Zamislite ovo: negde u dubini neke ogromne hale u Arizoni, hiljade servera bruje non-stop, gutajući struju kao da je besplatna, a vodu za hlađenje kao da je iz nekog neiscrpnog izvora. Svaki od tih servera radi za nas – za naše AI upite, cloud skladištenja, streaming filmova – ali po kakvoj ceni? Prema podacima iz 2026. godine, data centri širom sveta troše više energije od celih zemalja poput Argentine ili Holandije, emitujući stotine miliona tona CO2 godišnje. A to nije sve: oni i dalje zagađuju okolinu, troše vodu u vreme suša i stvaraju elektronski otpad koji završava na deponijama. Zeleni hardver u IT-u nije samo modni trend – to je hitan odgovor na ovu katastrofu. U eri kada AI obećava da će nam olakšati život, hardver koji ga pokreće mora da postane zeleniji, ili ćemo svi platiti cenu klimatskih promena.
Ja sam Saša, IT entuzijasta koji godinama prati kako tehnologija utiče na svet oko nas. Dok sam radio na svojim malim projektima, shvatio sam da svaki komad hardvera – od servera do laptopa – ima ugljenični otisak. Ovo pišem jer verujem da možemo bolje: zeleni hardver nije luksuz, već nužnost. U ovom tekstu ćemo duboko zaroniti u temu, sa realnim primerima iz prakse, statistikama koje će vas naterati da razmislite i prognozama za budućnost. Ako ste programer, IT menadžer ili samo neko ko brine za planetu, ovo je tekst koji će vas naterati da preispitate svoj sledeći hardverski izbor. I nećemo ulepšavati: ako ne promenimo kurs, IT će biti jedan od najvećih zagađivača 21. veka. Hajde da vidimo kako se to dešava, zašto je to problem i šta možemo da uradimo – sa fokusom na Srbiju, gde je naš IT sektor u porastu, ali još uvek zavisi od stare infrastrukture.
Šta je zapravo zeleni hardver u IT-u i zašto ga ne smemo ignorisati?
Zeleni hardver u IT-u je sve ono što čini računarske sisteme ekološki prihvatljivim: od dizajna komponenti koje troše manje energije, preko upotrebe obnovljivih materijala, do efikasnog upravljanja otpadom. To uključuje energy-efficient servers (energetski efikasni serveri), low-power processors (procesori sa niskom potrošnjom), SSDs (solid-state drive-ovi) umesto HDD-ova, i data centre koji koriste renewable energy (obnovljivu energiju). Prema definiciji iz Green Software Foundation, zeleni hardver je deo šireg koncepta sustainable computing (održivo računarstvo), gde se fokusira na minimizaciju ugljeničnog otiska kroz ceo životni ciklus opreme – od proizvodnje do reciklaže.
Zašto je ovo važno baš sada, 2026. godine? Jer IT industrija raste eksponencijalno. Prema IEA (International Energy Agency), globalna potrošnja energije data centara dostigla je 415 TWh u 2024. godini, a do 2030. godine mogla bi da se popne na 1.000 TWh – to je 3% svetske električne energije. U Srbiji, gde je IT sektor u porastu sa izvozom od preko 2 milijarde evra godišnje, naši mali data centri i cloud usluge takođe doprinose. Mi još uvek zavisimo od uglja za 60% energije, pa svaki dodatni server znači više emisija. Zeleni hardver nije samo za velike igrače poput Google-a – to je za svakog ko gradi sisteme, od malih startupova u Beogradu do korporacija u Novom Sadu.
Tradicionalni hardver je dizajniran za brzinu, ne za održivost. Stari serveri troše energiju čak i kada su idle (u mirovanju), a hladjenje troši do 40% ukupne energije data centra. Zeleni pristup menja to: koristi ARM-based CPUs (procesori bazirani na ARM arhitekturi) koji troše manje energije od x86, ili modularni dizajn gde se komponente lako nadograđuju umesto da se bacaju. Na primer, u embedded hardware-u (ugrađeni hardver), ultra-low power MCUs (mikrokontroleri sa ultra-niskom potrošnjom) sa deep sleep modom troše manje od 1µA, što je ključno za IoT uređaje. Ovo nije samo tehnički detalj – to je način da smanjimo globalne emisije za milijarde tona.
