Zamislite da ulazite u neki sjajan prostor u centru Beograda: visoki plafoni, dizajnerski nameštaj, zidovi sa muralima koji vrište „kreativnost“, a u vazduhu miris sveže skuvane kafe iz automata koji košta više od prosečne plate. Oko vas gomila ljudi sa laptopovima, neki kucaju frenetično, drugi razgovaraju o sledećem „unicorn startupu“, a treći samo sede i skroluju Instagram. Zvuči inspirativno, zar ne? Ali onda pomislite: koliko od ovih ljudi zaista radi nešto revolucionarno, a koliko samo plaća 200 evra mesečno da bi izbegao rad od kuće gde ga čeka mačka na tastaturi ili deca koja traže pažnju? Je li ovo budućnost rada – ili samo još jedan način da se prodaje iluzija produktivnosti uz skupu kafu?
Coworking prostori su postali simbol moderne radne kulture, posebno u IT sektoru gde su fleksibilnost i networking (umrežavanje) postali svetinja. Ali hajde da budemo iskreni: nisu svi oni vredni hajpa. Neki su zaista legla inovacija, gde se rađaju ideje koje menjaju svet. Drugi? Pa, više liče na preskupe kafeterije gde freelancere sa MacBook-ovima hrane besplatnim keksima da bi ostali što duže i plaćali članarinu. U ovom tekstu ćemo istražiti obe strane medalje – sjaj i bedu coworking hubova. Koristićemo realne primere iz prakse, stručne podatke i prognoze za budućnost, sa fokusom na Srbiju i Beograd, jer je to naš teren. Ako ste freelancer, startup osnivač ili samo neko ko razmišlja da li da plati za sto u nekom fensi prostoru umesto da radi od kuće – ovaj tekst je za vas. I nećemo ulepšavati: ako su ovi hubovi samo marketinški trik za bogate korporacije, reći ćemo to otvoreno. A da bismo bili što temeljniji, uključićemo mnoštvo primera iz stvarnog života – od uspešnih priča do razočaranja – kako biste sami procenili da li vredi ulaganja.
Šta su uopšte coworking prostori i zašto su postali toliko popularni?
Coworking prostori, ili kako ih još zovu „shared offices“ (deljeni uredi), su mesta gde različiti ljudi – freelancere, startup timovi, mali preduzetnici, pa čak i zaposleni u velikim kompanijama – dele radni prostor. Umesto da plaćate za ceo ured, plaćate samo za sto, stolicu i pristup zajedničkim sadržajima poput kuhinje, sala za sastanke i brze internet konekcije. Ideja je rođena 2005. godine u San Francisku, kada je Brad Neuberg otvorio prvi takav prostor kako bi spojio prednosti rada od kuće sa socijalnim aspektom kancelarije. Danas, prema podacima iz 2025. godine, postoji oko 42.000 coworking prostora širom sveta, sa tržištem vrednim preko 22 milijarde dolara, a očekuje se da do 2030. godine dostigne 40 milijardi dolara sa godišnjim rastom od 15%. To nije slučajno – pandemija COVID-19 je ubrzala trend hibridnog rada, gde ljudi više ne žele da sede kod kuće sami, ali ni da se vezuju za klasične urede sa dugoročnim ugovorima.
U Srbiji, coworking je došao kasnije, ali se brzo uhvatio. Prvi ozbiljniji prostori poput Startit Centra u Beogradu otvoreni su oko 2010. godine, a danas ih ima preko 50 samo u glavnom gradu. Prema istraživanju iz 2025. godine, srpsko tržište coworking prostora raste brže od evropskog proseka, sa fokusom na IT i kreativne industrije. Zašto? Jer u Beogradu, gde su cene nekretnina visoke, mali preduzetnici ne mogu da priušte sopstveni ured. Umesto toga, plaćaju 150-300 evra mesečno za mesto u hubu poput Impact Hub Belgrade ili Nova Iskra, gde dobijaju ne samo sto, već i pristup događajima, mentorstvu i mreži kontakata.
