Zamislite da ste mali, podmukli goblin koji se šunja kroz mračne zamke, pune oklopljenih stražara, divovskih insekata i magičnih zamki. Svaki korak je kocka, svako ubistvo umetnost, a svaki ukradeni kristal ključ do nove moći. To je suština Styx: Blades of Greed, trećeg dela serijala koji je upravo izašao 19. februara 2026. godine za PC (preko Steam i Epic Games Store), PS5 i Xbox Series X|S. Razvijen od strane Cyanide Studio, francuskog tima iz Nanterea koji stoji iza čitavog serijala, ova igra donosi sve ono što strejljačke fanove čini srećnim: slobodu, kreativnost i napetost koja vas drži u sedištu satima.
Ako ste igrali prethodne delove, znate šta očekivati – ali ovde je sve bolje. Umesto linearnih misija, dobijate poluotvorene ogromne mape sa tri jedinstvene lokacije: The Wall (gigantski zid pun urbanih haosa), Turquoise Dawn (đungla sa orkovima i zverima) i Akenash Ruins (uništene ruševine sa lebdećim ostrvima). Svaka mapa je vertikalni raj za istraživače, pun skrivenih puteva, kolektibilnih predmeta i sporednih zadataka koji vas tjeraju da se vraćate sa novim alatima. Igra traje oko 20 sati za glavnu priču, ali sa replay vrednošću može lako preći 30-40 sati ako ste perfekcionista.
Ova recenzija nije samo prepričavanje – proširio sam je sa poređenjima sa prethodnim delovima, tehničkim detaljima sa PS5 Pro i PC-a, i mišljenjima iz zajednice. Ako tražite pravi strejljački fix u eri gde su akcije dominirale, ovo je vaša igra. Hajde da zaronimo dublje.
Kratka istorija serijala Styx
Styx serijal je spin-off od RPG-a Of Orcs and Men iz 2012, gde je goblin Styx prvi put ukrao srca igrača svojom podrugljivošću i majstorstvom u senkama. Prvi deo, Styx: Master of Shadows (2014), bio je sirovi strejljački klasik sa fokusom na linearnim nivoima u Akenash toranju – mračnom, magičnom mestu punom pauka i tamnih vilenjaka. Igra je hvaljena zbog ambijenta, ali kritikovana zbog tehničkih mana i ponavljajućeg dizajna.
Drugi deo, Styx: Shards of Darkness (2017), poboljšao je formulu: bolja animacija, više gadgeta poput kloniranja i nevidljivosti, plus kooperativni mod (koji je ovde skinut). Međutim, serijal je patio od budžetnih ograničenja – Cyanide nije AAA studio poput Ubisofta, ali su njihove igre bile čiste, bez nepotrebnog punjenja.
Blades of Greed je kulminacija: prelazak na Unreal Engine 5 donosi bolju grafiku i veće svetove, a Metroidvania struktura (otključavanje moći za nove puteve) rešava problem ponavljanja. Na Steamu ima mešovite ocene (69% pozitivno), ali kritičari poput Eurogamera ga nazivaju „najboljom strejljačkom igrom godinama“. Za nove igrače, preporučujem bundle Master of Stealth Collection – sadrži sva tri dela sa DLC-ovima po super ceni.
Svet pun avantura i vertikalnosti
Srž igre su tri masivne lokacije, povezane brzo putovanje preko vazdušnog broda. The Wall je urban haos: neboderi od kamena, pijace, stražarske kule – savršeno za šunjanje po krovovima i kanalizacijama. Ovde ćete se suočiti sa ljudima i inkvizicijom, koji bacaju noževe i zovu pojačanje ako vas vide.
Turquoise Dawn je prirodni pakao: orkovska sela u drveću, močvare sa insekatima velikim kao psi. Ovde vertikalnost dolazi do izražaja – penjete se po ličevima, koristite vetrove za planiranje. Akenash Ruins? Remek-del iz prvog dela, sada post-apokaliptičan: lebdeća ostrva, demoni i tamni vilenjaci. Svaka mapa ima side questove, kolektible (quartz kristali za nadogradnje) i tajne sobe.