Šire posmatrano, zeleni hardver je deo većeg pokreta green computing (zeleno računarstvo), gde se fokusira na efikasnost, reciklabilitet i smanjenje e-otpada. Prema Gartneru, do 2028. godine, preko 40% velikih preduzeća će usvojiti hibridne paradigme računarstva, uključujući zeleni hardver, da bi podržali AI bez uništavanja okoline. U Srbiji, gde imamo problema sa zagađenjem vazduha i ograničenim resursima, ovo može da bude prilika: prelazak na zeleni hardver ne samo da štedi novac na računima za struju, već i poboljšava reputaciju našeg IT sektora na evropskom tržištu.
Ali da bismo razumeli zašto je ovo hitno, hajde da pogledamo probleme sa tradicionalnim hardverom – bez filtera.
Problemi sa tradicionalnim hardverom: Energetski vampiri, vodeni lopovi i planine e-otpada
Tradicionalni IT hardver je ekološka katastrofa. Data centri su među najvećim potrošačima energije – u SAD-u troše 4% nacionalne električne energije, a do 2028. godine to bi moglo da bude 12%. Globalno, oni emituju 1% svetskih emisija CO2, što je više od avio-industrije, a do 2030. godine moglo bi da dostigne 8% ako se ne interveniše. U Srbiji, gde je električna mreža preopterećena, svaki dodatni data centar znači veći pritisak na termoelektrane poput Kostolca ili Obrenovca, koje pumpaju CO2 u vazduh. Zamislite: dok se borimo sa zimskim smogom u Beogradu, naši serveri dodaju još jedan sloj zagađenja.
Ali energija nije jedini problem – tu je i voda. Hlađenje servera troši milione litara vode dnevno. Jedan veliki data centar može da potroši 5 miliona galona (oko 19 miliona litara) vode dnevno – ekvivalentno gradu od 50.000 stanovnika. Google je 2023. potrošio 5,6 milijardi galona vode, porast od 24% u odnosu na prethodnu godinu. U Srbiji, sa problemima niskog vodostaja reka poput Dunava i Save, ovo bi moglo da bude katastrofa ako se data centri šire bez regulacije. Na primer, ako neki strani investitor otvori veliki centar u Vojvodini, to bi moglo da utiče na lokalne vodene resurse, posebno u sušnim godinama.
Još gore: Elektronski otpad (e-waste). Svake godine, IT hardver stvara milione tona otpada, sa toksičnim materijalima poput olova, žive i plastike. Prema UN-u, e-waste je najbrže rastući otpad na svetu, a samo 20% se reciklira pravilno. U Srbiji, reciklaža e-otpada je na nivou od 4 kg po stanovniku godišnje, daleko ispod EU proseka od 17 kg. Zamislite gomile starih servera i laptopa na deponijama kod Novog Sada ili Niša – oni curkaju toksine u zemlju i vodu, ugrožavajući zdravlje.
Ovo nije samo ekološki problem – to je ekonomski i socijalni. Povećane emisije dovode do klimatskih promena, ekstremnih vremena poput poplava u Srbiji, koje koštaju milijarde. Investitori izbegavaju kompanije sa slabim ESG (environmental, social, governance – okoliš, društvo, upravljanje) skorom, a u 2026. godini, ESG postaje ključni kriterijum za finansiranje. Dok se hvalimo IT izvozom, naši data centri nas čine saučesnicima u globalnoj krizi. Je li vredno da imamo brzi internet, ako to znači sporije umiranje planete?
Da bismo shvatili dubinu problema, hajde da pogledamo specifične statistike. Prema Deloitte-u, u 2026. godini, AI će ponovo pokrenuti rast hardvera, redefinisati data centre i preoblikovati računarstvo, ali sa ogromnim energetskim zahtevima – potrošnja AI infrastrukture je porasla 166% godišnje u 2025. godini na 82 milijarde dolara. U Evropi, gde Srbija teži da se pridruži, regulacije poput EU Ecodesign for Sustainable Products Regulation (ESPR) zahtevaju od proizvođača da otkrivaju materijale, poreklo i životni ciklus proizvoda počevši od 2026. godine. Ovo nije samo papir – to je pritisak na kompanije da prelaze na zeleni hardver ili gube tržište.
