Zamislite sledeću scenu: sedite na važnom projektnom sastanku. Na stolu je veliki problem, rokovi su ugroženi. U glavi vam se rađa potencijalno rešenje – ideja je malo nekonvencionalna, možda čak i rizična. Osvrnete se po sobi. Svi ćute, gledaju u sto ili u lidera, čekajući instrukcije. Da li ćete progovoriti? Da li ćete rizikovati da vaša ideja bude ismejana, odbačena ili, još gore, shvaćena kao znak da kritikujete postojeći plan? U većini timova, odgovor je, nažalost, „ne“. Najsigurnija opcija je ćutati.
Taj osećaj, ta nevidljiva sila koja guši inovativnost, iskrenost i napredak, jeste odsustvo psihološke sigurnosti.
Biti projektni menadžer ili lider tima danas je mnogo više od praćenja rokova i raspodele zadataka. Vaš najvažniji, i ujedno najteži, zadatak jeste da stvorite okruženje u kojem se svaki član tima oseća dovoljno sigurno da bude svoj – da postavi „glupo“ pitanje, da predloži „ludu“ ideju, da prizna grešku i da izazove status kvo bez straha od kazne ili poniženja. To je suština psihološke sigurnosti, i to je tajni sastojak koji razlikuje prosečne od izvanrednih timova.
Šta je, zapravo, psihološka sigurnost?
Termin koji je popularizovala Ejmi Edmondson, profesorka sa Harvarda, psihološka sigurnost nije isto što i „biti fin“ prema ljudima. To nije stvaranje okruženja u kojem nema konflikta ili neslaganja. Naprotiv.
Psihološka sigurnost je zajedničko uverenje članova tima da je tim kao celina bezbedno mesto za međuljudsko preuzimanje rizika. To je osećaj pripadnosti koji omogućava svakom pojedincu da se pojavi na poslu sa svojim autentičnim „ja“, znajući da će njegove kolege i lider ceniti njegov doprinos, čak i kada pogreši.
U timu sa visokom psihološkom sigurnošću:
- Pitanja se postavljaju bez straha da će neko ispasti neznalica.
- Greške se dele otvoreno kako bi ceo tim iz njih učio, umesto da se skrivaju.
- Povratna informacija (feedback) se daje i prima konstruktivno, a ne kao lični napad.
- Inovativne i smele ideje se podstiču, čak i ako ne uspeju.
Zašto je psihološka sigurnost vaša liderska supersila?
Ulaganje u psihološku sigurnost nije samo „lepo“, ono je direktno povezano sa poslovnim uspehom.
- Podstiče inovacije i rešavanje problema: Najbolje ideje retko kada dolaze od jedne osobe. One se rađaju iz diskusije, debate i kombinovanja različitih perspektiva. Ako se ljudi plaše da govore, kompanija gubi pristup kolektivnoj inteligenciji svog tima.
- Smanjuje broj kritičnih grešaka: U okruženju straha, ljudi će pre ćutati o problemu nadajući se da će nestati, nego što će ga prijaviti na vreme. U psihološki sigurnom timu, problemi se iznose na videlo rano, dok su još mali i rešivi.
- Povećava angažman i motivaciju: Kada se ljudi osećaju cenjeno i sigurno, oni su više od običnih izvršilaca zadataka. Oni postaju proaktivni vlasnici projekta, ulažući svoju kreativnost i energiju u zajednički uspeh.
- Zadržava najbolje talente: Talentovani ljudi ne napuštaju kompanije, oni napuštaju loše menadžere i toksičnu kulturu. Okruženje psihološke sigurnosti je jedan od najjačih magneta za privlačenje i zadržavanje vrhunskih profesionalaca.
Kako projektni menadžer gradi psihološku sigurnost?
Psihološka sigurnost ne nastaje dekretom; ona se gradi svakodnevno, kroz svesne postupke i ponašanje lidera. Vi ste arhitekta kulture vašeg tima.
1. Vodite primerom i pokažite ranjivost Najbrži način da uništite sigurnost jeste da se pretvarate da ste nepogrešivi.
- Priznajte svoje greške: Kada pogrešite, recite to glasno pred timom. „Ljudi, ovde sam ja doneo pogrešnu procenu. Hajde da vidimo kako da ispravimo kurs.“ Time šaljete poruku da je ljudski grešiti.
- Priznajte da nemate sve odgovore: Koristite fraze poput: „Nisam siguran koji je najbolji pristup ovde. Kakva su vaša razmišljanja?“ Ovo poziva tim na saradnju i pokazuje da cenite njihovu ekspertizu.
2. Praktikujte aktivno slušanje Slušanje nije samo ćutanje dok druga osoba govori.
- Postavljajte otvorena pitanja: Umesto „Da li se slažete?“, pitajte „Kako vi vidite ovu situaciju?“ ili „Šta bi moglo da krene naopako sa ovim pristupom?“.
- Pokažite da ste čuli: Nakon što neko završi, parafrazirajte ono što je rečeno: „Ako sam dobro razumeo, ti predlažeš da…“ Ovo pokazuje da zaista obraćate pažnju.
- Zahvalite se na doprinosu: Bez obzira na to da li se slažete sa idejom ili ne, uvek se zahvalite osobi što je podelila svoje mišljenje. „Hvala ti što si ovo izneo/la na videlo. To je važna perspektiva.“
3. Uokvirite rad kao proces učenja, a ne izvršenja Promenite narativ sa „moramo da budemo savršeni“ na „moramo da učimo i napredujemo“.
- Normalizujte neizvesnost: Na početku kompleksnog projekta, recite: „Ovo je nova teritorija za sve nas. Nećemo imati sve odgovore odmah, ali ćemo ih pronaći zajedno. Očekujem da ćemo praviti greške i učiti iz njih.“
- Sprovodite „retrospektive bez krivice“: Nakon završetka faze projekta, organizujte sastanak sa jednim ciljem: da se odgovori na pitanja „Šta je funkcionisalo dobro?“, „Šta smo mogli bolje?“ i „Šta ćemo primeniti sledeći put?“. Fokus je na procesu, a ne na pojedincima.
4. Negujte kulturu znatiželje Znatiželja je protivotrov za osuđivanje.
- Podstičite postavljanje pitanja: Stvorite naviku da na kraju svake svoje izjave pitate: „Koja pitanja imate za mene?“.
- Reagujte na ideje sa „Reci mi više…“: Kada neko predloži nešto novo, vaša prva reakcija bi trebalo da bude znatiželja, a ne kritika. Fraza „Zanimljivo, reci mi više o tome…“ otvara vrata za diskusiju.
Izgradnja psihološke sigurnosti je maraton, a ne sprint. To je svakodnevna posvećenost stvaranju prostora u kojem se inteligencija, kreativnost i iskrenost mogu slobodno razvijati. Možda nećete odmah videti rezultate u Excel tabeli, ali ćete ih osetiti u atmosferi, u energiji tima, u kvalitetu ideja i, na kraju, u izvanrednim rezultatima koje takav tim može da postigne. To je najisplativija investicija koju kao lider možete napraviti.
