Istorija kompjutera i tehnologije nije samo hronika mašina; to je epska priča o ljudskoj ingenioznosti, neumornoj potrazi za rešenjima i snovima o budućnosti. Od drevnih sprava za računanje do džepnih superkompjutera koje danas nosimo, svaki korak bio je ispunjen neverovatnim otkrićima, ponekad čudnim koincidencijama i vizionarima koji su oblikovali svet kakav poznajemo. Zaronimo u neke od najzanimljivijih činjenica ovog neverovatnog putovanja.
Koreni računarstva – pre elektronike
-
Prvi „kompjuter“ bio je posao, ne mašina: U 17. veku, reč „kompjuter“ označavala je osobu – obično ženu – koja je vršila složene proračune ručno, često za astronomske tablice ili navigaciju. Tek kasnije je termin prenet na mašine.
-
Antikiterski mehanizam – drevni analogni kompjuter (oko 100. p. n. e.): Ovaj zapanjujući artefakt, pronađen u olupini broda blizu grčkog ostrva Antikitera, smatra se jednim od prvih poznatih analognih kompjutera. Sastojao se od složenog sistema zupčanika i koristio se za predviđanje astronomskih pozicija i pomračenja. Njegova sofisticiranost je bila vekovima ispred svog vremena.
-
Abakus – drevna moć računanja (oko 2700–2300. p. n. e.): Iako jednostavan, abakus je bio revolucionarni alat koji je omogućavao brzo sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. Različite verzije korišćene su širom drevnog sveta, od Mesopotamije do Kine, i neke se koriste i danas.
-
Paskalina – prvi mehanički kalkulator (1642): Blez Paskal, francuski matematičar i filozof, izumeo je „Paskalinu“ da pomogne svom ocu, poreskom službeniku. Mašina je mogla da sabira i oduzima brojeve koristeći zupčanike i točkiće. Iako revolucionarna, bila je skupa i teška za masovnu proizvodnju.
-
Čarls Bebidž i Ada Lavlejs – otac i majka kompjutera (19. vek):
-
Čarls Bebidž dizajnirao je Diferencijalnu mašinu (za izračunavanje polinomnih funkcija) i ambiciozniju Analitičku mašinu – konceptualno prvi programabilni kompjuter opšte namene. Nažalost, zbog nedostatka sredstava i tehnoloških ograničenja, nikada je nije u potpunosti izgradio za života.
-
Ada Lavlejs, Bebidžova saradnica i matematičarka, prepoznala je potencijal Analitičke mašine daleko izvan pukih proračuna. Ona je napisala prve algoritme namenjene za izvršavanje na mašini, zbog čega se smatra prvim kompjuterskim programerom na svetu. Predvidela je da bi mašine mogle da komponuju muziku ili stvaraju grafiku ako bi se podaci i pravila mogli predstaviti numerički.
-
-
Herman Holerit i mašina za tabulaciju (1890): Inspirisan Bebidžom i suočen sa ogromnim zadatkom obrade podataka sa američkog popisa stanovništva 1890. godine, Holerit je razvio elektromehaničku mašinu koja je koristila bušene kartice. Njegova mašina je obradu popisa skratila sa osam godina na samo jednu. Kompanija koju je osnovao kasnije je postala IBM (International Business Machines).
Rađanje elektronskih giganata
-
Konrad Cuze – zaboravljeni pionir (1930-e i 1940-e): Nemački inženjer Konrad Cuze izgradio je seriju kompjutera (Z1, Z2, Z3, Z4) pre i tokom Drugog svetskog rata. Njegov Z3 (1941) bio je prvi funkcionalni, programabilni, potpuno automatski digitalni kompjuter na svetu. Nažalost, mnoga njegova dela su uništena u bombardovanju, a njegov doprinos je dugo bio potcenjen izvan Nemačke.
-
Atanasov-Beri kompjuter (ABC) – prvi elektronski digitalni (1937–1942): Džon Atanasov i Kliford Beri na Državnom univerzitetu Ajove razvili su ABC, mašinu dizajniranu za rešavanje sistema linearnih jednačina. Iako nije bio programabilan u modernom smislu, smatra se prvim automatskim elektronskim digitalnim kompjuterom.
-
Kolos (Colossus) – tajna razbijanja kodova (1943): Tokom Drugog svetskog rata, tim predvođen Tomijem Flauersom u Blečli Parku (UK) izgradio je Kolos, seriju elektronskih kompjutera korišćenih za dešifrovanje poruka nemačke mašine Enigma i složenijih Lorenz šifri. Postojanje Kolosa bilo je strogo čuvana tajna decenijama.