Još jedna dimenzija: Socijalni aspekt. U zemljama poput Srbije, gde je nejednakost velika, zeleni hardver može da pomogne u inkluziji – jeftiniji, efikasniji uređaji omogućavaju pristup tehnologiji siromašnijim slojevima. Ali ako ostanemo na starom, samo bogati će moći da priušte „čistu“ tehnologiju, dok ostali pate od zagađenja.
Sada, kada smo videli bedu, hajde da pređemo na rešenja – sa detaljnim primerima kako zeleni hardver može da promeni stvari.
Rešenja za zeleni hardver: Od energetski efikasnih procesora do inovativnog hlađenja
Srećom, zeleni hardver nudi konkretna rešenja, i to ne samo u teoriji, već u praksi. Počnimo sa hardware efficiency (efikasnost hardvera): Low-power processors poput ARM-based chips troše 15-20% manje energije od tradicionalnih x86. SSDs umesto HDD-ova smanjuju potrošnju jer nemaju mehaničke delove, štedeći do 80% energije u nekim slučajevima. Modularni dizajn, gde se komponente lako nadograđuju, produžava životni vek opreme i smanjuje otpad – na primer, serveri sa zamenljivim modulima mogu da traju 10 godina umesto 3-5.
Za hlađenje: Umesto tradicionalnog vazdušnog, koristi se liquid cooling (tečno hlađenje) ili free-air cooling (slobodno vazdušno hlađenje), što štedi do 40% energije. AI-controlled cooling optimizuje temperature u realnom vremenu, kao što radi Google, štedeći 40% energije. U praksi, kompanije poput Schneider Electric nude liquid-cooled AI klastere, smanjujući potrošnju vode za 30% i energiju za slično. Zamislite data centar u Srbiji koji koristi rečnu vodu za hlađenje, ali reciklirano – to bi moglo da uštedi milione litara godišnje.
Renewable energy: Data centri prelaze na solarne panele, vetar ili hidroenergiju. Meta cilja na 100% renewable do 2030., a već sada koristi post-consumer recycled plastics u hardveru. U Srbiji, gde imamo potencijal za solar i vetar (npr. u Vojvodini), ovo bi moglo da bude rešenje za lokalne centre – na primer, solarni paneli na krovu data centra u Beogradu mogli bi da pokriju 20-30% potrošnje.
Još jedan pristup: Edge computing (rubno računarstvo), gde se obrada podataka radi bliže korisniku, smanjujući prenos i energiju. Prema prognozama, edge će smanjiti emisije za 20% do 2030. Primer: U smart city projektu u Novom Sadu, edge uređaji obrađuju podatke lokalno, štedeći energiju na centralnim serverima.
E-waste management: Koristi se circular economy (kružna ekonomija) – hardver dizajniran za reciklažu, sa materijalima poput biodegradable plastics (biorazgradiva plastika). Apple, na primer, koristi 100% reciklirane retke zemlje u svojim uređajima. U Srbiji, gde je reciklaža slaba, ovo bi moglo da bude model za lokalne IT kompanije – zamislite servere koji se rastavljaju i ponovo koriste, smanjujući deponije.
Ako giganti poput Google-a mogu da implementiraju ovo, zašto mi u Srbiji ne bismo? Naš IT sektor ima talente – vreme je da ih usmerimo ka zelenim inovacijama, umesto da samo kopiramo stare modele.
Da bismo bolje razumeli, hajde da pogledamo kako se ovo primenjuje u praksi – sa detaljnim primerima iz industrije.
Primeri iz prakse: Kako giganti i mali igrači primenjuju zeleni hardver
Hajde da vidimo realne primere, jer teorija je lepa, ali praksa pokazuje istinu. Počnimo sa gigantom: Google je pionir u zelenom hardveru. Njihovi data centri koriste AI za optimizaciju hlađenja, štedeći 40% energije, i svi centri će biti na carbon-free energy (energija bez ugljenika) do 2030. godine. Oni koriste post-consumer recycled plastics u hardveru, smanjujući e-waste za 20%. Primer: U njihovom centru u Finskoj, koriste morsku vodu za hlađenje, štedeći slatku vodu. Ovo nije samo PR – to je ušteda miliona dolara godišnje.
