Najbitnije iz teksta:
Od 2. avgusta 2026. na snazi su obaveze transparentnosti (transparency) iz člana 50 Akta o veštačkoj inteligenciji Evropske unije (EU AI Act). Pružaoci AI usluga (providers – oni koji razvijaju i stavljaju AI sistem na tržište) moraju da obaveste korisnike kada komuniciraju sa veštačkom inteligencijom i da mašinski označe sintetički sadržaj (tekst, sliku, video, audio). Korisnici sistema u poslovnom okruženju (deployers) moraju da obaveste ljude o sistemima za prepoznavanje emocija i biometrijsku kategorizaciju, kao i da jasno označe deepfake sadržaje i AI-generisani tekst o temama od javnog interesa. Kazne idu do 15 miliona evra ili 3% globalnog prometa. Sistemi koji su se već nalazili na tržištu pre 2. avgusta imaju rok do 2. decembra 2026. godine isključivo za mašinski čitljivo označavanje. Pravila važe i za kompanije van EU ako njihov AI sistem ili njegov rezultat stigne do korisnika u Uniji – što direktno pogađa mnoge srpske IT firme i startape.
Od 2. avgusta 2026. godine Evropska unija je prešla sa priče o „budućoj regulativi“ na konkretnu primenu. Dok su obaveze za sisteme visokog rizika (high-risk) odložene (Digital Omnibus ih je pomerio na 2027/2028. godinu), pravila o transparentnosti iz člana 50 nisu. Ona su već na snazi. I to nije briga samo za Big Tech. Svaki developer koji pravi četbot, generativni model ili integraciju AI-ja u proizvod, kao i svaka kompanija koja taj proizvod koristi ili prodaje u Evropi, sada ima jasnu obavezu.
Evropska komisija je 20. jula 2026. godine objavila Smernice o primeni obaveza transparentnosti (Guidelines on the implementation of the transparency obligations), a postoji i Kodeks prakse (Code of Practice on Transparency of AI-Generated Content). Oba dokumenta daju praktična uputstva, ali osnovna pravila su jasna i direktno primenjiva.
Šta tačno traži član 50
Član 50 pokriva četiri ključne situacije:
1. Direktna interakcija sa AI sistemom (pružaoci / providers)
Ako sistem komunicira sa ljudima (četbot, virtuelni asistent, AI agent, avatar), pružalac mora da ga dizajnira tako da korisnik unapred zna da razgovara sa mašinom – osim ako je to potpuno očigledno iz samog konteksta. „Očigledno“ pritom nije elastičan pojam. Ako bot glumi čoveka ili ako priroda razgovora nije jasno naznačena, obaveza i te kako postoji. Informacija mora biti jasna, razumljiva i dostupna najkasnije u trenutku prve interakcije.
2. Mašinski čitljivo označavanje sintetičkog sadržaja (pružaoci / providers)
Svaki sistem koji generiše ili menja audio, vizuelni, video ili tekstualni sadržaj mora da označi taj rezultat na način koji je mašinski čitljiv i prepoznatljiv. Tehnike uključuju vodene žigove (watermarking), potpisane metapodatke (signed metadata), kriptografsko poreklo (cryptographic provenance), digitalne otiske (fingerprinting) ili njihovu kombinaciju. Rešenje mora biti efikasno, interoperabilno, otporno i pouzdano.
Izuzeci postoje: standardno uređivanje (provera pravopisa, manje stilističke izmene koje ne menjaju suštinu), izvorni kod (source code), kratki rezultati, komunikacija između samih mašina bez izlaganja ljudima, kao i zatvoreni proizvodni procesi u kojima se označava samo konačni rezultat.
Za sisteme koji su se već nalazili na tržištu pre 2. avgusta 2026. godine važi prelazni rok do 2. decembra 2026. godine, ali isključivo za ovu obavezu označavanja. Sve ostale obaveze transparentnosti važe odmah.
3. Prepoznavanje emocija i biometrijska kategorizacija (korisnici / deployers)
Ko god koristi takav sistem u poslovanju mora unapred da obavesti osobe koje su mu izložene. Izuzetak postoji samo kada je to izričito dozvoljeno zakonom radi otkrivanja, sprečavanja ili istrage krivičnih dela.
4. Deepfake sadržaji i AI tekst o temama od javnog interesa (korisnici / deployers)
Deepfake (AI-generisani ili izmenjeni foto, audio ili video sadržaj koji podseća na stvarne osobe, mesta ili događaje i može delovati autentično) mora biti jasno označen. Isto važi i za AI-generisani ili izmenjeni tekst koji se objavljuje sa ciljem informisanja javnosti o temama od javnog interesa (politika, javna uprava, zdravlje, izbori itd.).
Izuzeci: kada postoji sadržajan ljudski pregled i urednička odgovornost, ili kada je sadržaj očigledno umetnički, satiričan ili fiktivan (u tom slučaju oznaka sme da bude diskretnija kako ne bi ometala uživanje u delu). Nema retroaktivne obaveze – sadržaj generisan pre 2. avgusta ne mora se naknadno označavati.
Sve informacije moraju biti jasne, uočljive i u skladu sa zahtevima pristupačnosti (accessibility).
Šta to znači u praksi za developere
Ako razvijate četbot ili AI agenta, moraćete da ugradite jasnu notifikaciju. Nije dovoljno staviti sitan tekst u Uslove korišćenja (Terms of Service). Korisnik mora u samom interfejsu da vidi da razgovara sa veštačkom inteligencijom.
