Originalni Metal Gear je objavlјen davne 1987. za MSX2 i NES i poslužio je kao uvod u iskustvo Hideo Kojima-e. Iako će kasnije biti u senci nastavka serije, Metal Gear Solid, uticaj koji je imao u popularizaciji žanra stelt igara zacementirao je njegovo mesto u sećanjima gejmera iz tog perioda. UnMetal je prilično direktan naslov programera @epic_fran i duhovitog pogleda izdavača Versus Evil na ovu legendarnu franšizu igrica.
Na početku ispitivanja, priču o UnMetal-u priča njegov protagonista, Jesse Fox, koji se nalazi u vojnom pritvoru ubrzo nakon što je pobegao iz čudnog zatvora gde je optužen za zločin koji nije počinio. Cela igra je stilizovana da mu je nešto sumnjivo sećanje na događaje, zajedno sa blizom stalnom naracijom i razbijanje 4-og zida cepidlačkih detalјa i kontradikcija koji nastaju. Priča je parodija njegovog izvornog materijala kroz i kroz, ali kao izrazito dobra parodija, ismevanje koje je prikazano podjednako je lјubazno i ubedlјivo. Uz to, poznavanje naslova Metal Gear nije potrebno da bi se zabavili, jer priča sija sama po sebi.
Svako ko je čak tangencijalno upoznat sa Metal Gear-om će se osećati kao kod kuće sa UnMetal-ovom igrom. Pogled odozgo nadole i stelt mehanika izgledaju kao da su istrgnuti direktno iz Kojima-inog klasičnog dela. Predmeti igre i zagonetke inventara takođe izazivaju ovu nostalgiju načinom na koji dozvolјavaju određeni nivo kreativnosti u njihovoj upotrebi.
Na sreću, inspirisana imitacija nije sve što UnMetal može da ponudi. On pruža njegov sopstveni obrt u konvencijama žanra kroz neke narativne hirove. Ovo uklјučuje korišćenje subjektivne prirode Jesse-evih sećanja kako bi se omogućilo igraču da promeni određene aspekte njegovog putovanja kako bi se uklopio u njihov stil igre, ili da je igrač primoran da koristi neke od njegovih ograničenih zdravstvenih kompleta da leči neprijatelјe na koje koristi smrtonosnu silu zahvalјujući na Fox-ovo insistiranje da neće ubiti jer nije ubica. Ove stvari unose dovolјno raznolikosti u postupak dok istovremeno rade dovolјno dobro sa utvrđenim tropima da na kraju stvaraju jedinstveno iskustvo.
Iako subjektivnost humora može da navede neke da budu oprezni prema ovakvim parodijama, sa sigurnošću može da se kaže da pisanje UnMetala ne pada u najčešće zamke ovog stila. Nikada se ne čini da se šale nameću zbog njih samih, a priča samu sebe shvata dovolјno ozbilјno da kada se ulepša za komični efekat, i dalјe deluje donekle utemelјeno. Možda je najbolјi trik UnMetal-a to što ogromnu većinu njegovog humora drži podalјe od igranja iz trenutka u trenutak, što omogućava igraču da više puta bude zasleplјen povremenim napadima lakomislenosti koje pronalazi dok se kreće kroz ponekad zaista teške nivoe.
Težak je zadatak stvoriti nešto što odaje počast volјenom delu, jer šta god da se desi uvek će se porediti sa tim originalnim delom, često nepovolјno. Nasuprot ovim izgledima, UnMetal uspeva da pređe liniju i parodije i izuzetnog primera stelt igre odozgo nadole više nego što je u stanju da izdrži takvo ispitivanje. Iako je inspiracija igre očigledna, činjenica je da se takođe ističe po njenim sopstvenim zaslugama što je čini posebnom i vrednom igranja za svakoga ko čezne za retro iskustvom ili pametnim, prijatnim pisanjem.
