Nobelova nagrada je mnogo više od zlatne medalje i novčane nagrade; to je svetski priznat simbol izuzetnog doprinosa čovečanstvu u oblastima nauke, kulture i mira. Ustanovljena testamentom švedskog pronalazača i hemičara Alfreda Nobela 1895. godine, ova nagrada se dodeljuje od 1901. godine i obavijena je velom fascinantnih pravila, političkih kontroverzi i porodičnih tradicija koje je čine jedinstvenom u svetu. Predstavljamo vam sedam najupečatljivijih činjenica koje možda niste znali o ovom prestižnom priznanju.
1. Ekonomija nije deo Nobelovog testamenta
Jedna od najčešćih zabluda jeste da je Nagrada za ekonomiju originalna Nobelova nagrada. Alfred Nobel je svojim testamentom predvideo samo pet nagrada: za fiziku, hemiju, fiziologiju ili medicinu, književnost i mir.
- Dodatna nagrada: Nagrada za ekonomske nauke, punog naziva „Nagrada Švedske banke u ekonomskim naukama u sećanje na Alfreda Nobela“, dodata je tek 1969. godine. Ustanovila ju je Centralna banka Švedske povodom svoje 300. godišnjice i finansira se iz njenih sredstava, a ne iz originalne Nobelove fondacije. Iako je dodeljuju Švedska akademija nauka (kao i nagrade za fiziku i hemiju) i ima isti status i novčani iznos kao i ostale Nobelove nagrade, tehnički i istorijski, ona nije bila deo Nobelove vizije.
2. Dinastija Kiri: Porodična tradicija genijalnosti
Nobelova nagrada je retko, ali ne i nemoguće, porodično dostignuće. Najčuveniji primer je porodica Kiri, čiji su članovi osvojili impresivnih pet nagrada.
- Jedinstvena žena: Maria Kiri je jedina osoba u istoriji koja je nagrađena u dve različite prirodne nauke. Prvo je 1903. godine, zajedno sa suprugom, dobila priznanje za fiziku (za rad na radioaktivnosti), a zatim 1911. godine i za hemiju (za otkriće radijuma i polonijuma).
- Nasleđe: Njihova ćerka Iren Žolio-Kiri i njen suprug Frederik Žolio nastavili su tradiciju, osvojivši Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine, čime je porodica postala neprevaziđeni rekorder u osvojenim nagradama.
3. Mahatma Gandi: Veliki propust Komiteta
Iako je Nobelova nagrada za mir postala simbol nenasilne borbe i borbe za ljudska prava, jedan od najvećih boraca za mir u modernoj istoriji, Mahatma Gandi, nikada je nije dobio.
- Višestruke nominacije: Gandi je bio nominovan za nagradu za mir čak pet puta, počevši od 1937. godine. Njegova poslednja nominacija stigla je neposredno pre njegovog atentata u januaru 1948. godine.
- Pravilo i kontroverza: U to vreme, pravila su nalagala da se nagrada ne dodeljuje posthumno, te je te godine komitet odlučio da nagrada za mir uopšte ne bude dodeljena, uz objašnjenje da „ne postoji odgovarajući živi kandidat“. Ovaj propust se i danas smatra jednom od najkontroverznijih odluka u istoriji Nobelovog komiteta.
4. Odbijanje nagrade: Više od pukog priznanja
Iako većina ljudi sanja o Nobelovoj nagradi, neki laureati su je iz različitih razloga odbili, neki pod pritiskom, a neki iz ubeđenja.
- Filozofsko odbijanje: Francuski filozof i književnik Žan-Pol Sartr odbio je Nobelovu nagradu za književnost 1964. godine, jer je smatrao da pisac ne bi smeo da dozvoli da njegov rad bude institucionalizovan i da se pretvori u „instituciju“.
- Politički pritisci: S druge strane, nemački hemičari Rihard Kun i Adolf Butenant, kao i lekar Gerhard Domagk, bili su primorani da odbiju nagrade (dodeljene 1938. i 1939. godine) zbog direktne zabrane Adolfa Hitlera, koji je ovakve nagrade smatrao neprijateljskim. Slično je i sovjetska vlada prinudila Borisa Pasternaka da odbije nagradu za književnost 1958. godine. Ipak, njihove diplome i medalje su im kasnije, kada su političke okolnosti to dozvolile, uručene.
5. Tajna nominacije i pedesetogodišnji embargo
Proces nominacije za Nobelovu nagradu je strogo poverljiv i obavijen tajnom, što doprinosi njenom prestižu.
- Pravila i tajnost: Nominaciju ne možete podneti sami; to mora da učini neko drugi (profesori, bivši laureati, članovi akademija). Imena kandidata, kao i onih koji su ušli u uži izbor, drže se u apsolutnoj tajnosti punih 50 godina. Ovo pravilo, koje je na snazi od 1901. godine, služi kako bi se izbeglo lobiranje, politički pritisci i spekulacije u korist kandidata.
- Posmrtno dodeljivanje: Pravilo nalaže da dobitnik mora biti živ u trenutku objavljivanja nagrade. Međutim, postojalo je nekoliko izuzetaka. Od 1974. godine, jasno je definisano da se nagrada ne može dodeliti posmrtno, osim ukoliko dobitnik premine u periodu između objavljivanja nagrade i ceremonije dodele.
6. Najmlađi i najstariji laureati
Nobelova nagrada ne poznaje starosne granice. U istoriji su je dobijali i tinejdžeri i stogodišnjaci.
- Najmlađi laureat: Malala Jusafzai iz Pakistana postala je 2014. godine najmlađa dobitnica ikada, kada je sa samo 17 godina dobila Nobelovu nagradu za mir za svoj aktivizam.
- Najstariji laureat: Američki fizičar Džon B. Gudinaf drži rekord kao najstariji laureat. On je 2019. godine, u svojoj 97. godini, dobio Nobelovu nagradu za hemiju za doprinos razvoju litijum-jonskih baterija.
7. Zaboravljeni matematičari i ne-dodela
Iako je Alfred Nobel bio izuzetan naučnik, nije uključio nagradu za matematiku. Iako su spekulacije o razlozima brojne (navodno sukob sa matematičarem Magnusom Mitag-Leflerom), pravi razlog je nepoznat. U to vreme su već postojale prestižne matematičke nagrade.
- Preskakanje: Takođe, nagrade nisu dodeljivane u godinama kada Komiteti smatraju da nijedan od predloženih radova ne zaslužuje ovo priznanje, ili zbog vanrednih okolnosti, poput Prvog i Drugog svetskog rata. Ukupno 49 puta nagrade nisu dodeljene. U takvim situacijama, novčani iznos se prenosi u fond za sledeću godinu.