Microsoft: Azure koristi low-power chips poput ARM-based procesora, ciljajući carbon-negative status do 2030. godine. Oni su integrisali ESG u svoje hardverske dizajne, smanjujući emisije za 20% u Azure data centrima. Primer: Njihov underwater data centar u Škotskoj koristi okeansku vodu za hlađenje, eliminišući potrebu za slatkom vodom i smanjujući energiju za 40%.
Amazon: AWS koristi Graviton procesore, koji štede 40% energije u poređenju sa standardnim. Oni su lideri u renewable energy za data centre, sa 100% obnovljivim u nekim regionima. Primer: U Irskoj, njihov centar koristi vetar za napajanje, smanjujući emisije za 50%.
Manje kompanije: U Srbiji, startupovi poput onih u Beogradu koriste ARM servere za lokalne app-ove, štedeći 20% energije u poređenju sa tradicionalnim. Na primer, jedna firma iz Novog Sada razvila je edge uređaj za poljoprivredu koji troši samo 5W, koristeći solarne panele za napajanje – ovo smanjuje emisije i troškove za farmere.
Još primera: Schneider Electric dizajnira liquid-cooled centri, smanjujući vodu za 30% i energiju za slično. Meta koristi recycled metal u serverima i modularni dizajn za lakšu reciklažu. U Evropi, kompanije poput Siemens smanjile su operativni otisak za 66% od 2019. godine, koristeći zeleni hardver u fabrikama.
U embedded hardware-u, trendovi za 2026. uključuju ultra-low power MCUs i e-paper displays (elektronski papir ekrani) za efikasne UI-e, što štedi energiju u IoT uređajima. Primer: U pametnim satovima, ovi ekrani troše 90% manje energije od LCD-a.
Ovi primeri pokazuju da je zeleni hardver primenljiv – od giganta do malih firmi. U Srbiji, gde imamo talente u IT-u, mogli bismo da razvijemo lokalne zeleni hardver rešenja, poput solarnih data centara u sunčanim regionima poput Banata.
Sada, hajde da pogledamo trendove – šta pokreće ovu promenu.
Trendovi u zelenom hardveru: ESG, regulacije i inovacije kao pokretači
ESG (environmental, social, governance) je ključan trend u 2026. godini. Investitori zahtevaju zeleni hardver – kompanije sa slabim ESG gube milijarde. U 2026. godini, EU zahteva izveštavanje o emisijama hardvera, a u Srbiji to dolazi sa pristupanjem. Prema McKinsey-u, do 2026. godine, trendovi poput future of energy and sustainability technologies (budućnost energije i održivih tehnologija) će dominirati, sa fokusom na green IT.
Trendovi uključuju green certifications poput LEED Gold za data centre – Meta ima 100% LEED Gold centara. Energy Star za efikasnu opremu, sa porastom od 22% u semiconductor prihodima 2025. godine zbog zelenih čipova.
Na X-u, diskusije o green hardware-u ističu energy-efficient servers i renewable-powered centri. U Srbiji, trendovi idu ka green IT, ali smo još u zaostatku – naši centri koriste staru tehnologiju, sa visokim emisijama.
Još jedan trend: Modularni hardver i hardware-as-a-service (HaaS), gde se komponente vraćaju i refurbished (obnavljaju). Ovo smanjuje e-waste za 50%. U 2026. godini, ovo će biti standard, posebno sa EU regulacijama o digital product passports (digitalni pasoši proizvoda), koji zahtevaju praćenje materijala i životnog ciklusa.
Ako Srbija ne uhvati ovaj talas, naš IT izvoz će patiti – EU tržišta će preferirati zelene dobavljače, a mi ćemo ostati sa starim, zagađujućim hardverom.
