Capcom je oduvek imao pomalo neujednačen odnos sa svojim partnerima kada su u pitanju crossover borbene igre. Dobili smo Street Fighter X Tekken, ali Tekken nikada nije uzvratio uslugu; plus, Marvel i Tatsunoko nisu proizvođači igara, pa tu očigledno nije bilo povratne saradnje. Naravno, sve ovo vodi ka tome da je SNK i Capcom bila u istoj situaciji, ali zapravo to nije slučaj – iako potpuno razumemo zašto biste tako mislili.
Serija SNK vs. Capcom je čudna zanimljivost u celokupnoj Capcom vs. franšizi. Zapravo je započela na SNK strani sa SNK vs. Capcom: Card Fighters Clash, koja je kartaška igra koja je ekskluzivno lansirana na NEO GEO Pocket Color (sa ponovnim izdanjem za Nintendo Switch pre nekoliko godina). Ali naravno, kada čujete „SNK vs Capcom“, očigledno je da prvo pomislite na borbenu igru, a SNK je isporučio mesec dana kasnije sa SNK vs. Capcom: The Match of the Millennium koja je prava borbena igra… za NEO GEO Pocket Color. Ponovo, dobra je za ono što jeste, ali nije baš ono što želite od igre koja se zove SNK vs Capcom, zar ne?
Srećom, 2000. i 2001. su doneli jedan-dva udarac od strane Capcom-a u obliku Capcom vs SNK: Millennium Fight 2000 i Capcom vs. SNK 2: Mark of the Millennium 2001. Ova dva naslova koje je razvio Capcom su suprotstavila borce iz obe kompanije u arkadnoj borbenoj igri. Ono što ih je činilo posebnim jeste način na koji su adaptirali obe strane u jedinstvenu celinu zahvaljujući Groove i Ratio sistemima. Postoji razlog zašto se Capcom vs SNK 2 smatra jednom od najboljih borbenih igara ikada napravljenih, uz bok naslovima kao što su Street Fighter 3: Third Strike i Garou: Mark of the Wolves do današnjeg dana.
Ali uvek je postojalo pitanje kako bi izgledala Capcom vs. igra koju bi razvio SNK, i nekoliko godina kasnije smo dobili odgovor u obliku SNK vs Capcom: SVC Chaos, koja nas uči da nisu svi crossover-i jednaki. Nemojte nas pogrešno shvatiti, SVC Chaos nije loša igra, ali je ogromno razočaranje u poređenju sa Capcom ponudama.
Jedna od stvari koje su činile Capcom vs SNK igre tako privlačnim bila je kako su spojile ličnost i igranje obe strane u jedinstvenu borbenu igru koja je zaista delovala kao proslava klasičnih borilačkih igara obe kompanije, dok SVC Chaos izgleda kao oslabljena verzija King of Fighters 2002 sa Capcom likovima.
Govoreći o Capcom likovima, dolazimo do jedne od najvećih mana SVC Chaos-a: rostera. Dok Capcom vs SNK rosteri nisu bili impresivni, SVC Chaos ima možda najslabiji glavni roster koji ste mogli odabrati. Sa izuzetkom Street Fighter 3’s Hugo i Red Earth’s Tessa, svi likovi iz Capcom-a u osnovnom rosteru potiču iz Street Fighter 2. Ovi likovi su očigledno ikonični s razlogom, ali s obzirom na to da je ovo bilo tri godine nakon jedinstvenog rostera Marvel vs Capcom 2 koji je uključivao likove iz Resident Evil, Captain Commando i mnogih drugih, ovo je pomalo razočaravajuće. Plus, ako volite da igrate grappler likove, Hugo je vaša jedina opcija – ali ova igra nije napravljena za grabove.