-
ENIAC – Elektronski numerički integrator i kompjuter (1946): Često pogrešno nazivan prvim elektronskim kompjuterom, ENIAC je bio prvi elektronski programabilni kompjuter opšte namene izgrađen u SAD na Univerzitetu u Pensilvaniji. Bio je ogroman, težak oko 27 tona, zauzimao je 167 kvadratnih metara i koristio je preko 18.000 vakuumskih cevi. Prvobitno je dizajniran za proračune balističkih tabela za američku vojsku.
-
Prvi kompjuterski „bag“ (bug) bio je stvaran insekt (1947): Grejs Hoper, pionirka kompjuterskog programiranja, radila je na Harvard Mark II kompjuteru kada je mašina počela da pravi greške. Nakon istrage, pronašli su moljca zaglavljenog u releju. Hoperova je zalepila moljca u dnevnik uz belešku: „Prvi stvarni slučaj pronađenog baga.“ Termin „bag“ (buba) za tehničke probleme postojao je i ranije, ali ovo je popularizovalo njegovu upotrebu u kontekstu kompjutera.
-
UNIVAC I – prvi komercijalni kompjuter i predviđanje izbora (1951): UNIVAC I (Univerzalni Automatski Kompjuter I) bio je prvi komercijalno proizveden kompjuter u SAD. Jedan od njegovih ranih uspeha bio je kada je, na iznenađenje mnogih, tačno predvideo pobedu Dvajta Ajzenhauera na predsedničkim izborima 1952. godine sa samo 1% uzorka glasova.
Revolucija tranzistora i integrisanih kola
-
Izum tranzistora (1947): U Belovim Laboratorijama, Džon Bardin, Volter Bretejn i Vilijam Šokli izumeli su tranzistor, koji je zamenio glomazne i nepouzdane vakuumske cevi. Tranzistori su bili manji, brži, pouzdaniji i trošili su manje energije, otvarajući put ka minijaturizaciji kompjutera. Sva trojica su dobila Nobelovu nagradu za fiziku.
-
Integrisano kolo – čip revolucija (1958–1959): Džek Kilbi iz kompanije Texas Instruments i Robert Nojs iz kompanije Fairchild Semiconductor nezavisno su razvili integrisano kolo (čip), gde su svi elektronski elementi (tranzistori, otpornici, kondenzatori) smešteni na jednom malom komadu poluprovodničkog materijala, obično silicijuma. Ovo je bio ključni korak ka modernim, moćnim i pristupačnim kompjuterima.
-
Murov zakon (1965): Gordon Mur, suosnivač Intela, primetio je da se broj tranzistora na integrisanom kolu otprilike udvostručuje svake dve godine (prvobitno je rekao svake godine, kasnije revidirano). Ovaj „zakon“ postao je pokretačka snaga industrije poluprovodnika i vodio je ka eksponencijalnom rastu procesorske moći decenijama. Iako se danas približava svojim fizičkim granicama, njegov uticaj je bio nemerljiv.
Era personalnih računara – moć u rukama pojedinca
-
Prva kompjuterska igra – „Spacewar!“ (1962): Stiv Rasel i tim studenata na MIT-u razvili su „Spacewar!“ na DEC PDP-1 minikompjuteru. Ova svemirska pucačina za dva igrača smatra se jednom od prvih pravih video-igara i imala je ogroman uticaj na ranu gejming kulturu.
-
Izum kompjuterskog miša i grafičkog korisničkog interfejsa (GUI) (1960-e/1970-e):
-
Daglas Engelbart i njegov tim na Stanford istraživačkom institutu (SRI) demonstrirali su 1968. godine u „Majci svih demoa“ revolucionarne koncepte, uključujući kompjuterskog miša, hipertekst, prozore, video-konferencije i kolaborativni rad u realnom vremenu.
-
Xerox PARC (Palo Alto Research Center) tokom 1970-ih je dalje razvio ove ideje, kreirajući Xerox Alto, prvi kompjuter sa desktop metaforom, GUI-jem i mišem. Iako Alto nije bio komercijalni uspeh, inspirisao je Stiva Džobsa i druge.
-
-
Altair 8800 – varnica PC revolucije (1975): Smatra se prvim personalnim kompjuterom koji je postigao komercijalni uspeh. Prodavao se kao kit za sastavljanje i inspirisao je generaciju entuzijasta, uključujući Bila Gejtsa i Pola Alena, koji su za njega napisali BASIC interpreter, osnivajući Microsoft.
-
Apple I i Apple II – računar za mase (1976–1977): Stiv Džobs i Stiv Voznijak osnovali su Apple Computer Company. Apple I je bio ručno pravljen kit, ali Apple II je bio prvi masovno proizveden personalni računar u plastičnom kućištu sa grafikom u boji, što ga je učinilo ogromnim uspehom, posebno u obrazovnim institucijama.
