Autorska prava i veštačka inteligencija (3.deo) – https://www.itnetwork.rs/autorska-prava-i-vestacka-inteligencija-3-deo/
Automatizovano generisanje muzike pomoću veštačke inteligencije (AI) predstavlja novu i inovativnu oblast koja je privukla pažnju muzičke industrije, ali i otvorila niz etičkih i pravnih pitanja. Koristeći velike baze podataka sa postojećim muzičkim delima, AI sistemi mogu stvarati nove kompozicije koje zvuče kao muzika određenih žanrova, pa čak i imitirati stilove konkretnih izvođača i kompozitora. Međutim, ovaj proces stvara ozbiljne izazove u pogledu kršenja autorskih prava, pitanja originalnosti i vrednosti muzike koju generiše mašina.
Kako AI generiše muziku?
VI modeli za automatsko stvaranje muzike obično funkcionišu tako što se obučavaju na velikim bazama podataka koje sadrže hiljade ili milione muzičkih primera. Tokom obuke, AI uči muzičke obrasce, strukture, harmonije, ritmove i druge elemente koji čine muziku u određenom žanru ili stilu. Kada se model obuči, on može koristiti ova znanja da generiše nove muzičke kompozicije koje zvuče kao originalna dela, ali se oslanjaju na stilove i strukture iz prethodno postojećih muzičkih dela.
Etički izazovi
- Pitanje originalnosti i kreativnosti: Jedan od glavnih etičkih izazova u automatizovanom generisanju muzike je pitanje da li se AI muzika može smatrati „originalnom“ ili „kreativnom“. Dok AI algoritmi mogu kombinovati različite muzičke elemente, kritičari tvrde da ovi modeli nemaju stvarnu kreativnost, već samo imitiraju postojeće stilove i obrasce. Ovo može uticati na vrednovanje muzike kao umetničkog oblika, jer se AI kreirana muzika smatra proizvodom algoritma, a ne kreativnog izraza.
- Potencijalni uticaj na profesionalne muzičare: Kako AI alati za generisanje muzike postaju sve sofisticiraniji, postoji zabrinutost da bi mogli ugroziti muzičare i kompozitore čiji rad i prihod zavise od kreativnog stvaranja. Automatizovana muzika može postati brz i jeftin način za dobijanje muzičkog sadržaja, naročito u marketinškim i medijskim industrijama, čime se smanjuje potreba za angažovanjem profesionalnih muzičara.
- Pitanje autentičnosti muzike: Muzika je oblik umetnosti koji izražava emocije, lične doživljaje i kreativnost autora. Kada muzika potiče od algoritma, postavlja se pitanje koliko je ona zapravo autentična. Za mnoge ljude, muzika koju stvara mašina može izgubiti svoj „ljudski aspekt“ i biti shvaćena kao običan proizvod, a ne kao kreativno delo koje nosi emocionalnu vrednost.
Pravni izazovi
- Kršenje autorskih prava: Jedan od najvažnijih pravnih izazova u automatizovanom generisanju muzike je mogućnost kršenja autorskih prava. Pošto se AI modeli za stvaranje muzike obučavaju na postojećim muzičkim delima, postoji rizik da generisana muzika sadrži elemente koji su veoma slični zaštićenim delima. Na primer, AI model može proizvesti melodiju ili ritam koji veoma podsećaju na određenu pesmu, što može predstavljati kršenje autorskih prava na originalno delo.
- Vlasništvo nad AI generisanim delima: Postavlja se pitanje ko može polagati pravo na vlasništvo nad muzikom koju je generisala AI. Da li prava pripadaju programerima koji su stvorili AI model, korisnicima koji su inicirali proces generisanja ili bi ova muzika trebalo da bude deo javnog domena? Ova pravna neodređenost može dovesti do brojnih sporova, naročito u slučajevima kada AI generisana muzika donosi značajne komercijalne prihode.