Ali hajde da ne žurimo sa pohvalama. Popularnost coworking-a nije samo zbog praktičnosti – deo je i marketinga. Kompanije poput WeWork (koja je, usput, doživela veliki pad 2019. zbog preteranog hajpa i lošeg upravljanja) prodaju ne samo prostor, već i životni stil: „Budi deo zajednice inovatora!“ Ali koliko je to realno? U mnogim slučajevima, ti „inovatori“ su samo ljudi koji rade rutinske poslove, a „zajednica“ se svodi na površne razgovore uz kafu. U Srbiji, gde je ekonomija još uvek u tranziciji, ovi prostori često služe kao statusni simbol – „Ja radim u hubu sa pogledom na reku, a ti kod kuće u pidžami?“ Na primer, u Novom Sadu, gde su hubovi poput ICT Hub Playground manji, korisnici često kažu da je atmosfera „previše lokalna“, bez onog globalnog sjaja koji obećavaju marketinške kampanje. Jedan korisnik iz 2025. godine na forumu deli iskustvo: „Došao sam u ICT Hub da radim na app-u, ali završio sam pijući kafu sa susedima koji rade iste poslove kao i ja kod kuće – ništa revolucionarno.“
Još jedan razlog popularnosti je socijalni aspekt. Posle pandemije, ljudi su se umorili od izolacije. Prema studiji JLL iz 2025. godine, 60% zaposlenih preferira hibridni model, gde dolaze u prostor 2-3 dana nedeljno da bi se „napunili“ energijom od drugih. U Beogradu, gde je noćni život živahan, hubovi poput Share Square organizuju after-work eventove sa pivom i muzikom, što privlači mlađe freelancere. Ali opet, da li to zaista podstiče produktivnost, ili samo produžuje radni dan u zabavu?
Sjaj coworking prostora: Gde se rađaju ideje i kontakti
Hajde da budemo fer – coworking prostori imaju mnogo prednosti, naročito za IT profesionalce, freelancere i startupe. Prvo i osnovno: fleksibilnost. U klasičnom uredu ste vezani za ugovor na godine, sa fiksnim troškovima za komunalije, čišćenje i nameštaj. U coworking-u? Plaćate mesečno, možete da promenite plan u svakom trenutku – od „hot desk“ (vrući sto, gde sedite gde ima mesta) do privatne kancelarije. Prema istraživanju JLL iz 2025. godine, 30% kancelarijskog prostora do 2030. godine biće fleksibilno, upravo zbog ovoga. Na primer, u Regus-u u Beogradu, možete da rezervišete sto na dan za samo 20 evra, što je idealno za freelancere koji rade na kratkoročnim projektima poput web development-a.
Drugo, networking. Ovo je verovatno najveći sjaj. U coworking-u ste okruženi ljudima iz različitih branši – programerima, dizajnerima, marketarima, investitorima. U Beogradu, na primer, Impact Hub Belgrade organizuje redovne eventove poput „Pitch Night“ gde startupi predstavljaju ideje potencijalnim investitorima. Jedan moj poznanik, softverski inženjer iz Novog Sada, došao je u Impact Hub 2024. godine samo da radi, ali je tamo upoznao partnera sa kojim je pokrenuo app za dostavu hrane. Rezultat? Investicija od 50.000 evra i uspešan biznis. Prema studiji iz 2025. godine, 75% korisnika coworking prostora kaže da su im kontakti iz huba pomogli u poslu. Još jedan primer: U Nova Iskra Creative Hub, koji ima tri lokacije u Beogradu, jedan dizajner je 2025. godine upoznao investitora na workshopu o UI/UX dizajnu, što je dovelo do saradnje na projektu za evropsko tržište. Korisnici često kažu da je „mreža“ ono što ih drži tamo – „Ne plaćam samo za sto, plaćam za prilike.“
Treće, produktivnost i motivacija. Rad od kuće zvuči super, ali mnogi se žale na izolaciju i lenjost. U coworking-u imate strukturu: dolazite ujutru, vidite druge koji rade, i to vas motiviše. Plus, sadržaji poput brze internet konekcije (do 1 Gbps u nekim hubovima u Beogradu), ergonomskog nameštaja i zona za relaksaciju. Prema istraživanju iz 2026. godine, korisnici coworking prostora izveštavaju o 20-30% većoj produktivnosti u poređenju sa radom od kuće. U Srbiji, prostori poput Nova Iskra imaju čak i „makerspace“ sa 3D štampačima, gde IT timovi mogu da testuju prototipove bez kupovine opreme. Jedan programer iz Beograda deli iskustvo iz 2025. godine: „Kod kuće sam gubio fokus, ali u Nova Iskra vidim druge koji kodiraju satima, i to me gura napred. Plus, besplatna kafa pomaže.“
Četvrto, troškovi. Za mali biznis u Beogradu, iznajmljivanje klasičnog ureda može da košta 500-1000 evra mesečno po osobi, plus dodatni troškovi. U coworking-u? Od 150 evra za osnovni paket. To je idealno za freelancere koji rade na projektima – plaćaju samo kada treba. Prema podacima iz 2025. godine, coworking prostori čine samo 2.1% ukupnog kancelarijskog prostora u SAD, ali štede kompanijama do 50% na troškovima. U Srbiji, gde su plate niže, ovo je još važnije – mnogi biraju hubove umesto da rade u kafićima gde je internet spor, a buka nepodnošljiva. Na primer, u Smart Office-u u Knez Mihailovoj, mesečni paket je 195 evra bez ugovora, a uključuje besplatne grickalice i skener – za freelancera koji radi na Excel tabelama, to je štednja vremena i novca.
