Kada je Mark Zuckerberg pre nekoliko godina pompezno preimenovao kompaniju Facebook u Meta, poruka je bila jasna: budućnost interneta je u virtuelnoj realnosti, a mi ćemo biti ti koji je grade. Međutim, put do te budućnosti se ispostavio kao mnogo skuplji i trnovitiji nego što se očekivalo. Najnovije vesti koje stižu iz Silicijumske doline potvrđuju da se „godina efikasnosti“, kako ju je Zuckerberg nazvao, zapravo pretvorila u „eru konstantnih rezova“.
Najnoviji talas otpuštanja pogodio je upravo srce kompanijine vizije budućnosti – odeljenje Reality Labs. Reč je o sektoru zaduženom za razvoj hardvera i softvera za virtuelnu (VR) i proširenu (AR) realnost, uključujući popularne Quest uređaje.
Da li se metaverzum urušava pod teretom troškova?
Iako Meta ovog puta nije objavila zvaničan broj ljudi koji su ostali bez posla, potvrde stižu sa svih strana, prvenstveno putem platforme LinkedIn, gde su se brojni inženjeri i programeri oprostili od svojih pozicija. Za razliku od masovnih otpuštanja tokom 2022. i 2023. godine, kada je kompanija otpustila više od 20.000 ljudi u svim sektorima, ovaj potez je, čini se, hirurški precizan i usmeren specifično na Reality Labs.
Ovo odeljenje je već dugo finansijska „crna rupa“ za kompaniju. Prema javno dostupnim podacima, Reality Labs je od 2020. godine zabeležio gubitak od neverovatnih 45 milijardi dolara. Iako su prihodi od prodaje VR naočara porasli, oni ni izbliza ne pokrivaju troškove razvoja tehnologije koja još uvek nije postala mejnstrim onako kako su se nadali.
Zašto sada, kada akcije rastu?
Paradoks ove situacije leži u tome što Meta kao kompanija trenutno stoji bolje nego ikad u poslednjih par godina. Vrednost akcija je na istorijskom maksimumu, a prihodi od reklama na Instagramu i Facebooku su stabilni. Zašto onda otpuštati ljude koji grade budućnost?
Odgovor verovatno leži u promeni fokusa investitora i same tehnološke industrije.
-
Uspon veštačke inteligencije (AI): Dok je pre dve godine metaverzum bio glavna tema („buzzword“), danas je to veštačka inteligencija. Meta mora da preusmeri ogromna sredstva u razvoj svojih AI modela (poput Llama 3) kako bi ostala konkurentna sa rivalima kao što su OpenAI, Google i Microsoft.
-
Pritisak investitora: Deoničari su godinama tolerisali milijarde dolara gubitka u Reality Labs-u, ali strpljenje je pri kraju. Oni žele da vide profitabilnost, a ne samo viziju daleke budućnosti. Smanjenje troškova u neprofitabilnim sektorima je najbrži način da se zadovolje apetiti Volstrita.
Šta ovo znači za budućnost VR tehnologije?
Ovi otkazi ne znače da Meta odustaje od VR-a. Kompanija je i dalje lider na tržištu sa svojim Quest 3 uređajem, koji je znatno pristupačniji od konkurencije, poput preskupog Apple Vision Pro.
Međutim, ovo je signal da se strategija menja. Vreme neograničenog trošenja na eksperimentalne projekte je prošlo. Reality Labs će morati da postane „mršaviji“ i fokusiraniji. Umesto da pokušavaju da naprave sve odjednom – od pametnih naočara do potpunog digitalnog sveta – verovatno će se fokusirati na proizvode koji imaju jasnu prođu na tržištu.
Reakcije zaposlenih: Hladan tuš
Atmosfera unutar kompanije opisuje se kao napeta. Na društvenim mrežama, bivši zaposleni izražavaju šok jer su mnogi verovali da rade na najvažnijim projektima za budućnost kompanije.
Jedan od bivših menadžera napisao je da je otpušten usred projekta koji je trebalo da bude lansiran za nekoliko meseci. Ovo sugeriše da Meta ne samo da smanjuje broj ljudi, već verovatno i gasi ili reorganizuje čitave proizvodne linije koje nisu ispunile očekivanja.
Zaključak je jasan: Metaverzum nije mrtav, ali je definitivno stavljen na strogu dijetu. Dok Mark Zuckerberg i dalje javno tvrdi da veruje u tu viziju, njegovi potezi govore da je trenutni prioritet preživljavanje u surovoj trci za dominaciju u sferi veštačke inteligencije, dok snovi o virtuelnom životu moraju da sačekaju bolja, ili bar profitabilnija vremena.
