Obično volimo igre o pravlјenju igrica. One su zabavan način da uđete u glavu kolega programera i pogledate šta oni misle o zanatu. Bilo da su puni brige pune lјubavi, iritirane frustracije ili onih čudnih trenutaka u kojima bacite pogled na vaš posao i shvatite njegovu smešnost, istraživanje vašeg sopstvenog kreativnog pogleda na meta-nivou može da bude odlično iskustvo – kada se dobro uradi. Nažalost, Behind Closed Doors: A Developer’s Tale nije jedna od tih igara.
Ethan, naš avatar, je indie programer koji radi za malu kompaniju na novom projektu. Svakog dana odlazi na posao, prepravlјa trenutnu verziju gradnje, a zatim se vraća kući. Za celu prvu polovinu igre… to je to. Naravno, ovo je veoma kratka igra – brzo igranje dolazi za manje od sat vremena. Veoma je hrabra odluka, međutim, napraviti polusatnu uvodnu sekvencu koja daje vrlo malo, ako uopšte išta i ima, na način na koji se igra.
Svaki put kada bi se zakotrlјao novi dan očekivali smo da ćemo da pronađemo razlog zbog kojeg bi trebalo da igramo ovu igru, i svaki dan se to nije pojavlјivalo. Nije u njegovoj svakodnevnoj rutini da se sprema za posao. Nema ga nigde u studiju. Nije čak ni u njegovim ravnim interakcijama sa njegovom generičnom trudnom ženom. Pisanje uopšte, iako je sporedna komponenta igre, je posebno niska tačka. Znamo da je pisanje dijaloga teško, ali redovi u Behind Closed Doors odišu ili ekstremnim neiskustvom ili strašnim nedostatkom ponovnog nacrta.
Malo je interesantnog ni za način igranja. Dok je Ethan kod kuće, to je osnovno point-i-click istraživanje, koje se brzo iscrplјuje u prvih deset minuta igre. Ako je upareno sa zabavnim likovima i zanimlјivim dijalozima, onda bi ovo mogao da bude prihvatlјiv uvod. Međutim, s obzirom na to da ovo nedostaje, nemamo ništa više od dosadne rutine. Dobrotvorno čitanje bi bilo da bi trebalo da bude dosadno, da se naglasi naporan rad i rutina u kojoj je Ethan zaroblјen. To nije ubedlјivo tumačenje.
Dakle, to je dom. Šta je sa poslom? Ethan-ovo svakodnevno putovanje dovodi do malo više istraživanja u kancelariji i nekih plitkih interakcija sa njegovim saradnicima. Igra se malo menja kada dođe do njegovog računara. Postoji nekoliko e-poruka na koje treba da se odgovori (od gnevnih, prepucavajućih igrača – gde, iznenađujuće, zadovolјavajuće, možete da odgovorite sa jednakim prepucavanjem) i onda je vreme da se poradi na Ethan-ovoj igri. Nadali smo se da ćemo ovde videti zanimlјivu građevinsku mehaniku, ili možda nešto što je istaklo svakodnevnu neseksi stranu razvoja igara, ali ne. ‘Kodiranje’ je na kraju bilo ništa drugo do više puta šamaranje A dok se tekst nije završio sa generisanjem.
Stvari postaju interesantnije kada Ethan zaista testira njegovu igru, prvu od nekoliko interludija u stilu mini igara – ovo je nivo platformera koji postaje složeniji kako nedelјa odmiče. Dobrodošla promena, da kontrole ovde nisu tako nezgodne, a sam nivo tako frustrirajući. Dok je Behind Closed Doors kratka igra, nesrazmerno mnogo vremena je potrošeno samo na pokušaje da se očisti ovaj nivo. Vreme koje svakako nije bilo vredno toga. Nameran izbor da ne bude zabavno? Nešto da se istakne ciklus ponavlјanja kroz koje prave igre prolaze? Opet, nismo ubeđeni.
Priča dobija čudan obrt u drugom poluvremenu. Ethan preskače kancelarijsku zabavu i umesto toga biva uvučen u čudan gamifikovani drugi svet. Ovde mora da završi niz izvučenih kiša metaka i više nivoa platforme da bi pronašao put kući. Tempo se ne pobolјšava, a ni osećaj igre. Vrlo malo toga se poklapa. Nema osećaja kohezije između nivoa, a kraj do kojeg oni vode je isto tako proizvolјan i nezadovolјavajući.
Postoji određeni potencijal u Behind Closed Doors: A Developer’s Tale. Koncept i srž atmosfere frustracije mogli bi, uz mnogo dodatne uglađenosti, da postanu brzo istraživanje klaustrofobije razvoja korporativnih igara. Ali potrebno je mnogo poliranja da bi se tamo stiglo. U njegovom trenutno objavlјenom stanju, Behind Closed Doors izgleda kao prvi nacrt u žurbi. Veliki deo toga treba pooštriti, prepraviti i testirati da bi se osećao vrednim vremena za igru.
Ipak, zadržite deo o slanju uvredlјivih e-poruka nepristojnim igračima. Mnogi programeri će to ceniti.
Za:
- Kratka
- Potencijalno zanimlјiv koncept jednom uglađen
Protiv:
- Frustrirajući nivoi ‘mini igre’
- Bez igranja ili narativne kuke – iskreno, prilično dosadno
- Loše napisano