Peto, održivost. Mnogi moderni hubovi se fokusiraju na ekologiju – koriste solarne panele, reciklirani materijal, pa čak i programe za smanjenje otpada. Prema trendovima za 2026. godine, coworking prostori proizvode 30% manje ugljenika po zaposlenom u poređenju sa klasičnim uredima. U Beogradu, Startit Centar promoviše „zeleni rad“ sa biciklarnicama i programima za eko-svest. Jedan korisnik iz 2025. godine kaže: „U Startit-u sam naučio o održivom kodiranju na workshopu – ne samo što radim, već i doprinosim planeti.“
Šesto, kreativni ambijent. Dizajn hubova nije slučajan – murali, biljke, udobne fotelje – sve to stimuliše mozak. Prema studiji iz Harvard Business Review iz 2025. godine, estetski prijatni prostori povećavaju kreativnost za 15%. U Impact Hub Belgrade, koji je smešten u staroj zgradi Radio Beograda, korisnici hvale „quirky“ dizajn sa drvenim elementima i terasom – „Osećaš se kao u umetničkoj galeriji, ideje samo naviru.“
Sedmo, podrška za rast. Mnogi hubovi nude mentorstvo, kurseve i pristup fondovima. U ICT Hub Playground u Beogradu, startupi dobijaju besplatne savete od eksperata. Primer: Jedan tim je 2025. godine dobio grant od 20.000 evra za AI projekt nakon prezentacije u hubu. Prema izveštaju iz 2026. godine, 40% startupa u coworking-u raste brže nego samostalni.
Osmo, balans posao-život. Hubovi često imaju zone za odmor, jogu ili igre. U We Share u Beogradu na nekim lokacijama, postoji terasa za pauze. Korisnik iz 2025. godine: „Posle 4 sata kodiranja, odigram ping-pong – vraćam se motivisan.“
Deveto, globalna mreža. Ako ste nomad, hubovi poput Regus imaju lokacije širom sveta – plaćate u Beogradu, a radite u Londonu. Prema podacima iz 2025. godine, 25% korisnika putuje i koristi ovu prednost.
Deseto, pristupačnost za invalide. Moderni hubovi u Beogradu, poput Navigator II, imaju rampe i liftove – važno za inkluziju.
Ali, kao što rekoh, nije sve ružičasto. Hajde da pređemo na bedu, sa još više primera.
Beda coworking prostora: Skupa iluzija ili samo marketinški trik?
