Home GAMES The Order: 1886

The Order: 1886

by ITN Team

Već dve generacije, svedoci smo zapanjujuće lepote koju The Order: 1886 ispoljava kroz unapred prerenderovane scene. Nadamo se da će neko, jednog dana, sve to vreme, napor i veliku utrošenu energiju staviti u pristojnu igru. Zapravo, pravi izraz je „pristojan film“. U The Order: 1886 postoji igra, divna, ali neinspirišuća, isprekidana sa nekoliko nespretno postavljenih kratkih događaja, koji se ne integrišu tako dobro u filmsko pripovedanje. Iako  ima dosta pitanja vezanih za The Order: 1886, živimo u doba gde bi relativno bezopasan igrač mogao osigurati prolazak kroz igru, naravno, ukoliko vam nije previše stalo do toga ko puca, u koga se puca i zašto se puca. The Order: 1886  očajnički želi da bude interesantna igra, ali… Vizuelni elementi igre i tehnički detalji su na vrhunskom nivou, ali priča i scenario su samo lepa maska ispod čega gotovo da nema ništa. Veliki nedostatak same igre, nažalost.

The Order: 1886  obećava ludu  mešavinu hard core horora i BioShock – stila, alternativnu istoriju gde su Arturovi vitezovi okruglog stola opstali do kraja 19-tog veka, kao zakleti čuvari naroda protiv natprirodnih stvorenja iz legendi: vukodlaka, vampira i sličnih spodoba. Nakon početnog faktora oduševljenja, problem je u tome što je igra iskoristila sve moguće karte, pa se priča rešava neverovatno sporo. Lov na vukodlake daje prostor za lov na davno izlizane Koknijevce, predvidljiv zaplet za članove Reda, ali zavera ide do vrha , a izdajnik je neko ko se ne razlikuje mnogo od heroja.

The Order 1886

The Order 1886

Zanimljiva stvar u igri je da se pojavljuje u sporednoj ulozi naš poznati naučnik Nikola Tesla, kao član Q ogranaka Reda, omogućavajući vitezovima da koriste munje kao oružje i radio opremu. Igra povremeno pokazuje znake života kada se recimo Lakshmi, indijska kraljica ratnika predvodeći pobunjenike,  pojavljuje sa svojom ćerkom, ali joj je data tragično mala uloga osim što našeg belog heroja Galahada/Grey vuče okolo. Ostatak vremena, likovi se kreću kroz prostorije, govoreći igraču stvari miljama udaljene i ne doprinose nekoj dinamici ili uživanju u igri.

Samu igru The Order: 1886 bi smo mogli da uporedimo sa filmovima sa SyFy kanala, sve je efektno spakovano u 90 minuta, ali nije poželjno dublje zalaziti u ideju i scenario filma. The Order: 1886 je nešto duži, moguće ga je završiti u rasponu od 5 do 7 sati ali igra ostavlja prostora i za nastavak. Veća ironija igre je veliki uspeh koji je ostvarila, jer je razbila barijeru između filmova i igrica. To je dokaz da postoji život u ideji, ali da se treba dodatno ozbiljno razraditi. Igra je najbolji dokaz da možemo igrati film. Videćemo šta će biti u budućnosti i da li će novi Red ispraviti sve postojeće nedostatke postojećeg.

You may also like

Leave a Comment