Svake godine, imanje Gudvud u Engleskoj postaje epicentar sveta brzine i automobilizma. Međutim, čuveni Festival brzine (Goodwood Festival of Speed) odavno je prerastao okvire proslave klasičnih automobila i trkačke istorije. Poslednjih godina, ovaj događaj se transformisao u pravu pozornicu budućnosti, a njegov segment pod nazivom „Future Lab“ postao je mesto gde se snovi naučne fantastike pretvaraju u opipljivu stvarnost. Ovogodišnje izdanje nije bilo izuzetak, predstavivši tehnološka čuda koja ne samo da redefinišu pojam mobilnosti, već i našu interakciju sa svetom koji nas okružuje.
Nebeska trka: San o letećem automobilu postaje stvarnost
Jedna od najvećih atrakcija koja je posetioce ostavila bez daha svakako je bio Airspeeder Mk4, prvi trkački leteći automobil na svetu sa ljudskom posadom. Ovo nije samo koncept ili maketa, već potpuno funkcionalna letelica koja najavljuje novu eru transporta i sporta.
Airspeeder Mk4 je vrhunac inženjeringa. Pokreće ga vodonični turbo-generator snage 1.340 konjskih snaga, što mu omogućava da dostigne maksimalnu brzinu od 360 km/h za samo 30 sekundi od poletanja. Njegov dizajn, koji podseća na bolide Formule 1 ukrštene sa borbenim avionom, nije samo estetski privlačan, već i aerodinamički superioran. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji koja upravlja potiskom četiri rotora, ova letelica je izuzetno agilna i stabilna u vazduhu.
Kompanija koja stoji iza ovog čuda, Alauda Aeronautics, ima viziju koja prevazilazi samo jednu letelicu. Oni aktivno razvijaju EXA Seriju – prvu svetsku trkačku ligu za leteće automobile. Cilj nije samo stvaranje novog, uzbudljivog sporta, već i ubrzavanje razvoja tehnologije električnog vertikalnog poletanja i sletanja (eVTOL). Lekcije naučene na trkačkoj stazi na nebu direktno će se primenjivati na razvoj budućih, masovno dostupnih vazdušnih taksija, koji bi mogli da reše problem saobraćajnih gužvi u velikim gradovima širom sveta.
Trke bez vozača: Kada veštačka inteligencija preuzme volan
Dok su jedni gledali u nebo, drugi su sa nevericom posmatrali trkačku stazu na zemlji, gde se odvijala revolucija drugačije vrste. U centru pažnje bila je Abu Dabi autonomna trkačka liga (A2RL), takmičenje koje pomera granice mogućeg u svetu automobilizma.
Zamislite red identičnih, super-brzih bolida Super Formule, sposobnih da dostignu brzine i do 300 km/h. Jedina razlika među njima? Ne postoji vozač. Umesto njega, u kokpitu se nalazi moćan računarski sistem. Pobednik nije onaj sa najviše hrabrosti, već tim inženjera i programera koji je razvio najsofisticiraniji AI algoritam.
A2RL je više od pukog takmičenja; to je ultimativni test za veštačku inteligenciju u ekstremnim uslovima. Timovi sa vodećih svetskih univerziteta i tehnoloških instituta takmiče se za nagradni fond od preko 2 miliona dolara, kodirajući softver koji donosi odluke u deliću sekunde – kada kočiti, kako proći kroz krivinu, kada preteći protivnika. Tehnologija koja se ovde razvija direktno utiče na bezbednost i efikasnost autonomnih vozila koja ćemo jednog dana svi koristiti na javnim putevima. Gudvud je bio savršena prilika da se široj javnosti pokaže koliko je ova tehnologija napredovala.
Robot koji pleni poglede: Više od tehnološke igračke
Između letećih i samovozećih automobila, pažnju je krao i jedan četvoronožni posetilac – robot Spot, čuvene kompanije Boston Dynamics. Iako mnogima poznat sa interneta po svojim agilnim pokretima koji podsećaju na psa, videti ga uživo je potpuno drugačije iskustvo.
Spot je na Gudvudu demonstrirao svoje neverovatne sposobnosti kretanja po neravnom terenu, savladavanja prepreka i interakcije sa okolinom. On nije samo robot za zabavu; Spot je moćna platforma koja se već koristi u realnom svetu. Opremljen kamerama i senzorima, on obavlja inspekcije na opasnim i nepristupačnim mestima poput gradilišta, fabrika ili postrojenja za proizvodnju energije. Njegova uloga u budućnosti industrije, logistike i javne bezbednosti biće ogromna, a prisustvo na festivalu brzine simbolizuje sve dublju integraciju napredne robotike u sve aspekte naših života.
Zelena snaga za održivu budućnost
Ispod hauba mnogih vozila, i u rezervoarima aviona koji su nadletali festival, krila se još jedna tiha, ali presudna inovacija – održivo gorivo. Konkretno, održivo avio-gorivo (SAF – Sustainable Aviation Fuel) igralo je ključnu ulogu.
Ova goriva se ne dobijaju iz fosilnih izvora, već iz obnovljivih sirovina poput bio-otpada, algi ili se sintetički proizvode korišćenjem „uhvaćenog“ ugljen-dioksida i zelene energije. Njihovom upotrebom drastično se smanjuje ugljenični otisak, čak i do 80% u poređenju sa tradicionalnim gorivima. Predstavljanje ove tehnologije na događaju posvećenom brzini šalje snažnu poruku: budućnost performansi ne mora biti u sukobu sa ekološkom odgovornošću. Inovacije poput SAF-a su ključne kako bi strast prema brzini i putovanjima mogla da se nastavi na održiv način.
Zaključak: Pogled u sutrašnjicu
Festival brzine u Gudvudu je dokazao da je budućnost mobilnosti uzbudljivija nego ikada pre. Tehnologije koje su do juče bile rezervisane za naučnofantastične filmove sada su funkcionalni prototipovi koji pomeraju granice. Od nebeskih trka koje najavljuju revoluciju u urbanom prevozu, preko AI sistema koji redefinišu pojam vožnje, do robota koji postaju naši partneri u radu – jasno je da ulazimo u novu eru. Gudvud više nije samo festival brzine, već prozor u svet sutrašnjice koji se stvara pred našim očima.