Za razliku od Assassin’s Creed bloat-a, ovde nema ikona na mapi – morate istraživati sami, koristeći Amber Vision (detektivski mod) da vidite puteve i slabosti. To stvara osećaj otkrića, a vraćanje sa novim moćima otvara desetine novih ruta. Eurogamer kaže: „Lokacije koje ne smetite ponovo posećivati“.
Moći i taktike koje menjaju sve
Styx je krhak – jedan udarac i mrtav. Ali njegove moći su genijalne: nevidljivost, kloniranje (za distrakcije), mind control (naterajte stražara da skoči sa tornja!), glider za letenje i grappling hook za brze skokove. Sve se otključava preko Quartz drveta – sakupljate kristale da napredujete.
Početak je sporiji (kao u svim Metroidvanijama), ali kasnije eksplodira. Bacate flaše za distrakciju, postavljate zamke, koristite klonove za aktiviranje poluga. AI je pametan: stražari pretražuju fioke, zovu pomoć, koriste baklje protiv nevidljivosti. Na normalnoj težini umirete često, ali to podstiče kreativnost – nema „cheese“ taktika.
U poređenju sa prethodnim: Master of Shadows bio je linearan, Shards više raznovrstan, ali Blades donosi otvorenost. IGN hvali: „Čista strejljačka zabava“. Savet: Sačuvajte amber za ključne momente!
Priča koja služi akciji
Priča nastavlja direktno iz Shards of Darkness: Styx, ovisan o Quartz-u, skuplja kristale da zaustavi Inkвизiciju koja uništava nemljudske rase. Ima ekipu – patuljak izumitelj, ork duhovni vodič – ali nema dubine. Nema twistova, samo motiv za misije. Za nove igrače, nedostaje recap, što zbunjuje.
Glasovi su prosečni, cutscenovi amaterski (Unreal Engine problemi sa kamerom). Ali Styx-ov sarkazam blista – „Ja sam majstor senki, ne junak“. Priča je „prozorska odeća“ za gameplay, kako kaže Dualshockers.
Grafika, zvuk i atmosfera
Grafika je nadogradnja: gusta okruženja, jasni neprijatelji za strejljanje, Unreal 5 efekti (vode, svetlost). Na PS5 Pro radi besprekorno sa FSR podrškom, 60+ FPS. PC može imati padove u velikim mapama, ali patch-evi dolaze. Glitch-ovi: čudni skybox-ovi sa gliderom.
Zvuk? Koraci stražara, ambijentalni šumovi, tišina – savršeno za napetost. Muzika je mračna, sa gitarama i sintovima, ali ne dominira. Neki se žale na nedostajuće zvuke, ali uglavnom hvaljeno.
Tehničke mane i performanse
Na PC-u: mešovito, optimizacija nije top (padovi FPS-a). PS5/Xbox: stabilno, 4K/60FPS. Bugovi: AI greške, vizuelni glitch-ovi. Ali patch-evi rešavaju.
| Prednosti | Nedostaci |
|---|---|
| Ogromna sloboda i kreativnost | Sporiji početak sa moćima |
| Odličan level dizajn i replay | Jednostavna priča |
| Napeta AI i izazov | Tehnički bugovi |
| Vertikalni svetovi | Glasovi prosečni |
Styx: Blades of Greed je dokaz da mali studio može napraviti veliku hit igru. Sa fokusom na čistom sneaking-u, bez nepotrebnog punjenja, ovo je must-play za fanove žanra. Iako priča i bugovi nisu savršeni, gameplay kompencira sve. Ako volite Dishonored ili Hitman, zaronite u goblinov svet – nećete zažaleti. Ocena: 8.5/10. Kupite deluxe izdanje za skinove!
