Jedna od najozbiljnijih pretnji sa kojom se deca mogu suočiti u digitalnom prostoru jeste kontakt sa nepoznatim osobama. Internet, društvene mreže, onlajn igre i aplikacije za ćaskanje omogućavaju povezivanje ljudi širom sveta, ali ta dostupnost krije opasnost – iza prijateljske poruke ili privlačnog profila može se kriti osoba sa namerom da manipuliše, iskoristi ili povredi dete.
Onlajn predatori su odrasle osobe koje internet koriste kako bi uspostavile kontakt sa decom, najčešće sa ciljem seksualnog iskorišćavanja. Njihova taktika retko je direktna i otvorena; umesto toga, oslanjaju se na postepeno građenje odnosa kroz proces poznat kao grooming. Grooming je planski, manipulativni pristup u kojem predator, korak po korak, pridobija poverenje deteta kako bi ga uvukao u rizične i štetne situacije.
Ovaj proces često počinje identifikacijom potencijalne žrtve. Predatori tragaju za decom koja deluju usamljeno, imaju problema u komunikaciji sa vršnjacima ili otvoreno dele lične informacije na internetu. Zatim sledi uspostavljanje kontakta, koje može izgledati bezazleno – razgovori o hobijima, školi, problemima ili interesovanjima deteta. Tokom ove faze predator se može predstavljati kao vršnjak ili osoba koja „razume“ dete bolje od drugih, često nudeći emocionalnu podršku i poverljive razgovore.
Sledeća faza je izolacija. Predator pokušava da udalji dete od prijatelja i porodice, uveravajući ga da ga niko drugi ne razume ili ne podržava. U tom trenutku počinje i postepeno uvodjenje seksualnih tema u razgovore, bilo kroz sugestivne komentare, traženje intimnih fotografija ili video snimaka, bilo kroz predloge susreta uživo. Kada dođe do razmene kompromitujućih materijala, predator može preći na ucenu – taktiku poznatu kao sextortion – zahtevajući dodatne slike, video snimke ili seksualne usluge pod pretnjom da će materijal podeliti sa drugima.
Najopasniji ishod ovakvog kontakta je pristajanje deteta na susret uživo. Takvi susreti nose ekstremne rizike, uključujući seksualno zlostavljanje, fizičko nasilje ili otmicu. Problem je dodatno složen jer deca često veruju da „poznaju“ osobu sa kojom su mesecima razgovarala, ne shvatajući da je cela komunikacija bila pažljivo osmišljena manipulacija.
Platforme na kojima se ovakvi kontakti najčešće ostvaruju uključuju društvene mreže kao što su Facebook, Instagram, TikTok i Snapchat, zatim onlajn igre sa ugrađenim četovima, kao i aplikacije i forume koji omogućavaju anonimnu komunikaciju. Predatori se posebno lako infiltriraju u zajednice dece i tinejdžera u igrama, jer deljenje zajedničkog interesa – same igre – brzo stvara osećaj povezanosti.
Prevencija ovakvih situacija počinje edukacijom dece o tome da svaka osoba sa kojom komuniciraju onlajn, a koju ne poznaju lično, može imati skrivene namere. Potrebno je objasniti da se lažni profili lako prave i da fotografije, imena i podaci na internetu ne garantuju istinitost. Deca treba da znaju da nikada ne smeju deliti lične informacije, intimne fotografije ili video snimke, kao ni dogovarati susrete bez znanja i prisustva roditelja.
Roditelji, sa svoje strane, moraju održavati otvoren kanal komunikacije sa detetom, bez osude i panike, kako bi ono imalo poverenja da prijavi sumnjive kontakte. Prolazak kroz postavke privatnosti na društvenim mrežama, podešavanje profila na „privatno“ i ograničavanje pristupa ličnim informacijama deo su osnovne zaštite. Tehnička sredstva, poput roditeljske kontrole i praćenja aktivnosti, mogu pomoći, ali ključnu ulogu i dalje igra poverenje i edukacija.
Ukoliko se otkrije da dete komunicira sa nepoznatom osobom koja postavlja neprimerena pitanja ili vrši pritisak, važno je reagovati brzo. Treba sačuvati sve dokaze – prepiske, fotografije, linkove – i prijaviti ih nadležnim organima, platformi ili Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu. Brzo i odlučno delovanje može sprečiti ozbiljne posledice, a pravovremena podrška pomoći će detetu da prevaziđe osećaj krivice i straha.
Milena Šović, M.Sc.,CSM, CSPO
AI Implementation Specialist & Content Trainer