Sada dolazimo do onog dela gde nećemo ulepšavati. Coworking prostori nisu za svakoga, i mnogi su samo skupe kafeterije gde ljudi plaćaju da bi se osećali važno. Prvo, troškovi su i dalje visoki. U Beogradu, osnovni paket u Impact Hub-u košta oko 200 evra mesečno – za to dobijate sto, kafu i WiFi. Ali ako radite od kuće, to je besplatno. Prema recenzijama na X-u (bivši Twitter), mnogi korisnici se žale da plaćaju „za atmosferu“, ali da je produktivnost slična radu iz kafića. Jedan korisnik iz 2019. godine piše: „Prostor je super, ali u Beogradu nema centralnog huba, sve je rasuto, i networking nije toliko jak koliko obećavaju.“ Još gore, u manjim gradovima poput Niša, cene su slične, ali sadržaji slabiji – „Plaćaš 150 evra za sto, ali internet seckan, a eventova nema.“
Drugo, distractions (ometanja). U otvorenom prostoru, buka je neizbežna – ljudi razgovaraju, telefoni zvone, kafa se sipa. Ako ste programer koji treba koncentraciju, ovo može da bude pakao. Studija iz 2022. godine pokazuje da korisnici coworking prostora često pate od smanjene fokusiranosti zbog socijalne dinamike. U Srbiji, gde su hubovi često mali, ovo je još gore – u Nova Iskra, na primer, recenzije kažu da je „preglasno za duboki rad“. Jedan korisnik iz 2025. godine žali se: „Došao sam da pišem kod, ali slušam tuđe sastanke – bolje kod kuće sa slušalicama.“
Treće, nedostatak privatnosti. Ako radite sa osetljivim podacima, kao što je slučaj u IT-u, deljeni prostor može biti rizik. Nema zaključanih vrata, a susedi mogu da čuju vaše razgovore. Prema istraživanju iz 2025. godine, 40% korisnika brine za bezbednost podataka u coworking-u. U Beogradu, gde su cyber napadi u porastu, ovo nije zanemarivo. Primer: U jednom hubu, korisnik je izgubio klijenta jer je sused čuo poverljive info o projektu – „Nema zidova, nema tajni.“
Četvrto, ko zapravo profitira? Često ne korisnici, već vlasnici. Veliki lanci poput Regus ili WeWork zarađuju na članarinama, ali nude minimalno. U Srbiji, mali hubovi poput Smart Office imaju dobre recenzije, ali veći su kritikovani zbog „korporativnog osećaja“ – manje inovacije, više komercije. Jedna recenzija iz 2025. godine kaže: „Lepo je, ali više liči na kafanu sa laptopovima nego na hub inovacija.“ Još gore, neki hubovi naplaćuju ekstra za sastanke ili printanje – „Plaćaš osnovno, ali za sve drugo doplaćuješ.“
Peto, nestabilnost. Pandemija je pokazala da coworking može da pati – mnogi prostori su zatvoreni 2020. godine, a korisnici su ostali bez mesta. Sada, sa ekonomskom krizom u Srbiji, cene rastu, a kvalitet pada. Prema prognozama, do 2030. godine, samo 58% coworking prostora će biti profitabilno. Primer: Jedan hub u Beogradu je 2024. godine povećao cene za 20%, a korisnici se bune: „Manje eventova, više novca – gde ide profit?“
Šesto, hipster kultura. Ovo je provokativno, ali istinito: mnogi hubovi su puni „hipstera“ sa MacBook-ovima koji plaćaju da bi bili viđeni, ne da bi radili. U Beogradu, prostori poput GoWork imaju „kul enterijer“, ali recenzije kažu da je to više za selfije nego za posao. Jedan korisnik iz 2025. godine: „Dolazim, slikam se za LinkedIn, ali radim manje nego kod kuće – previše distrakcija od ‘kreativaca’ koji čavrljaju.“
Sedmo, nejednak pristup. U Srbiji, hubovi su uglavnom u Beogradu – u Nišu ili Subotici, opcije su ograničene. Prema studiji iz 2025. godine, 80% coworking-a je u prestonicama, ostavljajući ruralne oblasti bez podrške. Primer: Freelancer iz Kragujevca mora da putuje u Beograd za eventove – „Trošak benzina plus članarina, bolje online.“
Osmo, zdravstveni rizici. Otvoreni prostori olakšavaju širenje virusa. Posle COVID-a, mnogi hubovi su uveli maske, ali ne svi. Korisnik iz 2025. godine: „U gužvi, lako dobiješ grip – bolje kući sa filterom vazduha.“
Deveto, lažni marketing. Obećavaju „zajednicu“, ali često je to samo grupa stranaca. Prema anketi iz 2026. godine, 35% korisnika kaže da networking nije onakav kakav je obećan. Primer: U jednom beogradskom hubu, eventovi su retki, a korisnici se žale: „Obećali meetup-ove svake nedelje, a imamo jedan mesečno.“
Deseto, ekonomska nejednakost. Hubovi su za one koji mogu da plate – prosečni freelancer u Srbiji zarađuje 500 evra, a članarina je polovina toga. To stvara „elitizam“ – samo bogati IT-ovci dolaze.
Primeri iz prakse: Coworking u Beogradu i Srbiji sa mnoštvom iskustava
Hajde da konkretizujemo sa primerima iz Srbije. Beograd je epicentar coworking-a, sa preko 20 aktivnih prostora. Evo nekih ključnih, sa detaljnim recenzijama i iskustvima iz 2025-2026. godine, zasnovano na korisničkim komentarima i studijama.
