Zamislimo da je vaš projekat ili vaša kompanija jedan veliki brod koji plovi ka važnom cilju. Vi ste kapetan. Šta se dešava u vašoj posadi kada neko iz osmatračnice uzvikne: „Kapetane, santa leda pravo ispred nas!“?
Da li ga nagradite kao heroja koji vam je upravo spasao brod? Ili ga ućutkate kao pesimistu koji bez potrebe širi paniku i kvari atmosferu?
Odgovor na ovo pitanje definiše da li vaša organizacija ima kulturu preživljavanja ili kulturu propasti. Previše često, u našem poslovnom okruženju, glasnici loših vesti bivaju kažnjeni. Ljudi koji ukazuju na potencijalne probleme bivaju etiketirani kao „negativni“. Kao rezultat, svi zaćute. Niko više ne sme da prijavi santu leda, i svi se prave da je ne vide, nadajući se najboljem, sve dok ne bude prekasno.
Ovo je priča o tome kako da prestanete da plovite vezanih očiju. Ovo je vodič za izgradnju kulture svesti o rizicima – sistema u kojem ceo vaš tim postaje vaš kolektivni radar.
Svest o riziku nije pesimizam, već profesionalizam
Pre nego što nastavimo, ključno je razbiti jedan mit. Biti svestan rizika ne znači biti pesimista. To ne znači odustajati od smelih ciljeva. Postoje tri ključne razlike u pristupu:
- Ignorisanje rizika (Kultura „ma, biće sve u redu“): Tim slepo juri napred, ignorišući upozorenja. Svaki problem je neprijatno iznenađenje. Ovakvi projekti su stalno u haosu i „gašenju požara“.
- Izbegavanje rizika (Kultura straha): Tim se toliko plaši neuspeha da ne preduzima nikakve nove, inovativne korake. Biraju se samo najsigurniji, najlakši putevi. Ovo vodi u stagnaciju i polaganu smrt kompanije.
- Svest o riziku (Kultura profesionalizma): Ovo je idealno stanje. Tim se ne plaši rizika, već ga aktivno traži, identifikuje i diskutuje. Zajedno se prave planovi kako da se potencijalni problemi izbegnu ili ublaže. Ovo omogućava timu da preuzima pametne, proračunate rizike koji vode ka inovacijama i rastu.
Od „lova na veštice“ do „kolektivnog radara“: Pet koraka za promenu kulture
Promena kulture ne dešava se preko noći, ali se može izgraditi kroz svesne i dosledne akcije.
1. Liderstvo kao primer: Sve počinje od vas. Kao lider, morate biti prva osoba koja će otvoreno govoriti o rizicima i sopstvenim greškama. Na sastanku recite: „Razmišljao sam o našem planu i brinem da smo potcenili vreme potrebno za X. Hajde da razgovaramo o tome.“ Time šaljete poruku: „Ovde je bezbedno pričati o problemima.“
2. Stvorite „psihološku sigurnost“: Ljudi moraju znati da neće biti kažnjeni, ismejani ili omalovaženi zato što su ukazali na problem. Uspostavite zlatno pravilo: „Kritikujemo ideje i procese, ne ljude.“ Kada neko ukaže na rizik, vaša prva reakcija mora biti: „Hvala ti što si to podelio sa nama. To je važno.“
3. Neka rizik postane rutina, a ne drama: Uključite diskusiju o rizicima kao standardnu tačku dnevnog reda na vašim redovnim sastancima. Jednostavno pitanje na kraju svakog nedeljnog sastanka: „Da li neko vidi neki novi rizik ili priliku o kojoj nismo razgovarali?“. Time normalizujete razgovor o problemima i on prestaje da bude tabu.
4. Nagradite „lovce na sante leda“: Kada član tima identifikuje ozbiljan rizik na vreme i time spasi projekat, javno ga pohvalite. Istaknite kako je njegov proaktivan pristup pomogao svima. Ljudi ponavljaju ponašanje koje se nagrađuje.
5. Učite iz prošlosti (bez lova na krivca): Kada se greška ili neuspeh dogode (a dogodiće se), sprovedite analizu („post-mortem“ ili retrospektivu) sa jednim ciljem: ne da se pronađe ko je kriv, već šta u našem procesu možemo da popravimo da se ista greška ne bi ponovila.
Izazov za Srbiju: Pobeći od kulture „gašenja požara“ i traženja krivca
U našem poslovnom mentalitetu, često dominiraju dve neproduktivne kulture: kultura improvizacije („lako ćemo“) koja ignoriše rizike, i kultura traženja krivca, gde je nakon neuspeha najvažnije pronaći „žrtveno jagnje“. Obe kulture su pogubne za dugoročni uspeh.
Izgradnja svesti o rizicima je znak zrelosti jedne organizacije. To je prelazak sa reaktivnog na proaktivno razmišljanje. To je način na koji se srpske kompanije mogu takmičiti na svetskom tržištu – ne samo entuzijazmom, već i profesionalizmom i pametnim planiranjem.
Vaš posao kao lidera nije da imate sve odgovore, već da stvorite okruženje u kojem se vaš tim ne plaši da postavi teška pitanja. Jer, najveći rizik od svih je onaj o kojem niko ne sme da priča.
