Postoji posebna vrsta nostalgije koja vas udari pravo u stomak čim ugledate prve piksele neke igre. Nije to samo vizuelni trik — to je osećaj prepoznavanja, kao kad čujete staru pesmu i odjednom ste ponovo dete. Prison City, delo developera Programancer i izdavačke kuće Retroware, računalo je upravo na taj osećaj — i pogodilo je metu.
Distopija, tehno-teroristi i jedan umoran policajac
Priča je jednostavna, baš kao u najefikasnijim akcionim igrama osamdesetih: Detroit je 1995. evakuisan, opasan ogromnim zidovima i pretvoren u džinovsku kaznionicu za najopasnije kriminalce u SAD. Dve godine kasnije, tehno-teroristi preuzimaju kontrolu, naoružavaju zatvorenike i prete državi. Haos može da zaustavi samo jedan čovek — Hal Bruzer, bivši policajac kojeg šef izvlači iz penzije za „još jedan poslednji zadatak”.
Prison City je svesna i ponosna mešavina filmova Escape from New York, RoboCop i Judge Dredd. Hal ne mari za pozadinske zavere; on je tu da obavi posao i ode, što savršeno postavlja ton igre.
Čakram, stamina i veština
Osnovno oružje koje Hal koristi je čakram (chakram) — disk koji se može bacati u svim smerovima, zadržati u mestu ili koristiti za skupljanje predmeta. Sistem je iznenađujuće bogat: bacanje troši staminu, što vas primorava da razmišljate pre nego što nasrnete na grupu neprijatelja.
Svaki nivo ima jasne ciljeve: pronaći ključ, pobediti šefa i napredovati. Skriveni power-upovi povećavaju zdravlje i staminu, a igra nudi i Boss Rush mod za one koji vole da se takmiče sa vremenom, kao i prilagodljivu težinu — od klasično brutalne do sasvim opuštene.
Vizuelni stil i nezaboravni soundtrack
Piksel-art u ovoj igri nije puka nostalgija; on ima umetnički potpis. Svaki nivo, od krovova Detroita do mračnih kanalizacija, ima sopstvenu estetiku. Tamni tonovi dominiraju, dajući igri pečat distopijskog sveta koji se ne trudi da izgleda prijatno.
Muzika je, prema mišljenju mnogih, najjači adut igre. Chiptune kompozicije (Raddland Studios) vuku inspiraciju iz kultnog Mega Mana 3, ali grade sopstveni identitet. Melodije su toliko zarazne da će vam ostati u glavi danima nakon igranja.
Gde igra „tetura”?
Nije sve savršeno. Jedna od bitnijih primedbi tiče se sistema penjanja, koji povremeno može biti neprecizan tokom intenzivnih sekvenci. Takođe, neprijatelji se ponovo pojavljuju (respawning) čim se malo vratite unazad, što može biti frustrirajuće. Finalni bos je kritikovan kao previše težak, čak i za standarde svesno zahtevne igre, mada je sistem lečenja dovoljno velikodušan da greške nikad ne deluju potpuno nepravično.
Vesti za kolekcionare i ažuriranja
U februaru 2026. izašlo je veliko besplatno ažuriranje koje donosi poboljšanja mehanike i nove borbene opcije. Uz to, Retroware je u saradnji sa Limited Run Games objavio fizičko izdanje za PS5 i Nintendo Switch, koje je dostupno za porudžbinu do marta 2026.
Vredi li igrati?
Za sve koji su odrasli uz NES i SNES, Prison City je iskustvo koje se ne propušta. Iskusni igrači je mogu završiti za nekoliko sati, ali gustina sadržaja i kvalitet dizajna čine svaki minut vrednim.
Pozitivno:
-
Vrhunski retro vizuelni identitet i atmosfera.
-
Jedan od najboljih chiptune soundtrack-ova poslednjih godina.
-
Zabavna i strateška mehanika sa čakramom.
Negativno:
-
Povremeni problemi sa preciznošću skoka i penjanja.
-
Frustrirajuće čest respawn neprijatelja.
Bez obzira na to da li ste veteran 8-bitnih klasika ili novi igrač, prilagodljiva težina osigurava da uživate u ovoj distopijskoj vožnji. Prison City je živa i zabavna akcija koja zaslužuje mesto u vašoj digitalnoj (ili fizičkoj) kolekciji.