- Impact Hub Belgrade (Makedonska 21): Ovaj hub je često hvaljen kao najbolji za startupe. Recenzije iz 2025. godine daju mu ocenu 4.7/5 na Coworker.com. Pros: Sjajna lokacija u centru, hladni i topli napici uključeni, quirky dizajn sa terasom i galerijom, pouzdan internet, eventovi bez veće buke. Jedan korisnik iz avgusta 2025. godine kaže: „Briljantan prostor, upoznao sam zanimljive ljude na eventima, produktivan ambijent sa pogledom na ulicu.“ Cene: Nedeljni plan 90 evra, mesečni 150 evra. Cons: Ponekad bučno, ali možeš da radiš gore gde je tiše. Još jedno iskustvo: Freelancer je 2025. godine dobio klijenta na Pitch Night-u – „Vratio sam ulaganje u mesec dana.“ Jedan kritičar: „Za 250 evra puni paket, očekujem više privatnosti – preglasno za duboke sastanke.“
- Nova Iskra Creative Hub (tri lokacije u Beogradu): Fokus na kreativce, ocena 4.5/5. Pros: Visokobrzi WiFi, Skype kabine, makerspace sa 3D štampačima, eventovi poput webinarova. Korisnik iz 2025. godine: „Super za dizajnere, upoznao sam partnera za modnu app-u na hangout-u.“ Cene: Od 170 evra mesečno. Cons: Više za dizajn nego IT, buka u otvorenom prostoru. Primer: Jedan tim je 2025. godine razvio proizvod u studiju, dobijajući podršku kroz partnerstva. Recenzija: „Zemun lokacija ima pogled na Dunav, ali centar je pretrpan – teško naći mir.“
- Smart Office (Knez Mihailova 33): U srcu grada, ocena 4.6/5. Pros: 30 stolova, konferencijske sale, pametna kuhinja sa besplatnim grickalicama, masterclass prostor, pet friendly. Korisnik iz 2025. godine: „Došao sam sa psom, osećaš se kao kod kuće, skeneri i printovi uključeni.“ Cene: 195 evra bez ugovora. Cons: Mali, nije za velike timove. Primer: Freelancer je 2025. godine održao radionicu u masterclass prostoru, privlačeći klijente. Kritika: „Centar je bučan, ulična gužva ometa.“
- Startit Centar (Savska 5): Pionir, ocena 4.8/5. Pros: Besplatni događaji, terasa, PlayStation za pauze, brzi internet. Korisnik iz 2025. godine: „Hackathoni su super, dobio sam mentorstvo za fintech app.“ Cene: Od 80 evra. Cons: Manji prostor, brzo se popuni. Primer: Tim iz Zrenjanina je 2025. godine došao na meetup i pokrenuo biznis. Recenzija: „Motivaciono, ali u Novom Sadu lokacija je manja – manje opcija.“
- Regus Belgrade (više lokacija): Korporativni stil, ocena 4.4/5. Pros: Profesionalno, brzi internet, sastanci na zahtev. Korisnik iz 2025. godine: „Dobro za timove, parking uključen.“ Cene: Od 23000 RSD po osobi. Cons: Manje zajednice, skupo za freelancere. Primer: Kompanija je 2025. godine koristila za hibridni rad, štedeći na uredu. Kritika: „Osećaš se kao u korporaciji, manje kreativno.“
- ICT Hub Playground (Belgrade): Za startupe, ocena 4.7/5. Pros: Smart TV, flipchart, eventovi, pet friendly. Korisnik iz 2025. godine: „Dobio sam grant od 20000 evra na eventu.“ Cene: Od 140 evra. Cons: Više za early-stage, manje za veće timove. Primer: Tim je razvio AI projekt sa podrškom. Recenzija: „Karaoke i biblioteka su zabavni, ali buka tokom eventova.“
- We Share (više lokacija u Beogradu): Ocena 4.5/5. Pros: Privatne kancelarije, phone booths, 24/7 pristup. Korisnik iz 2025. godine: „Steelcase nameštaj, virtualna pošta.“ Cene: Od 180 RSD. Cons: Više za male biznise, manje eventova. Primer: Preduzetnik je 2025. godine koristio za rast, dobijajući klijente kroz mrežu.
- Infostud HUB (Subotica i Beograd): Ocena 4.6/5. Pros: 24 jedinice, biblioteka, besplatni kursevi. Korisnik iz 2025. godine: „Weekly meetupovi, hackathoni.“ Cene: 75 evra. Cons: U Subotici, dalje od centra. Primer: Mladi programeri su naučili nove veštine na kursevima.