Ako pravite generativni model (tekst, slika, video, audio), morate ugraditi označavanje na samom nivou sistema. To nije zadatak onoga ko kasnije objavljuje sadržaj – to je obaveza pružaoca (provider). Ako integrišete tuđi model (API kompanija OpenAI, Anthropic, Google ili open-source rešenja), ugovorom se obezbedite da oznaka stiže zajedno sa generisanim rezultatom. U suprotnom, vi preuzimate rizik.
Za developere koji prave alate za „humanizaciju“ teksta ili uklanjanje vodenih žigova – to je u direktnom sukobu sa duhom novih pravila. Kodeks prakse izričito ne podržava takve alate.
Praktični koraci za developere:
-
Proverite da li vaš sistem potpada pod definiciju „direktne interakcije“ ili „generisanja sintetičkog sadržaja“.
-
Ugradite mehanizam obaveštavanja (disclosure) i mašinski čitljivu oznaku (machine-readable mark).
-
Dokumentujte tehničko rešenje (koje tehnike koristite i kako se vrši detekcija).
-
Ako ste malo ili srednje preduzeće (SME), pratite da li postoje proporcionalne olakšice, ali ne računajte na njih automatski.
-
Pratite Smernice i Kodeks prakse – iako nisu zakoni, oni će biti prva stvar koju će nadležni organi gledati pri kontroli.
Šta znači za kompanije koje koriste AI (deployers)
Ako na sajtu koristite četbota, bota za korisničku podršku, alat za generisanje marketinških tekstova ili deepfake u reklami – vi ste korisnik sistema (deployer). Morate da obavestite korisnike i da jasno označite sadržaj.
Posebno je osetljivo objavljivanje AI-generisanog teksta o temama od javnog interesa bez ljudskog uredničkog nadzora. Ako medij, portal, NVO ili kompanija objavljuje takav tekst, mora ga jasno označiti. Ako postoji pravi urednički proces i konkretna osoba preuzima odgovornost – primenjuje se izuzetak.
Korišćenje deepfake elemenata u reklamama, na društvenim mrežama ili u internim prezentacijama koje kasnije mogu da „procure“ u javnost – predstavlja direktan rizik.
Ekstrateritorijalni efekat i Srbija
Srbija nije članica EU, ali to ne znači da je van ove igre. Akt o veštačkoj inteligenciji EU primenjuje se i na pružaoce i na korisnike van Unije ako:
-
stavljaju AI sistem na tržište EU, ili
-
se rezultat (output) njihovog sistema koristi na teritoriji EU, ili
-
sistem proizvodi efekte na teritoriji Unije.
Mnoge srpske IT firme i startapi prave SaaS proizvode, AI alate ili integracije za klijente u Evropskoj uniji. Ako vaš četbot koriste korisnici u Nemačkoj ili Francuskoj, ili ako vaš generativni alat proizvodi sadržaj koji se objavljuje u EU – ova pravila vas direktno pogađaju. Kazne mogu stići preko poslovnih partnera, ugovornih penala ili, u težim slučajevima, direktnim pravnim putem.
Srbija aktivno radi na usklađivanju. Postoje radna grupa i strategija, a očekuje se i donošenje nacionalnog zakona o veštačkoj inteligenciji. Kao zemlja kandidat za članstvo, Srbija će morati da usaglasi svoj pravni okvir. U međuvremenu, ekstrateritorijalni efekat evropskog zakona već funkcioniše u praksi.
Kompanije koje rade isključivo za domaće tržište i nemaju korisnike ni rezultate u EU trenutno su u mirnijoj poziciji, ali to se može brzo promeniti. Partnerstva sa evropskim firmama već sada uveliko zahtevaju usklađenost (compliance).
Budućnost i realni rizici
Ova pravila o transparentnosti samo su prvi sloj regulative. Obaveze za sisteme visokog rizika stižu kasnije, ali se već sada jasno vidi smer: više dokumentacije, više označavanja i veća odgovornost.
Tehnički izazov označavanja nije jednostavan. Vodeni žigovi se mogu ukloniti ili oslabiti, dok se metapodaci često gube pri prepakivanju fajlova. Zato se insistira na višeslojnom pristupu i interoperabilnosti detekcije (sa ciljem potpune primene do februara 2027. godine).
Rizik od takozvanog greenwashing-a i samo formalnog ispunjavanja obaveza je realan. Mnogi će staviti sitnu oznaku i misliti da su završili posao. To neće proći na duži rok, posebno kada nadležna tela pojačaju inspekcijski nadzor.
Za srpske developere i firme ovo je istovremeno i velika prilika. Oni koji rano ugrade standarde usklađenosti imaće značajnu prednost kod evropskih klijenata. Oni koji ignorišu ove rizike reskiraju ugovorne probleme i gubitak tržišta.
Izvori
- European Commission – Guidelines on transparency obligations (objavljene 20. jula 2026.): digital-strategy.ec.europa.eu
- Questions & answers: Transparency obligations under Article 50: digital-strategy.ec.europa.eu
- Code of Practice on Transparency of AI-Generated Content: digital-strategy.ec.europa.eu
- Quick Facts: Transparency rules for AI systems: digital-strategy.ec.europa.eu
Pravila su jasna. Rokovi su stigli. Ko čeka da „vidi kako će se primenjivati“, već kasni.