Detaljni primeri iz prakse: Giganti, mali igrači i srpski kontekst
Da bismo videli kako ovo radi u stvarnosti, hajde da proširimo primere. Počnimo sa Google-om: Njihov DeepMind AI optimizuje hlađenje u data centrima, smanjujući potrošnju za 40%. U 2026. godini, oni planiraju da svi centri budu na 24/7 carbon-free energy, koristeći solar, vetar i baterije. Primer: Centar u Danskoj koristi vetar za napajanje, štedeći 100.000 tona CO2 godišnje. Ovo nije samo ekološki – to je i jeftinije, sa uštedama od miliona dolara.
Microsoft: Njihov Project Natick – podvodni data centar – koristi okeansku vodu za hlađenje, eliminišući potrebu za slatkom vodom. U 2026. godini, oni šire ovaj model, sa ciljem carbon-negative do 2030. Primer: U Irskoj, njihov centar koristi 100% renewable, sa modularnim serverima koji se lako recikliraju.
Amazon: AWS Graviton procesori su dizajnirani za nisku potrošnju, štedeći 40% energije u cloud-u. U 2026. godini, oni ulažu u green data centre sa AI-om za optimizaciju, smanjujući emisije za 30%. Primer: Centar u Švedskoj koristi hidroenergiju, sa zero water consumption za hlađenje zahvaljujući cold climate-u.
Manje kompanije: U SAD-u, startupovi poput Ampere Computing nude ARM čipove za servere, štedeći 50% energije u poređenju sa Intel-om. U Srbiji, jedan startup iz Beograda razvio je zeleni IoT uređaj za poljoprivredu, koristeći solarne panele i low-power MCUs – ovo štedi energiju i pomaže farmerima da smanje emisije.
Još primera: Siemens je smanjio operativni otisak za 66% od 2019., koristeći zeleni hardver u fabrikama. Apple koristi 100% reciklirane retke zemlje u uređajima, sa modularnim dizajnom za lakšu popravku. U embedded-u, ultra-low power MCUs sa e-paper ekranima štede energiju u wearable-ovima.
U srpskom kontekstu: Kompanije poput Nordeusa koriste cloud sa zelenim opcijama, ali mali startupovi u Nišu još uvek koriste stari hardver. Primer: Jedna firma iz Novog Sada implementirala edge computing za monitoring vazduha, štedeći 25% energije u poređenju sa centralizovanim serverima.
Ovi primeri pokazuju raznovrsnost – od velikih centara do malih uređaja, zeleni hardver je primenljiv svuda. Ali da bismo videli kuda ide, hajde da pogledamo budućnost.
Budućnost zelenog hardvera: Trendovi do 2030. i dalje
Do 2030., green data centri tržište dostiće 211 milijardi dolara, sa CAGR od 18.6%. Hardware će biti 58% tržišta, sa energy-efficient servers-ima i liquid cooling-om u 1/3 centara. Trendovi uključuju AI super computing platforms koje integruju zeleni hardver za efikasnost.
U daljoj budućnosti, do 2050., hardver će biti modularan, sa zero waste i AI-om za samoopravku. U Srbiji, sa EU integracijom, ESG će biti obavezan, a zeleni hardver ključan za konkurentnost – prognoze kažu da će naši izvozi rasti 20% ako usvojimo ovo.
Trendovi za 2026.: Green computing sa modularnim HaaS-om, gde se hardver vraća i obnavlja. Smart sensing networks sa low-power senzorima za monitoring okoline. Resilient supply chains za zeleni hardver, izbegavajući zavisnost od kritičnih materijala.
U manufacturing-u, investicije u zeleni hardver rastu zbog data centara – kompanije prodaju opremu za AI sa niskom potrošnjom. Green tech market će dostići 102 milijarde dolara do 2031., sa fokusom na renewable storage i carbon capture.
Ako Srbija investira u zeleni hardver sada, mogli bismo da budemo lideri u regionu – ali ako čekamo, bićemo zagađivači sa starom tehnologijom.
Vreme je za zeleni preokret – ili ćemo platiti cenu
Zeleni hardver je ključ za održivi IT. Dok data centri gutaju resurse, inovacije poput efikasnih procesora, liquid cooling-a i renewable energy nude rešenje. U Srbiji, sa našim izazovima, ovo je prilika da budemo deo promene. Podelite ovaj tekst – razgovarajte sa kolegama, implementirajte promene. Jer planeta ne može da čeka – a ni mi.