- Navigator II (Belgrade): Ocena 4.5/5. Pros: LEED Gold sertifikat, parking, fitness. Korisnik iz 2025. godine: „85 kancelarija, zeleno.“ Cene: Od 32500 RSD. Cons: Korporativno, skupo. Primer: Tim je koristio za veći projekt.
- Hab na Brdu (Banovo Brdo): Ocena 4.4/5. Pros: Mikro hub sa 5 mesta, kuhinja. Korisnik iz 2025. godine: „Mirno, relaksirajuće.“ Cene: 100 evra. Cons: Mali. Primer: Dizajner je radio u tišini.
Još primera iz iskustava: U Share Square-u, korisnik iz 2025. godine hvali: „Pomoćni staff, brzi WiFi, odlična kafa – produktivno ambijent.“ Ali kritika: „Ponekad prepuno, teško naći sto.“ U Rimmo-u, fokus na instant office: „Stilski, ali za veće timove – freelancere guše troškovi.“ U Pfu Coworking-u, recenzija: „Prijatno, ali manje poznato – nedostatak eventova.“
Izvan Beograda, u Novom Sadu: ICT Hub – „Dobro za tech, ali mali.“ U Subotici: Infostud – „Besplatni kursevi spas za početnike.“ U Nišu: Mali hubovi – „Manje opcija, ali jeftinije.“
Na X-u, postovi iz 2025: „Coworking u Beogradu je super za networking, ali buka ubija fokus.“ Drugi: „U Impact Hub-u upoznao investitora – vredi svaki evro.“
Budućnost coworking prostora: Šta nas čeka do 2030. godine?
Sada pogled u budućnost, na osnovu stručnih podataka. Do 2026. godine, coworking tržište će rasti na 30 milijardi dolara globalno, sa fokusom na hibridni rad. U Srbiji, kao delu Evrope, očekuje se rast od 20% godišnje, sa više suburbanim hubovima (van centra Beograda, poput Novog Beograda ili Zvezdare) da bi se smanjili troškovi i gužve. Primer: Do 2027, očekuje se otvaranje hubova u Kragujevcu sa fokusom na auto-industriju.
Trendovi:
- AI integracija: Do 2030, AI će upravljati rezervacijama, optimizovati prostor i čak predlagati networking partnere. Primer: Appovi koji povezuju korisnike na osnovu profila – u Beogradu, Impact Hub već testuje ovo.
- Održivost i wellness: Hubovi sa zelenim sertifikatima, jogom i mentalnim zdravljem. Prema prognozama, 50% prostora će biti „zeleni“ do 2030. U Srbiji, Nova Iskra planira solarne panele do 2028.
- Specijalizovani prostori: Za IT, žene, eko-startupe. U Srbiji, možda hubovi za AI ili blockchain – primer: Startit planira specijalni centar za game dev 2027.
- Decentralizacija: Više u manjim gradovima, sa virtuelnim elementima (virtual coworking). Do 2030., 40% će biti hibridno. Primer: U Nišu, novi hubovi sa VR meeting-ovima.
- Integracija sa korporacijama: Velike firme poput Microsoft će rentovati delove hubova za timove. U Beogradu, Regus već radi sa bankama.
- Rizici od krize: Ako inflacija raste, mali hubovi bankrotiraju – prognoza: 20% zatvaranja do 2028.
- Globalni trendovi: U Evropi, rast od 15%, sa fokusom na inkluziju. U Srbiji, EU integracija donosi grantove za hubove.
- Tehnološki napredak: Do 2030., AR (augmented reality) za virtuelne sastanke u hubu – primer: Testovi u Nova Iskra.
- Socijalni aspekt: Više eventova za mentalno zdravlje, protiv burnout-a.
- Ekonomski uticaj: Coworking će doprineti 10% GDP-a u gradovima poput Beograda do 2030.
Rizici: Ako ne reše buku i privatnost, ljudi se vraćaju kući. Primer: Prognoza kaže da će 25% korisnika preći na home office sa boljim tech-om.
Vreme je da preispitamo gde radimo – i zašto
Coworking prostori imaju sjaj – fleksibilnost, kontakte, motivaciju – ali i bedu: troškovi, buka, iluzija. U Beogradu su korisni za IT, ali ne za svakoga. Ako ste freelancer sa MacBook-om, možda je to vaša kafeterija snova. Ali ako tražite mir, ostanite kod kuće.
Šta mislite vi? Da li biste platili 200 evra za hub, ili je to prevara? Podelite ovaj tekst sa kolegama – možda započnete diskusiju koja će promeniti vaš radni dan.