- Zaštita muzičkih stilova i žanrova: Postoji i pravno pitanje o zaštiti muzičkih stilova i žanrova. Ako AI alat generiše muziku koja je specifično inspirisana stilom određenog umetnika ili žanra, da li umetnik ima pravo da polaganje prava na određeni stil i način muzičkog izražavanja? Dok pojedini umetnici mogu smatrati ovo vidom pohvale ili kulturne inspiracije, drugi mogu doživeti kao umanjenje njihovog autorskog rada.
- Licenciranje i obaveze za obuku modela: Da bi se osiguralo poštenje i pravičnost u upotrebi zaštićene muzike, neke zakonodavne inicijative razmatraju uvođenje obaveznog licenciranja za korišćenje zaštićenog materijala u obuci AI. Ovo bi značilo da bi AI kompanije morale pribaviti dozvolu i licencu za korišćenje muzike u procesu obuke, što bi obezbedilo nadoknadu autorima čiji se rad koristi za razvoj novih alata.
Primeri iz prakse
- Muzički generatori kao zamena za pozadinsku muziku: Kompanije često koriste AI muzičke generatore za kreiranje pozadinske muzike u reklamama, video igrama i aplikacijama. Ova muzika, iako zvučno privlačna, može biti bliska stilu poznatih kompozicija, što predstavlja pravni rizik u slučaju sličnosti sa originalnim delima.
- Primeri u popularnoj muzici: Postoji sve veći broj slučajeva gde AI generiše pesme u stilu poznatih izvođača, kao što su Bob Dilan, Bitlsi ili Madona. Ovo može dovesti do pravnih sporova, naročito ako se muzika koristi u komercijalne svrhe ili ako javnost počne da se okreće AI generisanoj muzici umesto originalnim izvođačima.
Moguća rešenja
- Razvoj etičkih i pravnih smernica: Zakonodavci i stručnjaci iz oblasti muzike mogu raditi na razvoju smernica i standarda koji bi regulisali upotrebu AI u muzičkoj industriji. Ove smernice bi mogle uključiti pravila o licenciranju, transparentnosti u obuci AI sistema i zaštiti muzičara i kompozitora od potencijalnih zloupotreba.
- Obavezno licenciranje za obuku AI modela: Uvođenje obaveznog licenciranja za korišćenje zaštićene muzike za obuku AI modela moglo bi pružiti pravičnu nadoknadu autorima i osigurati da se poštuju prava na intelektualnu svojinu. Licenciranje bi omogućilo autorima da zadrže kontrolu nad svojim delima i ostvare finansijsku naknadu za korišćenje njihovih radova u razvoju AI I tehnologija.
- Tehnička rešenja za zaštitu muzike: Tehnološka rešenja, kao što su blokčejn i digitalni vodeni žigovi, mogu pomoći u praćenju i zaštiti muzike od zloupotrebe u AI obuci. Ova rešenja bi omogućila umetnicima i vlasnicima prava da bolje kontrolišu upotrebu svojih dela u obuci AI modela, jer bi mogli da prate ko koristi njihov rad i na koji način. Blokčejn tehnologija, na primer, omogućava kreiranje digitalnih zapisa o vlasništvu i istoriji upotrebe, čime se osigurava transparentnost i sprečava neovlašćeno korišćenje muzike.
Zaključak
Automatizovano generisanje muzike pomoću AI donosi veliki potencijal za inovaciju u muzičkoj industriji, ali istovremeno predstavlja značajne etičke i pravne izazove. Kako VI modeli nastavljaju da napreduju i generišu sve kvalitetnije muzičke kompozicije, neophodno je osigurati da se poštuju autorska prava i zaštiti integritet kreativnog rada.
Rešenja u vidu obaveznog licenciranja, tehnološke zaštite i razvoja etičkih standarda mogu pomoći da se ovi izazovi prevaziđu i omogući razvoj VI tehnologija uz poštovanje prava muzičara i kompozitora. Na ovaj način, AI može postati alat koji doprinosi kreativnosti i razvoju muzike, bez ugrožavanja vrednosti i autentičnosti ljudskog umetničkog izraza.
Nastaviće se…
Milena Šović, M.Sc.,CSM
Prompt Engineer & AI Educator