Srbija brzo jača kao regionalni IT centar, ali finansijski i operativni rizici i dalje ugrožavaju mnoge startape – čak i one sa snažnom tehničkom osnovom i tržišnim potencijalom.
Ovaj tekst pokazuje kako se najčešći problemi manifestuju u praksi, šta ih čini posebno izazovnim u lokalnom okruženju i kada je vreme da potražite stručnu podršku.
Sledeći deo analizira ekonomski i tržišni okvir u kojem mladi IT timovi pokušavaju da prežive prvu godinu poslovanja.
Ekonomski i tržišni okvir za IT startape u Srbiji
Srpski IT sektor poslednjih godina beleži stabilan rast, ali to ne znači da je put do profitabilnosti lak. Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz IT usluga u 2023. godini premašio je 2,3 milijarde evra – pozitivan signal, ali i pokazatelj visokih očekivanja i jake konkurencije.
Osnovni problem sa kojim se suočava većina startapa jeste neusklađenost između brzine razvoja proizvoda i sposobnosti da se finansijski održe dok ne stigne prvi prihod. Mnogi timovi potcenjuju period od ideje do prvog plaćenog korisnika, koji u praksi može trajati od šest meseci do dve godine.
Lokalni ekosistem nudi određenu podršku – od inkubatora i akceleratora do razvojnih programa – ali i dalje nedostaje kritična masa privatnog kapitala spremnog da preuzme rizične investicije u ranoj fazi. To znači da mnogi osnivači na početku zavise od sopstvenih sredstava, porodičnih kredita ili samofinansiranja, što ih čini ranjivim već pri prvim operativnim zastojevima.
Zato je važno da svaki osnivač razume šta je startap ekosistem – skup institucija, mreža, investitora, mentora i organizacija koje zajedno stvaraju okruženje u kojem mladi timovi mogu da rastu. Što jasnije razumete kako funkcioniše ovaj sistem i na koje resurse možete da se oslonite, lakše ćete se snaći među konkursima, programima podrške, akceleratorima i potencijalnim partnerima.
Drugi ključni faktor je regulatorni okvir koji se često menja. Startapi koji rade na globalnom tržištu moraju da usklađuju lokalno knjigovodstvo sa međunarodnim standardima, a istovremeno prate izmene u poreskim olakšicama za istraživanje i razvoj (istraživanje i razvoj – R&D) – proces koji zahteva kontinuiranu pažnju i stručno znanje.
Ključni finansijski rizici
Gotovinski tok je najčešći uzrok propasti mladih IT firmi, čak i onih koje imaju potpisane ugovore. Problem nastaje kada se računi ne naplaćuju na vreme ili kada klijenti insistiraju na produženim rokovima plaćanja – uobičajena praksa u B2B segmentu.
Iskustvo pokazuje da startapi često ulaze u ugovore sa klauzulama neto 30 ili neto 60 dana, što znači da će novac stići tek mesec ili dva nakon isporuke. U međuvremenu plate moraju da se isplate svakog meseca. Troškovi hostinga, licenci i operativnih alata ne čekaju.
Osnivači često posežu za ličnim sredstvima ili kreditima, što dodatno pojačava pritisak. Stručna knjigovodstvena agencija za IT u Beogradu i Novom Sadu, kao i u drugim većim gradovima, može pomoći u praćenju novčanih tokova u realnom vremenu i omogućiti brzu reakciju na zastoje – na primer, preraspodelom troškova ili restrukturiranjem ugovornih aranžmana sa klijentima.
Poreske obaveze su drugi veliki izazov. Mnogi startapi se u početku registruju kao preduzetnik ili kao društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) sa jednim osnivačem, što im omogućava jednostavniju administraciju. Međutim, čim počnu da zapošljavaju ili da pružaju usluge stranim klijentima, situacija postaje složenija.
Obračun poreza na dodatu vrednost (PDV), obaveze prema Fondu PIO i zdravstvenom osiguranju, kao i pravilna evidencija troškova istraživanja i razvoja – sve to zahteva preciznost i redovno ažuriranje. Greška u jednom kvartalu može dovesti do kamata, kazni ili čak blokade računa, što direktno utiče na operativnu sposobnost.
Poseban slučaj su poreske olakšice za istraživanje i razvoj. Srbija nudi podsticaje u vidu smanjenja oporezivog dobitka kad se troškovi ispravno evidentiraju kao R&D aktivnosti – ali taj proces zahteva jasnu evidenciju, podelu troškova i pripremu dokumentacije koja zadovoljava kriterijume nadležnih organa.
Bez odgovarajuće knjigovodstvene podrške mnogi startapi nikada ne iskoriste ove mogućnosti ili ih primenjuju pogrešno, što u slučaju revizije može dovesti do vraćanja sredstava i dodatnih komplikacija.