-
IBM PC – standardizacija i dominacija (1981): Ulazak IBM-a na tržište personalnih računara sa svojim IBM PC-jem doneo je kredibilitet i standardizaciju. IBM je napravio ključnu odluku da koristi otvorenu arhitekturu, omogućavajući drugim kompanijama (poput Compaqa) da prave „IBM kompatibilne“ klonove, što je dovelo do eksplozije PC tržišta.
-
Zašto je QWERTY tastatura takva kakva jeste? (1870-e): Raspored QWERTY nije dizajniran za najbrže kucanje, već da spreči zaglavljivanje poluga na ranim pisaćim mašinama razdvajanjem često korišćenih parova slova. Iako problem zaglavljivanja više ne postoji, ovaj raspored je ostao standard.
Povezivanje sveta – internet i World Wide Web
-
ARPANET – preteča interneta (1969): Razvijen od strane američkog Ministarstva odbrane (ARPA), ARPANET je bio prva operativna mreža zasnovana na principu prebacivanja paketa (packet switching) i povezivala je istraživačke institucije.
-
Prva e-mail poruka (1971): Rej Tomlinson, radeći na ARPANET-u, poslao je prvu mrežnu e-mail poruku. On je takođe uveo upotrebu simbola „@“ za razdvajanje korisničkog imena od imena hosta. Sadržaj prve poruke? Verovatno nešto poput „QWERTYUIOP“ ili „TESTING 1 2 3“.
-
Tim Berners-Li i rođenje World Wide Web-a (1989–1991): Radeći u CERN-u, britanski naučnik Tim Berners-Li izumeo je World Wide Web. On je definisao osnovne koncepte: URL (Uniform Resource Locator), HTTP (Hypertext Transfer Protocol) i HTML (Hypertext Markup Language). Takođe je kreirao prvi veb-pregledač (WorldWideWeb, kasnije preimenovan u Nexus) i prvi veb-server. Prvi veb-sajt bio je info.cern.ch.
-
„Y2K buba“ – milenijumska panika (kraj 1990-ih): Strah da će mnogi kompjuterski sistemi otkazati 1. januara 2000. godine jer su godine bile programirane samo sa dve cifre (npr. „99“ umesto „1999“). Potrošene su milijarde dolara na prepravke softvera širom sveta. Iako je bilo nekih manjih incidenata, velika katastrofa je izbegnuta.
-
Prvi registrovani .com domen (1985): Domen Symbolics.com registrovala je 15. marta 1985. godine kompanija Symbolics Inc., proizvođač Lisp mašina, čineći ga prvim .com domenom na svetu.
Mobilna revolucija i doba informacija
-
Prvi mobilni telefon – „cigla“ (1973): Martin Kuper iz Motorole obavio je prvi javni poziv sa mobilnog telefona koristeći prototip Motorola DynaTAC 8000x. Telefon je bio težak oko 1,1 kg i dobio je nadimak „cigla“. Baterija je trajala oko 30 minuta razgovora, a punila se 10 sati.
-
iPhone i revolucija pametnih telefona (2007): Predstavljanje prvog iPhone-a od strane Apple-a označilo je prekretnicu. Kombinacija multi-touch interfejsa, mobilnog operativnog sistema (iOS) i App Storea transformisala je mobilne telefone iz uređaja za pozive i poruke u moćne džepne kompjutere.
-
Zvuk dial-up modema – nostalgija jedne generacije: Za mnoge koji su iskusili rani internet, karakterističan zvuk povezivanja dial-up modema preko telefonske linije ostaje urezan u sećanje. Taj niz pištanja i škripanja bio je zvuk digitalnih vrata koja se otvaraju.
-
Cloud computing – računarstvo u oblaku: Iako koncepti postoje duže, masovno usvajanje cloud computinga poslednjih decenija transformisalo je način na koji čuvamo podatke, pristupamo softveru i skaliramo IT resurse. Odjednom, ogromna računarska snaga i skladišni prostor postali su dostupni „na zahtev“.
Pogled unazad i unapred
Istorija kompjutera i tehnologije je neverovatna tapiserija ljudske radoznalosti, upornosti i saradnje. Od mehaničkih snova Čarlsa Bebidža do globalno povezanog sveta današnjice, svaka inovacija gradila se na prethodnim, često na neočekivane načine. Dok koračamo ka budućnosti veštačke inteligencije, kvantnog računarstva i novih oblika interakcije čoveka i mašine, jedno je sigurno: ova priča je daleko od završene. Fascinantne činjenice sutrašnjice upravo se stvaraju.
