Kada je ChatGPT prvi put ugledao svetlost dana, njegova osnovna verzija bila je besplatna, a kasnije uvedena „Plus“ pretplata od 20 dolara mesečno delovala je kao razumna cena za pristup najpametnijem asistentu na svetu. Međutim, čini se da se era jeftinog pristupa najnaprednijim tehnologijama polako bliži kraju, ili se barem raslojava na „obične“ i „elite“ korisnike.
Prema izveštajima koji stižu iz Silicijumske doline, kompanija OpenAI ozbiljno razmatra reviziju svog poslovnog modela. U internim diskusijama pominju se cifre od kojih se prosečnom korisniku može zavrteti u glavi – pretplate za buduće, super-napredne modele mogle bi da dostignu i do 2.000 dolara mesečno.
Zašto bi neko plaćao toliko?
Ova vest, koju je prvi preneo portal The Information, sugeriše da OpenAI ne planira da poskupi postojeći ChatGPT za obične ljude, već da kreira potpuno novi nivo usluge. U fokusu su predstojeći veliki jezički modeli (LLM), interno nazvani Strawberry (ranije poznat kao Q*) i Orion.
Ovi modeli nisu samo „brbljiviji“ od trenutnog GPT-4o. Oni su dizajnirani da poseduju napredne sposobnosti rezonovanja. To znači da:
-
Rešavaju kompleksne probleme: Mogu da rešavaju višestepene matematičke zadatke, pišu složen kod bez grešaka i analiziraju naučne podatke na nivou doktora nauka.
-
„Razmišljaju“ pre odgovora: Za razliku od trenutnih modela koji odmah izbacuju reči, novi modeli koriste tehniku poznatu kao „Chain of Thought“ (lanac misli), gde simuliraju proces ljudskog razmišljanja kako bi došli do tačnijeg rešenja.
-
Autonomija: Očekuje se da ovi modeli mogu samostalno da obavljaju zadatke koji traju danima, delujući kao pravi agenti, a ne samo kao chatbotovi.
Cena „inteligencije“ je visoka
Razlog za ovako drastičan skok potencijalne cene leži u hardverskim zahtevima. Pokretanje modela koji „razmišlja“ zahteva znatno više računarske snage (inference compute) nego pokretanje standardnog bota. Svaki upit koji pošaljete takvom modelu košta OpenAI mnogo više struje i procesorskog vremena na NVIDIA čipovima.
Ako se ove glasine ispostave kao tačne, OpenAI zapravo cilja na korporativni sektor, istraživačke laboratorije i programerske timove kojima bi ovakav alat mogao da uštedi desetine hiljada dolara koje bi inače dali na ljudsku radnu snagu. Za njih, 2.000 dolara mesečno nije trošak, već investicija.
Šta to znači za obične korisnike?
Važno je napomenuti da su ovo još uvek rane diskusije o cenama. OpenAI je poznat po tome da testira različite modele pre nego što izađe u javnost. Postoji mogućnost da će konačna cena biti niža, ili da će postojati više nivoa pretplate između sadašnjih 20 i pominjanih 2.000 dolara.
Ipak, ovo signalizira jasan trend: vrhunska veštačka inteligencija postaje luksuzna roba. Dok će osnovni modeli postajati sve jeftiniji i dostupniji (kako vidimo kod konkurenata poput Google-a i Meta-e), oni modeli koji pomeraju granice nauke i tehnologije biće rezervisani za one sa dubokim džepom.
Zaključak
Ova vest je definitivno uzdrmala tehnološku zajednicu i postavila pitanje o budućoj demokratizaciji vrhunske tehnologije. Iako je malo verovatno da će prosečan korisnik morati da plaća ovoliko za pisanje mejlova ili recepata, jasno je da OpenAI stvara novu, elitnu kategoriju „super-korisnika“. Ako se ovaj plan ostvari, jaz između onih koji imaju pristup najpametnijim alatima na planeti i običnih smrtnika mogao bi se drastično produbiti u narednim godinama. Ostaje da vidimo da li će tržište prihvatiti ovakvu cenu ili će konkurencija ponuditi slične mogućnosti rezonovanja za znatno manje novca. U svakom slučaju, era u kojoj je najmoćniji AI bio dostupan po ceni jednog ručka u restoranu možda se polako, ali sigurno, bliži kraju.
