Chains of Fury je klasični first-person shooter u starom stilu, razvijen od strane Cobble Games i objavljen od strane Fulqrum Publishing. Inspirisan stripovima poput Hellboy i Lobo, ovaj brutalni „boomer shooter“ cilja da podigne nivo testosterona na maksimum, prepun krvi, creva i crnog humora. Iako ne čitam takve stripove, mogu ceniti dobar masakr, pa hajde da se odmah upustimo u igru!
Prvo, želim da vas obavestim da Chains of Fury dolazi sa svojim pokretačem iz Fulqrum Publishing. Malo je iritantno što me odmah reklamiraju za druge igre pre nego što igram igru koju želim, ali to je samo jedan dodatni klik, pa nije previše strašno. Sada idemo na samu igru.
Priča je prilično lagana, ispričana kroz povremene cutscene i tekst u igri. Igrate kao vrlo, vrlo besan plaćenik koji završava u zatvoru jer njegovi bivši klijenti više vole da ga zatvore nego da ga plate. Uz pomoć misterioznog dobročinitelja, sada je na putu osvete, spreman da ubije sve i svakoga ko mu stane na put. Nije lično, samo je osveta.
Chains of Fury je stilizovan kao strip, gde su različiti nivoi predstavljeni kao izdanja u kolekciji, sa cel-shading grafikom i stripovskim cutscene-ima koji pokazuju svoje uticaje. Međutim, dodatne informacije ili lore su prilično minimalne. Na primer, nema mnogo glasovne glume osim povremenih „one-linera“ koji pokazuju koliko je vaš lik besan. Takođe, vaš dobročinitelj komunicira samo kroz dijaloške okvire, koje verovatno nećete primetiti dok ste u žaru borbe. Pokušao sam da obratim pažnju, ali bio sam previše zauzet pokušajima da ne umrem da bih primetio kad govore. Muzika je ipak odlična, sa metalnim soundtrackom koji pumpa adrenalin, posebno kad uđete u Rage mod. Ali pre nego što stignemo do toga, hajde da pričamo o pucanju.
Imate raznolik arsenal oružja, uključujući revolver, mitraljez, bacač granata, samostrel, pa čak i BFG. Oružja se otključavaju sakupljanjem poena kroz visoke combo-e i skupljanje blaga. Možete nositi samo dva oružja odjednom i jednu vrstu oklopa, tako da ćete morati da odlučite šta odgovara vašem stilu igre i šta nivo zahteva. Ipak, nikad nisam mogao da se odvojim od sačmare, jer je jednostavno predobra, a bacač granata sam nosio zbog uništavanja gljiva koje blokiraju prolaz. Čak se i BFG pokazao kao razočaranje, uprkos opisu koji kaže da će vam „pobediti igru“, jer nije radio gotovo ništa.
Postoji nekoliko različitih tipova pesnica koje možete koristiti, od kojih jedna daje pristup lancu koji vam omogućava da se kačite za određene tačke, privučete neprijatelje ili se privučete ka njima. Međutim, upravljanje lancem je malo nezgrapno, jer morate da prebacite na pesnice da biste ga koristili, što ga ne čini najkorisnijim delom arsenala. Ipak, korisno je za rušenje zidova i vrata.
Glavni lik, zvaćemo ga Bob (ispravite me ako grešim), vrlo je besna osoba. Što više ubija, to je besniji. Održavanje besa je deo sistema combo-a, što vam omogućava da dobijete više poena ubijanjem neprijatelja u nizu. Takođe imate Fury pokazatelj, koji se puni ubijanjem. Kad napunite Fury metar, ulazite u Rage mod, gde postajete nepobedivi, imate beskonačno municije i vaše oružje dobija značajne nadogradnje. Dok Rage mod traje samo desetak sekundi, ubijanjem možete produžiti trajanje.
AI nije baš pametan. Uglavnom samo stoje dok ne priđete, a onda će krenuti ka vama ili početi da pucaju. Ne pružaju mnogo izazova, i pored raznolikih dizajna neprijatelja, postaju samo meta za vežbanje.
Nažalost, uprkos tome što igra tvrdi da je potpuno završena, to očigledno nije istina. Ova igra bi trebala biti u Early Access fazi. Nailazio sam na mnoštvo problema, što je očigledno iz toga koliko prostora ova recenzija posvećuje greškama!
Prvo, dizajn nivoa i paleta boja mogu vam postati neprijatelj, jer nešto što izgleda kao čvrst pod može imati rupe kroz koje ćete pasti. Takođe, pokušava da implementira platforming iz prvog lica, što retko kada funkcioniše dobro.
Nema automatskog čuvanja napretka, pa ako umrete, bićete izbačeni iz nivoa ili vraćeni na poslednje ručno čuvanje. Preporučujem da redovno ručno čuvate igru. Takođe, postoji problem sa padanjem igre kad se sami ubijete bacačem granata.
Igra pati od mnogih tehničkih problema poput propadanja kroz zidove i podove, slučajnog pojavljivanja neprijatelja ispred vas, i hitboxovi nisu uvek precizni.
Na kraju, u trenutku kada sam igrao, Chains of Fury je imao samo osam nivoa, što daje prilično kratko vreme igranja od oko 3,4 sata. Planirano je 28 nivoa, raspodeljenih u nekoliko volumena, ali preporučujem da sačekate dok ne izađu svi volumeni pre nego što kupite igru. Iako je gameplay zabavan, trenutno je prepun grešaka i nedostatka poliranja.