Jedan od najvećih izazova sa kojim se roditelji, nastavnici i društvo suočavaju kada je reč o bezbednosti dece na internetu jeste izloženost neprimerenom sadržaju. Za razliku od prošlih vremena, kada je pristup štetnim ili uznemirujućim materijalima bio ograničen i kontrolisan, danas je dovoljan jedan klik da dete dođe u kontakt sa sadržajem koji može ostaviti dugotrajne posledice po njegov emocionalni, psihološki i moralni razvoj.
Neprimeren sadržaj obuhvata širok spektar materijala – od pornografije i eksplicitnog nasilja, preko govora mržnje i diskriminacije, do dezinformacija i sadržaja koji promoviše rizično ili destruktivno ponašanje. Pornografski materijali, lako dostupni čak i putem obične pretrage, mogu stvoriti iskrivljenu sliku o seksualnosti, odnosima i pristanku. Izloženost ovakvom sadržaju u ranom uzrastu može negativno uticati na formiranje stavova, očekivanja i granica u intimnim odnosima, a kod mlađe dece izazvati zbunjenost, strah ili sram.
Eksplicitni prikazi nasilja, bilo u video snimcima, vestima ili video igrama, mogu umanjiti osetljivost na patnju drugih i normalizovati agresivno ponašanje. Kod dece koja su posebno osetljiva, ovakvi prizori mogu izazvati noćne more, anksioznost i izbegavanje određenih situacija iz straha da će se nasilje ponoviti. Govor mržnje i diskriminacija, često prisutni u komentarima na društvenim mrežama ili forumima, oblikuju način na koji deca doživljavaju različite društvene grupe, podstičući predrasude i netoleranciju.
Posebno opasna kategorija neprimerenog sadržaja jeste onaj koji promoviše rizično ponašanje. U poslednjim godinama sve su češći takozvani „izazovi“ (challenges) koji od učesnika zahtevaju opasne radnje – od samopovređivanja do potencijalno smrtonosnih eksperimenata. Deca, vođena željom da se dokažu pred vršnjacima ili steknu popularnost na mreži, mogu olako pristati na učestvovanje u takvim aktivnostima, ne shvatajući pune posledice.
Dezinformacije i lažne vesti predstavljaju još jedan ozbiljan problem. Deca često nemaju razvijene veštine kritičkog razmišljanja koje su potrebne da bi razlikovala verodostojne izvore od obmanjujućih. To ih čini podložnim manipulaciji, prihvatanju netačnih podataka i donošenju odluka na osnovu pogrešnih informacija.
Prevencija izloženosti neprimerenom sadržaju zahteva kombinaciju tehničkih i obrazovnih mera. Tehnički deo podrazumeva uključivanje opcija bezbedne pretrage (SafeSearch) na pretraživačima i platformama poput YouTube-a, korišćenje softvera za roditeljsku kontrolu i filtriranje sadržaja, kao i podešavanje aplikacija i uređaja tako da ograniče pristup materijalima koji nisu primereni uzrastu deteta. Ipak, ni najsofisticiraniji filteri nisu nepogrešivi, pa edukacija ostaje ključna.
Roditelji i nastavnici treba da razgovaraju sa decom o tome kakav sadržaj je štetan i zašto. Umesto zastrašivanja, važno je pružiti jasna, uzrastu prilagođena objašnjenja i razvijati kod dece sposobnost prepoznavanja i izbegavanja problematičnih materijala. Potrebno je naglasiti da ono što vide na internetu nije uvek odraz stvarnosti, kao i da imaju pravo da odbiju gledanje ili učestvovanje u nečemu što im izaziva nelagodu.
Ako dete ipak dođe u kontakt sa neprimerenim sadržajem, ključno je reagovati smireno i podržavajuće. Važno je saslušati kako se oseća, odgovoriti na pitanja i, ako je potrebno, potražiti stručnu pomoć – posebno ako je sadržaj izazvao strah, uznemirenost ili promenu ponašanja. Ovakvi razgovori ne samo da pomažu detetu da obradi ono što je videlo, već i jačaju odnos poverenja, čineći ga spremnijim da ubuduće otvoreno podeli slična iskustva.
Milena Šović, M.Sc.,CSM, CSPO
AI Implementation Specialist & Content Trainer
