Igre koje izlaze u Early Access-u danas više nisu ništa novo, a za mnoge naslove to znači da dobijemo mnogo bolji proizvod nego što bismo dobili sa standardnim izdanjem. Teško je zamisliti da bi nešto poput Dead Cells ili Phasmophobia bilo toliko uglađeno i prepuno sadržaja bez tog produženog perioda u kojem rani usvajači pomažu da se isprave početni problemi, ali da li Early Access funkcioniše za sve igre? Kao single-player Metroidvania, Biogun možda ne bi bio moj prvi izbor za izdanje u Early Access-u, ali je teško poreći kvalitet igre.
U svetu Biogun-a postoji kriza koja je gotovo previše užasna da bi se zamislila. Psi su pod pretnjom izumiranja zbog strašnog Dooper virusa. U poslednjem pokušaju da spasi pseću vrstu, Bek je stvorio mikroskopsko stvorenje nalik prasiću koje ubrizgava u svog psa kako bi otkrio kako da se izbori sa ovom virusnom pretnjom. Vi ćete biti taj sićušni prasić u ovoj avanturi kroz telo vašeg simpatičnog psa. Ovo je jedinstvena mini avantura sa velikim posledicama.
Ispostavlja se da kada pas bude zaražen Dooper virusom, mnoštvo minijaturnih čudovišta se nastani u njemu, ali na sreću, imate svo naoružanje koje vam je potrebno da ih uništite. Možete kontrolisati tačno gde pucate desnim stikom, i ispaliti svoj pouzdani laser desnim okidačem. Da ne biste uvek morali da držite palac zaduženim za ciljanje, ako pustite stik, nastavićete da pucate u poslednjem pravcu u koji ste ga usmerili. Ovo je zaista korisno kada se krećete kroz opasne cevi psećeg tela i osigurava da možete da se fokusirate na izbegavanje.
Čak i u prvim satima Biogun-a, postoji ogromna raznolikost virusnih neprijatelja i smrtonosnih mesnatih zamki u prostorijama tela. Sve vrste jezivih gmizavaca i svetlucavih nerava više su nego voljne da vas unište, pa ćete morati da ostanete pribrani da biste preživeli. Kada vas pogode, na sreću možete se izlečiti uz cenu dela energije, koja se regeneriše kada pogodite neprijatelje svojim blasterom. Nije potrebno dugo da se napuni energija, pa ćete se naviknuti na stalno lečenje, što je božji dar u teškim borbama protiv bosova.
Bosovi u Biogun-u su definitivno deo igre koji sam najviše uživao, svaki sa svojim zabavnim trikovima koje treba iskoristiti i nizom smrtonosnih napada koje treba izbegavati. Prvi sa kojim sam se suočio nije puno napadao sam, već je umesto toga oslobađao ogromne talase buba koje bi se nasumično kretale i nanosile štetu, što je značilo da su mi odvraćale pažnju od nanošenja štete onome ko ih stvara. Drugi bos je bila ogromna odskakujuća lopta koja bi se ubrzavala kada bi bila oštećena do gotovo komičnih nivoa. Kreativnost bosova je jednostavno divna, a toliko ih ima koji vrebaju po telu.
Pobeđivanje ovih bosova otključava sve vrste tradicionalnih Metroidvania sposobnosti koje će vam pomoći da se krećete okolo, od sposobnosti da lebdite kroz vazduh za dodatno zadržavanje preko većih praznina, do sposobnosti da dodate dodatnu vatrenu moć svojim projektilima punjenjem energije. Korišćenje novih sposobnosti za pristup novim oblastima ili pronalaženje skrivenih kolekcionarskih predmeta jednako je zadovoljavajuće kao što biste se nadali od Metroidvania igre, a dobijate ih lepim tempom.
Količina različitih sjajnih predmeta koje možete prikupiti u Biogun-u je impresivna, a sve što skupite oseća se vredno prikupljanja. Postoje korisne stvari poput čipova koje možete opremiti na mestima za čuvanje igre kako biste se pojačali, kao što je onaj koji sam koristio i koji mi je dao malog robota pomoćnika koji je napadao najbližeg neprijatelja. Takođe postoje neki kolekcionarski predmeti koji nisu baš potrebni, ali su i dalje dobrodošli dodatak, poput smešnih malih dodataka koje možete nositi dok skačete po unutrašnjosti psa.
Razvijači Biogun-a rekli su da je igra u Early Access-u kako bi dodali više sporednog sadržaja i obogatili je, ali iskreno, količina dodataka već sada mi deluje sjajno. Pokupio sam brojne sporedne misije u prvom satu igranja, od kojih su neke delovale posebno velike po obimu. Takođe, postoji mnogo sitnica koje čine da igra deluje kompletna već sada, kao što su tačke za preuzimanje mape koje se mogu unaprediti kako bi bile efikasnije i centralna oblast sa prodavnicama u kojima možete potrošiti svoju valutu.
Dok sam igrao Biogun u njegovom trenutnom obliku, nijedan deo mene nije osećao da igram Early Access igru. Sa divnom borbom, odličnim unapređenjima i ozbiljnim nivoom poliranja, Biogun već sada deluje kao igra o kojoj ljubitelji žanra moraju da znaju. Ako želite da sačekate ultimativno anatomsko iskustvo, čekanje na verziju 1.0 je više nego razumljivo, ali ako žudite za vrhunskom Metroidvania igrom i ne možete više da čekate, onda vam preporučujem da uzmete Biogun sada.