Nije iznenađujuće da ovih dana ne nedostaje pikselizovanih Metroidvania. One nisu grafički intenzivne, kao prvo, iako grafika piksela može da bude samostalna umetnička forma. Ono što im često nedostaje – osim zaista velikih udarača kao što su Dead Cells ili Blasphemous – je originalnost. Često će se baviti određenim elementima, ali sve Metroidvania-e dele velike količine DNK sa njihovim hvalјenim precima. Elderand, uprkos nekim impresivnim trenucima, nije ništa drugačiji.
Igrate kao bezimeni lovac na glave koji je došao u misterioznu zemlјu Elderand da bi se našao u zagrlјaju religioznog građanskog rata između sledbenika dva gotovo Lovecraftian-ska kulta. Ovde ima neke priče, mada, kao i kod naslova nalik Soulslike, veliki deo je ispričan u ukusnom tekstu i delovima zagonetnog dijaloga koji nemaju mnogo smisla čak ni u kontekstu. Na kraju, sve se svodi na ubijanje svega što vam ne prodaje stvari.
Elderand ipak nije Soulslike. Kada umrete, vraćate se na poslednju lomaču (ozbilјno, zvali su ih lomače) i napredak se vraća na tu tačku. Srećom, oni su lepo raspoređeni, a kada jednom otklјučate mogućnost brzog putovanja između njih, istraživanje postaje mnogo prijatnije.
Kao i kod drugih Metroidvania igara, napredak se periodično zaustavlјa dok ne pronađete određene artifakte koji vašem heroju daju nove moći. Ovde nema ničeg previše originalnog. Tu je dvostruki skok, mogućnost prelaska na visoke zidove, udica, razne metode za otvaranje zaklјučanih vrata ili uklanjanje trnovitih loza sa puta. Neki od ovih artofakata se uzimaju od boss-ova, druge vam je jednostavno predala misteriozna žena koju sretnete u Terrakand-u, koji je poput sela u centru.
Ono što Elderand radi malo drugačije u odnosu na normu je da uklјučuje RPG elemente. Podizanje nivoa vam omogućava da dodelite poene vitalnosti, mudrosti, spretnosti ili moći, tako da možete da izgradite ratnika sa teškim udarcima, spretnog strelca ili maga sa štapom. Čarobnjaštvo dolazi iz opremlјenih štapova, a ne iz knjiga čarolija, i otkrili smo da je štap malo preslab u ranoj igri. Držali smo se masivne sekire i štita koje smo sve vreme menjali za jače verzije i, sa lukom kao rezervom, imali smo malo pravih problema osim boss-eva.
Borba je malo pogodak i promašaj. To što ste u strogo 2D ravni znači da ste ograničeni na korake unazad da biste izbegli opasnost. Možete da trčite, ali nema i-okvire tako da ne možete da ga koristite za prolaz kroz neprijatelјe kao u Dead Cells, što znači da veliki neprijatelјi koje ne možete da preskočite mogu i da će vas vratiti u uglove. Napuštanje ekrana i povratak ponovo pokreće neprijatelјe poput njegovih Super Ghouls ‘n’ Ghosts, što je sistem koji nikada nismo voleli. Ipak, ovo možete da iskoristite za novac i XP.
Možete da nosite samo tri napitka zdravlјa ili energije istovremeno, ali možete da ih pronađete u lomlјivim loncima ili možete da ih kupite od trgovaca. Jednom kada otklјučate brzo putovanje, postaje lako da napravite zalihe pre svake teške oblasti, a obično postoji tačka za spas pre boss borbe.
Boss-evi su sami po sebi prilično teški, ali kada se naviknete na čitanje hitboksova, oni postaju manje problematični. Pitanje nije nužno u njihovim pokretima, već u tome koliko zdravlјa imaju. Možete da se osećate kao da ih samo razbijate i to je više obeshrabrujuće nego izazovno.
Elderand je ipak prilično osvežavajuće iskustvo. On je težak, ali se takođe oseća skoro kao stara škola u njegovoj posvećenosti pravičnosti. On će vas mnogo ubiti, ali svuda postoje tačke za sačuvavanje statusa, prostor za dirinčenje i pobolјšanje, i stvari za kupovinu ili pronalaženje koje povećavaju vaše šanse. Ne oseća se preterano kažnjavajućim i nikada ne čini da se osećate kao da vas samo iz zabave udara o pod.
Takođe odlično izgleda. Piksel umetnost je prelepa, sa nekim sjajnim neprijatelјskim dizajnom i nekim impresivnim okruženjima. Animacije su brze i tečne, a borba je glatka. Uz to, neprijatelјski hitboksovi mogu da budu izbirlјivi i ima Castlevania problem da vas katapultira otprilike u gradski blok kada vas neprijatelј pogodi. Nervirajuće je ako ste na vrhu visokog uspona, ali to nije veliki problem.
Ne izmišlјa točak, ali Elderand je i dalјe prijatna, staromodna hack ‘n’ slash avantura koja će vas izazvati bez kažnjavanja i zabaviti bez da vas zbuni sa previše prenaduvanog znanja. Takođe lepo radi na Steam Deck-u, tako da ako imate tu opciju, svakako je vredi iskoristiti.
Pozitivno:
- Velikodušne kontrolne tačke
- Sjajan umetnički stil
- Zanimlјiv svet za istraživanje
Negativo:
- Nema mnogo originalnosti
- Boss-evi mogu da budu frustrirajući
