U svetu tehnologije, retko koja kompanija uspeva da izazove toliko buke kao OpenAI. Od kada je ChatGPT ugledao svetlost dana, priča o veštačkoj inteligenciji postala je globalna. Međutim, najnovija najava o fokusiranju na „superinteligentnu“ AI koja će nas sve nadmašiti, a posebno tempiranje te najave, izaziva buru reakcija i dovodi do pitanja: da li je OpenAI zaista posvećen etičkoj bezbednosti ili je u pitanju vešto osmišljen marketinški potez, možda čak i potez očajnika?
Dramatična objava: Panika ili strateški potez?
Nedavno je tim zadužen za „superusklađivanje“ u OpenAI-ju, koji predvodi profesor Jan Leike, objavio dramatično pismo. U njemu se navodi da su OpenAI i Google DeepMind (rivalska kompanija) „nespremni“ za pretnje koje bi mogla doneti superinteligentna veštačka inteligencija. Prema njihovom mišljenju, takva AI bi mogla da nas „nadmudri, nadmaši i zameni“, a samim tim i da preuzme kontrolu nad čovečanstvom. Zvuči kao scenario iz naučnofantastičnog filma, zar ne? Pa, čini se da se to sve češće čuje iz usta onih koji su najbliže razvoju ovih tehnologija.
Posebno je zanimljivo što ova objava dolazi samo nedelju dana nakon što je OpenAI predstavio svoj novi flagship AI model, GPT-4o. Ovaj model, sa svojim naprednim multimodalnim sposobnostima (prepoznavanje glasa, slike, teksta u realnom vremenu), već je podigao obrve zbog svoje, blago rečeno, „jezive“ sposobnosti da zvuči kao ženski AI asistent iz filma „Her“. Iako je OpenAI demantovao da je korišćen glas glumice Scarlett Johansson (koja je pozajmila glas u tom filmu), sličnost je bila frapantna.
Teorije zavere i marketinški trikovi
Teorije zavere i marketinški trikoviMnogi kritičari smatraju da je cela priča o „opasnoj superinteligenciji“ samo taktika OpenAI-ja da privuče pažnju, obezbedi finansiranje i potencijalno izbegne strogu regulativu. Kada se govori o apokaliptičnim scenarijima, vlade i investitori su spremniji da otvore novčanike, zar ne? Neki su čak uporedili ovu situaciju sa taktikom „strah, neizvesnost i sumnja“ (FUD – Fear, Uncertainty, Doubt) koju su u prošlosti koristile tehnološke kompanije kako bi stekle prednost.
Osim toga, postoji argument da se fokusiranjem na „superinteligentnu“ AI, skreće pažnja sa trenutnih i mnogo realnijih problema koje veštačka inteligencija već donosi. Među njima su:
- Pristrasnost algoritama: AI sistemi uče iz podataka, a ako su ti podaci pristrasni (što je često slučaj), AI će ponavljati i pojačavati te pristrasnosti, što može dovesti do diskriminacije u zapošljavanju, kreditiranju ili čak u sudstvu.
- Dezinformacije i deepfake tehnologija: AI može generisati izuzetno uverljive lažne vesti, slike i video zapise, što predstavlja pretnju za demokratiju i društvenu koheziju.
- Gubitak radnih mesta: Automatizacija pokretana AI tehnologijom preti da eliminiše veliki broj radnih mesta, što zahteva ozbiljno promišljanje o budućnosti rada.
- Energetska potrošnja: Trening i održavanje velikih AI modela zahtevaju ogromnu količinu električne energije, što ima značajan uticaj na životnu sredinu.
Kritičari se pitaju, da li je pametnije fokusirati se na rešavanje ovih gorućih problema, umesto na fantomske pretnje superinteligencijom koja tek treba da nastane?
Gde je Google DeepMind u celoj priči?
Zanimljivo je da se u pismu OpenAI-ja spominje i Google DeepMind. Kao što je poznato, DeepMind je takođe gigant u razvoju AI tehnologije. Iako su obe kompanije na čelu inovacija, njihovi pristupi „bezbednosti“ i „usklađivanju“ (alignment) se razlikuju. DeepMind je istorijski bio više fokusiran na etičke aspekte i dugoročne implikacije AI, ali i oni su nedavno bili pod lupom javnosti zbog sličnih pitanja. Postavlja se pitanje da li je ovo pismo deo šireg dogovora između dva giganta da se u javnosti stvori određena percepcija o AI rizicima, ili pak odraz iskrene zabrinutosti?
Regulatorna borba i budućnost AI
Regulatorna borba i budućnost AITrenutna situacija je kompleksna. S jedne strane, tehnološki napredak je neverovatan i donosi brojne koristi. S druge strane, nedostatak jasne regulative i etičkih okvira izaziva zabrinutost. Vlade širom sveta, uključujući Evropsku uniju sa svojim AI Act-om, pokušavaju da uspostave pravila igre, ali tehnologija napreduje brže nego što zakonodavci mogu da reaguju.
Mnogi stručnjaci se slažu da je ključ u saradnji. Potrebno je da vlade, tehnološke kompanije, akademici i civilno društvo rade zajedno na razvoju etičkih smernica i regulative koja će osigurati da se AI razvija na odgovoran način, za dobrobit čovečanstva.
Što se tiče OpenAI-ja, budućnost će pokazati da li su njihove brige o superinteligenciji iskrene ili deo veće strategije. Jedno je sigurno: priča o veštačkoj inteligenciji je tek počela, a sa njom dolaze i brojna pitanja na koja tek treba da nađemo odgovore. Da li će nas GPT-5 ili GPT-6 zaista „nadmudriti“? Možda, ali pre toga, moramo da se pobrinemo da trenutni AI sistemi budu bezbedni, pravedni i korisni. Jer, na kraju krajeva, tehnologija služi čoveku, a ne obrnuto.