Gde SVC Chaos ipak sija jeste u svojim skrivenim likovima. Dok je osnovni roster dosadan, SNK je odlučio da se malo „zaigra“ sa tajnim borcima (koji su lako dostupni u ovoj novoj verziji držeći L1 na ekranu za odabir likova). Ne samo da dobijamo likove kao što su Zero iz Mega Man Zero, Demitri iz Darkstalkers, i uvod najglupljeg Street Fighter lika, Violent Ken. Ali tu su i prilično bizarni izbori poput Ghosts ‘n Goblins’s Red Arremer (ili Firebrand, kao što je poznat u Marvel vs Capcom 3) i Metal Slug’s Mars People, koji je vanzemaljski meduza koja komunicira govoreći „bip bup“.
Međutim, ovi tajni likovi brzo otkrivaju najveći problem SVC Chaos-a: balans. Gotovo svaki od ovih boraca je neverovatno nebalansiran, sa Zero, Violent Ken, i posebno Athena (koja ima obične poteze koji se lako mogu zameniti za supers) koji vas mogu uništiti za nekoliko sekundi. Boriti se protiv Goenitz u arcade modu kao Hugo je jedno od najgorih iskustava koje možete imati zbog njegove gotovo trenutne projektilske spam i smešnih količina chip damage-a. Nije baš na nivou Arc System Works’s Fist of the North Star u smislu nebalansiranosti, ali je verovatno uporedivo sa Capcom’s JoJo’s Bizarre Adventure.
Srećom, postoji još jedan aspekt gde SVC Chaos nadmašuje svoje prethodnike, a to je u apsolutno predivnom radu sa sprite-ovima. Dok Capcom vs. igre imaju tendenciju da recikliraju sprite-ove (svi znamo za Morrigan sprite, zar ne?), SNK je kreirao novu umetnost za borce, i izgleda fenomenalno. Posebne pohvale idu velikim likovima kao što su Samurai Shodown’s Earthquake, Hugo, i Demitri — koji izgleda bolje nego ikada u Capcom igri.
Što se tiče PS4 porta, nema puno toga za reći. To je port arkadne igre bez puno dodataka osim galerijskog moda (koji sadrži art karaktera, promo materijale i slike sa scena, ali nedostaju neki super zanimljivi elementi poput dizajnerskih dokumenata). Trening mod je prilično osnovan, nema opcija za vraćanje unazad ili snimanje stanja igre kao što biste našli u Capcom Fighting Collection ili sličnim izdanjima, i nema načina da postavite 1v1 borbe protiv CPU-a; arcade je vaša jedina opcija, što znači da ne možete vežbati specifične match-up-ove.
Naravno, glavna prodajna tačka ovog PS4 porta je online igra, kompletna sa rollback netcode-om. I u većini slučajeva, oseća se kako treba. Nije baš briljantna kao netcode u Guilty Gear Strive ili Street Fighter 6, pa se suočavanje sa visokim pingom i dalje oseća kao problem, ali je solidno kada funkcioniše. Međutim, opcije pri pretraživanju ili kreiranju mečeva su prilično ograničene. Kada uđete u dostupne lobije, nema indikatora konekcije – niti možete tražiti minimalnu konekciju, ili da li želite da se uparite sa ožičenim ili bežičnim konekcijama. Da stvar bude gora, retko se može pronaći više od 30 ljudi online, bez mogućnosti crossplay-a.
SNK vs. Capcom: SVC Chaos je čudna zanimljivost u istoriji borbenih igara. Iako je imao monumentalni zadatak da sledi jednu od najboljih borilačkih igara ikada napravljenih, teško je poreći da je pomalo razočaravajući. Ima svetle tačke poput nekih jedinstvenih izbora likova i niza fantastičnih sprite-ova, ali ne stoji rame uz rame sa najboljim naslovima Capcom ili SNK. U međuvremenu, sam PS4 port je onoliko dobar koliko može biti. Neće vas oduševiti dodatnim sadržajem ili funkcijama — to je jednostavno solidan način da igrate SVC Chaos.
