Zamislite da uđete u dizajnersku agenciju 2026. godine i kažete da i dalje koristite Adobe XD ili Sketch. Reakcija? Tišina, pa blagi osmeh sažaljenja, a onda neko prošapće: „Pa on je još uvek na XD-u…“. Kao da ste rekli da koristite Windows 95 ili da dizajnirate u PowerPointu. Figmu su svi prihvatili kao standard – browser-based, kolaborativan, brz, besplatan za male timove. Ali da li je to zaista dobro za industriju? Ili smo samo zamenili jedan monopol (Adobe) drugim, još opasnijim, jer je ovaj novi „kul“ i svi ga vole?
Na ITNetwork.rs ne pišemo ovaj tekst da bismo branili Adobe ili napadali Figmu iz inata. Pišemo jer smo u poslednjih nekoliko godina videli kako se cela dizajnerska industrija u Srbiji i regionu prebacila na jedan alat kao da nema alternative. To nije zdravo. To je opasno. I vreme je da otvoreno razgovaramo o tome zašto je dominacija Figme problematična, čak i ako je alat zaista odličan.
Kako je Figma postala „jedini pravi alat“
Početkom 2020-ih Figmu je bila simpatična alternativa – besplatna za male timove, rad u browseru, real-time kolaboracija. Tada je Adobe XD bio glavni konkurent, Sketch je imao probleme sa performansama na velikim fajlovima, a Figma je izgledala kao svež vazduh. Do 2023. godine Adobe je pokušao da je kupi za 20 milijardi dolara, ali su regulatori blokirali dogovor. Umesto da se povuče, Figma je nastavila da raste eksponencijalno.
Danas, 2026. godine, Figma je de facto standard. Većina agencija u Beogradu, Novom Sadu i Zagrebu koristi je za sve – od wireframe-a do finalnih dizajna i handover-a developerima. Deveti ili deseti dizajner koji dođe na razgovor za posao i kaže da ne zna Figmu dobije automatski minus bod. To više nije izbor. To je gatekeeping.
Prednosti koje niko ne može da ospori
Budimo pošteni – Figma je zaista dobra. Real-time kolaboracija je revolucionarna: više dizajnera radi na istom fajlu istovremeno, komentarišu, menjaju, vide izmene uživo. Auto-layout, varijante, dev mode, pluginovi – sve je toliko glatko da se Adobe XD i Sketch čine zastarelim. Browser-based pristup znači da ne morate da instalirate ništa, a fajlovi su u oblaku, pa ih ne gubite ako vam se sruši laptop.
Za male timove i freelancere to je spas. Besplatni plan je dovoljno moćan da većina ne mora da plaća. Zato je Figma osvojila srca – nije samo alat, već ekosistem koji je postao deo kulture dizajna.
Rizici monopola: Šta ako Figma sutra podigne cene ili promeni pravila?
Evo gde stvari postaju opasne. Kada jedan alat postane toliko dominantan, gubimo raznovrsnost. Adobe je decenijama bio monopolista i svi smo se bunili protiv njegovih cena i zatvorenog ekosistema. Sada smo zamenili jedan zatvoreni sistem drugim – samo što je ovaj novi „kul“ i svi ga vole, pa manje kritikujemo.
Šta ako Figma 2027. ili 2028. godine podigne cene za enterprise klijente? Šta ako uvede ograničenja na besplatni plan? Šta ako promeni politiku podataka ili proda kompaniju nekom kome ne verujemo? Većina agencija u Srbiji nema plan B. Njihovi dizajneri znaju samo Figmu. Ako se nešto desi, cela industrija bi bila u problemu.
Primer iz prakse: 2025. godine kada je Figma imala veći outage (bio je dug oko 4 sata), neke agencije su bukvalno stale. Dizajneri nisu mogli da rade jer su svi fajlovi bili u oblaku. Nisu imali lokalne kopije, nisu imali alternativni alat. To je opasna zavisnost.
Zašto su alternative skoro nestale
Sketch je izgubio veliki deo tržišta jer nije bio dovoljno brz u kolaboraciji. Adobe XD je ugašen 2023. godine – Adobe je priznao poraz i usmerio snage na druge proizvode. Framer je dobar za prototipe, ali nije zamena za ceo workflow. Penpot je open-source alternativa, ali još uvek nedovoljno zreo za velike timove.
Rezultat? Dizajnerska industrija je postala homogenija nego ikad. Svi koriste iste komponente, iste stilove, iste pluginove. Kreativnost pati jer se svi kreću u istom ekosistemu. Kada svi koriste isti alat, svi razmišljaju slično.
Budućnost 2026–2030.: Šta nas čeka ako se ništa ne promeni
Do 2027. godine očekujemo da će Figma imati preko 80% tržišnog udela u profesionalnom UI/UX dizajnu. Adobe će verovatno pokušati da se vrati sa novim alatom ili agresivnijim cenama za Creative Cloud, ali teško će povratiti poverenje. Open-source alternative poput Penpota će rasti, ali sporo.
U najgorem scenariju: Figma postaje „novi Adobe“ – skupa, zatvorena, sa sve više ograničenja. Dizajneri će se buniti, ali će i dalje koristiti jer „svi je koriste“. U najboljem scenariju: pojaviće se jak konkurent (možda od velikog tech giganta ili open-source zajednice) koji će ponuditi sličnu kolaboraciju, ali sa boljom privatnošću i nižim cenama.
Šta mi kao industrija treba da uradimo
Ne tražim da svi prestanu da koriste Figmu sutra. Tražim raznovrsnost. Svaka agencija treba da ima bar jedan alternativni alat u kojem tim može da radi ako Figma padne. Dizajneri treba da uče više alata – ne samo da budu „Figma majstori“. Klijenti treba da traže fajlove u otvorenim formatima, a ne samo Figma linkove.
I najvažnije: prestanimo sa gatekeepingom. Ako neko koristi Sketch ili Adobe XD, to ne znači da je dinosaurus. To znači da ima drugačiji workflow. Industriju čine ljudi, a ne alati.
Figmu volimo, ali ne smemo da joj se klanjamo
Figmu je trenutno najbolji alat za većinu timova. To je činjenica. Ali kada jedan alat postane toliko dominantan da se koristi kao sinonim za profesiju, gubimo raznovrsnost, kreativnost i otpornost. Monopol, čak i „dobri“ monopol, na kraju šteti svima – korisnicima, dizajnerima i samoj industriji.
Zato sledeći put kada čujete „Ako ne koristiš Figmu, ti si dinosaurus“, setite se da su i Adobe nekada bili „jedini pravi alat“. I pitajte se: da li želimo da ponovimo istu grešku?
Podelite ovaj tekst ako ste ikada osetili pritisak da pređete na Figmu samo zato što „svi koriste“. Razgovarajte sa kolegama. Probajte alternative. Jer dizajn industrija treba da bude raznovrsna, a ne da se svi klanjaju jednom browser tab-u.
