Lako je biti ciničan prema „umetnosti“ kreiranoj AI-jem, jer, zar te stvari ne izgledaju kao smeće?
Međutim, stvarnost nije tako jednostavna. Neiskusnom oku, čini se da slike generisane AI-jem nisu samo prihvatljive; u nekim slučajevima deluju kao da se mogu porediti sa delima starih majstora.
To su, barem, rezultati nedavnog slepog testa koji je sproveo blog Astral Star Codex. Test je pokazao da su učesnici pogrešno razlikovali slike generisane AI-jem od onih koje su stvorili ljudi u 40 procenata slučajeva.
Možda najzanimljiviji zaključak ovog istraživanja jeste da su učesnici u proseku blago preferirali kreacije AI-ja u odnosu na ljudske, pri čemu je šest od deset najomiljenijih slika bilo generisano AI-jem, dok su prva dva mesta zauzele AI slike.
Ova preferencija bila je prisutna čak i među učesnicima koji su se izjasnili da imaju duboko gađenje prema ilustracijama stvorenim pomoću AI-ja — što možda pokazuje uznemirujuće sposobnosti ove tehnologije.
Za zapisnik, ovo nije bio naučno sproveden test. Ali sa 11.000 učesnika, dovoljno je zanimljiv da privuče pažnju. Putem online ankete, ispitanici su zamoljeni da pregledaju pedeset odabranih slika bez dodatnih detalja i na svakoj daju mišljenje da li je ljudska ili AI kreacija. Na kraju ankete, postavljena su dodatna pitanja, uključujući objašnjenje određenih odluka, proširenje informacija o poznavanju umetnosti i druga relevantna pitanja.
Izbor slika na blogu bio je širokog spektra, uključujući brojna klasičarska i impresionistička dela, savremenu digitalnu umetnost i AI replike svih pomenutih stilova. Da bi test bio izazovniji, odabrane AI slike nisu sadržale očigledne tragove, poput loše urađenih ruku ili nerazumljivog teksta, a često su ih kreirali iskusni „prompt“ inženjeri (samoproklamovani AI umetnici).
Naravno, neke slike su bile očigledne AI kreacije, kao što je prikaz anime devojke ili posebno kičasti prikaz džinovskih mačaka u tronskoj sali. Druge, poput kvazi-impresionističkog prizora noći, bilo je mnogo teže prepoznati.
Kao što smo rekli, zaključci su složeni. Možda preferencija AI slika, od kojih su mnoge bile u impresionističkom stilu, samo odražava sklonosti učesnika prema slikama tog perioda, kako spekuliše Astra. Takođe je važno napomenuti da je značajan ljudski trud uložen u odabir samo najuverljivijih AI umetničkih dela, što znači da su učesnicima prikazane samo najbolje odabrane slike.
Što se tiče ljudi koji su prezirali AI slike, ali su ih, čini se, preferirali kada su uklonjene sve oznake, moguće je da izbor slika nije odražavao ono što oni specifično povezuju sa lošim kod AI slika (poput čudnog „sjaja“ koji se često primećuje na njima).
Zaključak je, međutim, da većina nas nema dovoljno rafiniran vizuelni ukus da razlikuje ljudski dodir od uverljive mašinske kreacije — što ima smisla, s obzirom na to da su AI modeli podešeni da imitiraju postojeća umetnička dela na način da ih prosečno objedine i odaberu najprijatnije elemente. Nedavno smo videli slične sklonosti ka AI i u poeziji, nečemu što vrlo malo ljudi zapravo redovno čita.
Istovremeno, test je pokazao da zaista postoje potpuni „vanzemaljci“ koji su tačno identifikovali gotovo svaku sliku, pri čemu je elitnih pet učesnika ostvarilo rezultat 49/50.
Za kraj, evo odgovora iskusne umetnice koja je učestvovala u izazovu i pokazala izuzetnu sposobnost da razlikuje umetnička dela, gotovo poput pravog „lovca na umetničke android-e“. Veliki znak prepoznavanja, rekla je za Astral, jeste što detalji na ljudskim slikama „imaju logiku“, dok su AI slike samo „površno detaljne“.
Sažimajući svoje mišljenje, AI umetnost je poput kulinarskog ekvivalenta pokušaja da se hrana zameni ukusnim i nutritivno adekvatnim proteinskim šejkom koji možete jeftino napraviti.
Naravno, dobili ste svoj obrok, i kaša prija čulima ukusa. Ali „zamislite da ljudi ovo nazivaju budućnošću hrane i tvrde da su kuvari zastareli,“ napisala je, prema Astralu. Verovatno bi vas to izluđivalo, naročito ako ste umetnik.