Operativna ograničenja: talenat, angažovanje spoljnjih saradnika i skalabilnost
Pronalaženje kvalitetnih developera, dizajnera i product managera u Srbiji postaje sve teže, uprkos tome što IT fakulteti i akademije godišnje obrazuju stotine novih kadrova.
Razlog je jednostavan – najbolji kandidati brzo dobijaju ponude od većih kompanija ili odlaze u inostranstvo, dok startapi obično ne mogu odmah da ponude konkurentne plate.
Mnogi osnivači rešavaju ovaj problem angažovanjem freelancera ili timova za outsourcing iz regiona, kao i upotrebom veštačke inteligencije. Takav model funkcioniše u ranoj fazi, ali donosi dodatne izazove u pogledu usklađivanja rada, kontrole kvaliteta i pravnog okvira plaćanja.
Druga strana problema je skalabilnost. Kad startap počne da raste, često se dogodi da osnivač preuzme previše uloga odjednom – od razvoja proizvoda do finansija i marketinga. To može da funkcioniše dok je tim mali, ali postaje neodrživo čim broj zaposlenih pređe pet ili šest osoba.
U tom trenutku ključno je uspostaviti jasnu podelu nadležnosti i delegirati administrativne poslove – što uključuje i kompletno finansijsko upravljanje. Mnogi startapi u ovoj fazi prelaze na računovodstveni softver u oblaku koji im omogućava praćenje stanja firme u realnom vremenu bez ručnog unosa podataka ili čekanja mesečnih izveštaja.
Treći operativni rizik je nedostatak formalnih procesa. Startapi često rade improvizovano – što je razumljivo na početku, ali postaje problem kada se pojavi potreba za revizijom, spoljnim finansiranjem ili prodajom dela vlasništva. Investitori i partneri očekuju transparentne finansijske izveštaje, urednu dokumentaciju i usklađenost sa zakonom.
Kada angažovati stručnu knjigovodstvenu podršku i šta od toga očekivati?
Većina osnivača odlaže angažovanje knjigovodstvene agencije dok god sami mogu da vode evidenciju – obično do trenutka kada se pojavi prva ozbiljna komplikacija. Problem je u tome što se tada često već nakupilo nekoliko grešaka koje zahtevaju ispravke, što povećava troškove i oduzima vreme.
Optimalan trenutak za uključivanje stručne podrške je odmah nakon osnivanja firme, čak i pre nego što budu zaposleni prvi ljudi. Razlog je jednostavan – pravilno postavljanje inicijalnog knjigovodstvenog sistema mnogo je jeftinije i efikasnije nego naknadno ispravljanje grešaka.
Profesionalna agencija može pružiti nekoliko ključnih usluga koje direktno utiču na operativnu stabilnost startapa.
Prvo, omogućava potpuno digitalizovan pristup vođenju finansija, tako da osnivač u svakom trenutku može da pristupi podacima bez čekanja mesečnih izveštaja ili fizičkog prisustva u kancelariji.
Drugo, obezbeđuje pravovremeno plaćanje svih obaveza prema državi – od poreza i doprinosa do kvartalnih PDV prijava.
Treće, omogućava precizno praćenje troškova istraživanja i razvoja i pripremu dokumentacije za poreske olakšice, što može značajno umanjiti finansijski teret u ranoj fazi.
Četvrto, pruža savetovanje o optimalnim modelima zapošljavanja i obračunu zarada, uključujući razlike između ugovora o delu, zapošljavanja i outsourcinga.
Konačno, dobra knjigovodstvena podrška omogućava brže pripremanje za spoljnje finansiranje jer investitori očekuju transparentne, pravilno vođene knjige i jasnu sliku o profitabilnosti.
Šta rešavanje ovih problema znači za dugoročnu konkurentnost?
Mnogi osnivači vide finansijsko i operativno upravljanje kao nužno zlo koje odvlači pažnju od razvoja proizvoda. Međutim, upravo precizno vođenje tih poslova često odlučuje da li će startap preživeti prve godine i doseći fazu u kojoj postaje održivo i profitabilno.
Razlika između projekta koji stagnira i onog koji uspe da privuče investicije ili klijente često nije tehnička superiornost – već sposobnost da se stabilno upravlja resursima i da se pravovremeno reaguje na finansijske signale.
Startapi koji od početka uvedu jasne procese i angažuju stručnu podršku gde je potrebno oslobađaju vreme i energiju za razvoj proizvoda, sticanje korisnika i širenje tima.
Pitanje nije da li ćete se suočiti sa ovim izazovima – već da li ćete biti spremni kada se pojave.
Foto: Unsplash, Pixabay, Pexels
