih zadržim zauvek. Ovi momenti zahtevaju brzo razmišljanje i prilagodljivost, što su obeležja sjajne taktičke igrivosti.
Još jedna značajna karakteristika je interakcija između akcija i posledica. Na primer, vraćanje ranjenog vojnika na bojište može osigurati pobedu, ali rizikuje trajnu povredu ili smrt. Slično tome, dinamično vreme i sezonske promene utiču na borbu i upravljanje resursima, dodajući još jedan sloj dubine.
Iako Forgotten but Unbroken briljira u mnogim aspektima, ima i svojih mana. Tempo, iako promišljen i realističan, može delovati spor za igrače navikle na akcione igre. Pored toga, strma kriva učenja u upravljanju bazom i resursima može biti obeshrabrujuća za novajlije u žanru.
Vizuali i animacije, iako solidni, ne dostižu nivo AAA igara. Međutim, ovi manji nedostaci lako se zanemaruju u svetlu jakih mehanika i pripovedanja igre. Vredi napomenuti da je kopija igre koju sam imao bila pre-lansiranja, uz brojne zakrpe koje su objavljene kako bi unapredile grafiku. Imajući to na umu, grafika je i dalje privlačna za igrače.
Forgotten but Unbroken nije samo igra; to je iskustvo-duboko uranjanje u to šta znači voditi otpor tokom Drugog svetskog rata. Fokusirajući se na ljudsku stranu rata, igra pruža taktičko strateško iskustvo koje je istovremeno izazovno i emotivno.
Spoj upravljanja bazom, oskudnih resursa i turn-based borbe stvara jedinstven ritam koji nagrađuje promišljeno planiranje i pažljivo donošenje odluka. Iako sporiji tempo i fokus na realizam možda neće privući svakoga, za fanove taktičkih igara koji traže nešto sveže i utemeljeno, Forgotten but Unbroken je obavezno igranje.
Ova igra poštuje svoje igrače i temu, podsećajući nas da čak i u ratu, tihi trenuci između bitaka često definišu borbu.
