Pre deset godina reditelj Ken Levine i njegov studio, Irrational Games, uveli su nas u trulo društvo Columbie s izborom: želite li baciti bejzbolsku lopticu na međurasni par ili je umesto toga baciti na netrpeljivog spikera?
Hoćete li počiniti zločin iz mržnje ili se suprotstaviti ugnjetavanju? Bez obzira na opciju koju odaberete, scenario se odvija identično, s loptom ostavljenom po strani dok protagonist Booker DeWitt koristi električni alat kako bi izbrisao lice policajca. Sekvenca je i hrabar uvod u istraživanje BioShock Infinitea o lošem odnosu Amerike s rasom i pokazatelj da će takvo istraživanje biti duboko pogrešno.
Pogrešno postupanje u ovom trenutku prenosi sve probleme BioShock Infinitea; da će se na kraju spustiti u situaciju koja crnu revolucionarku Daisy Fitzroy prikazuje kao čudovište ništa bolje od kolumbijskog ultra-nacionalističkog vođe, Zacharyja Comstocka. Poslednju polovinu igre provešćete pucajući na potlačenu radničku klasu. A njegova poruka se na kraju izgubiti među njegovim multiverzalnim ambicijama. I tako se BioShock Infinite osudio na život u senci svoje najveće greške.
Na svoju desetu godišnjicu, Bioshock Infinite ostaje neverovatno hrabar FPS koji se suočava s temama rasizma i klasizma na način na koji je nekoliko AAA igara od tada pokušalo. Dok ta istraživanja posustaju u drugoj polovini, prva poglavlja Infinitea bave se temama s nepokolebljivim poverenjem u vlastita uverenja i publiku. Osporava mišljenja kolumbijske vladajuće klase i industrijskih vođa te koristi izrazito neprilagođen jezik i slike kako bi opisao užeglo srce ovog grada koji nosi oblake. Pre desetak godina takve su se teme u video igri smatrale aktuelnima. No 2023., dok se u stvarnom svetu vode brojne istaknute bitke oko ljudskih prava, gradski pristup evanđeoskom populizmu čini Columbiju strašnijom nego što je ikad bila.